Frontovi pucaju, sela padaju – Tramp traži „sporazum“ na Aljasci pre nego što se karte Ukrajine preurede

Bojište u Ukrajini se poslednjih dana brzo menja, a linije fronta se pomeraju gotovo svakog sata.

Dok se žestoke bitke vode na severoistoku i istoku, sve je više znakova da bi politički pregovori mogli da otvore vrata mirnom rešenju.

Situacija je složena, iscrpljujuća za obe strane, a svaki potez na terenu ima potencijal da promeni širu stratešku sliku.

Na severoistoku Ukrajine, u poslednjih 48 sati zabeležen je niz ruskih napada na ukrajinsku inženjersku opremu i vozila, posebno u područjima gde ukrajinske snage grade nove odbrambene linije.

Rusi su brzo odgovorili koristeći dronove „Geran“ i raketne sisteme „Iskander“, nanevši ozbiljne gubitke ukrajinskoj strani.

Posebno je zabrinjavajuće izuzetno kratko vreme između otkrivanja cilja i napada, što ukazuje na visok nivo koordinacije i spremnosti ruskih jedinica.

Na Sumskom pravcu, ukrajinske snage nastavljaju kontraofanzivne operacije, iako je teren pod stalnim ruskim vazdušnim udarima i bombardovanjem. Analitičari upoređuju trenutnu situaciju sa prethodnim operacijama u blizini Kandatavke, što sugeriše da bi u narednim danima moglo doći do pokušaja oslobađanja ključnih sela, uključujući Bilavode. Ukrajinski cilj je da potisne ruske snage iz Sumske oblasti, dok ruska strana spekuliše o mogućoj razmeni teritorije za strateške dobitke u Donbasu.

Na Kupjanskom pravcu, Rusi napreduju, prelazeći reku Nečtru i učvršćujući svoje položaje, dok se u selu Zarič vode borbe visokog intenziteta. Obe strane šalju pojačanja, ali situaciju za Ukrajince otežava ruska kontrola svih prelaza preko reke Sket. Slična dinamika se odvija u šumi Sbranco, gde su Rusi skoro potpuno obezbedili kontrolu, otvarajući put ka Jampilu.

Dalje na jug, u pravcu Konstantinovke, ruske snage pokušavaju da zatvore takozvani Kiban Bukski džep, dok istovremeno osvajaju kontrolu nad, nekoliko sela i strateških tačaka duž puta N32.

Uspesi u ovoj oblasti mogli bi da preseku ukrajinske opcije za kontranapad i otvore prostor za dublji prodor ka Pakovsku – ključnom uporištu ukrajinske odbrane. Pad Pakovska bio bi značajan udarac, jer bi nakon toga odbrana grada brzo oslabila.

Na jugoistoku, borbe se nastavljaju kroz niz manjih sela koja Rusi osvajaju jedno po jedno, što sugeriše spor, ali metodičan pristup. Uprkos teškim uslovima, obaveštajni izveštaji sve više pominju pregovore između Rusije i SAD.

Posebno odjekuje izjava beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka o njegovoj spremnosti da bude domaćin trilateralnih razgovora između Putina, Trampa i Zelenskog u Minsku.

U ovom trenutku, politički tonovi odjekuju sve glasnije i glasnije iznad, zvuka artiljerije. Objavljen je prekid vatre ako obe strane obustave napade, a globalni akteri, uključujući Kinu i Indiju, aktivno su uključeni u diplomatske konsultacije. Iako mir još nije na dohvat ruke, trenutna dinamika na terenu i u političkim krugovima sugeriše da bi naredni meseci mogli da odrede da li će se rat u Ukrajini nastaviti istim tempom ili će ući u novu, mirniju fazu.

Ali dok se ukrajinske linije ruše, Zapad – uvek praktičniji – misli da sukob, polako klizi ka kraju. A, Tramp?

On ne želi da zakasni. Zato je zakazao samit sa Putinom, na Aljasci za 15. avgust 2025. godine, nadajući se da će postići najbolji mogući „sporazum za Ameriku“ – i to njegovim rečima, kroz moguće „razmene teritorija“ koje bi bile „bolje“ za obe strane.

Kremlj još uvek, nije potvrdio detalje, a Putin se navodno slaže da razgovori „mogu biti energični i aktivni“. Zelenski se, međutim, drži kursa: teritorija je osnova suvereniteta i – osim ako se ne desi magija – neće popustiti.

Ukratko, situacija izgleda ovako:

• Ukrajinski front puca i topi se pod ruskim napadima.
• Zelenski čvrsto stoji, ne želi da se povuče – ali pritisak raste.
• Zapad vidi kraj borbi, mogući mir je na dohvat ruke (ili sporazum).
• Tramp želi da bude posrednik koji će napraviti najbolji dogovor „iza kulisa“ – i to brzo, pre nego što se karte previše premešaju.

Borba.Info