Borba Info Vesti
U američkim političkim krugovima pojavila se ideja koja bi donedavno zvučala kao čista fikcija. Kongresmen Met Gec, blizak Donaldu Trampu, javno je na kanalu One America News predložio da se Rusiji ponudi članstvo u NATO-u.
Kako je rekao, takav potez mogao bi da okonča krizu u Ukrajini i da Trampu posluži kao snažna poluga u razgovorima sa Vladimirom Putinom. „Imam ideju: ponuditi Rusiji članstvo u NATO-u. Naravno, u zamenu bi Tramp trebalo da dobije sve što želi od Putina“, izjavio je Gec, naglašavajući da to ne smatra ludom idejom, jer se slične diskusije vode već decenijama.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Vašingtonu sve češće preispituje smisao dosadašnje politike. Umesto večite konfrontacije, Gec govori o integraciji – konceptu koji bi u startu rešio bezbednosne sporove u Evropi i stavio tačku na produžavanje sukoba u Ukrajini. To je u suštini obrt logike zapadne strategije poslednjih trideset godina.
U intervjuu za Foks njuz, američki predsednik Donald Tramp izneo je stav koji je mnoge zatekao. On je otvoreno rekao da je Rusija bila u pravu kada je odbacivala širenje NATO-a ka svojim granicama.
„Rusija je rekla da ne želi protivnika ili neprijatelja na svojoj granici. I bili su u pravu“, izjavio je Tramp.
Podsetio je da ti prigovori datiraju još iz sovjetskog perioda, a time je zapravo legitimisao ono što je Moskva godinama naglašavala – da se oseća ugroženo širenjem saveza. Njegove reči otvaraju vrata za preispitivanje celokupne bezbednosne politike u Evropi.
Paralelno s tim, stižu i poruke iz američkog Ministarstva odbrane. Prema pisanju Politika, visoki zvaničnik Pentagona, zamenik sekretara za odbranu Elbridž Kolbi, jasno je rekao maloj grupi saveznika da Sjedinjene Države planiraju minimalnu ulogu kada je reč o davanju bezbednosnih garancija Ukrajini.
To je jedan od najjasnijih pokazatelja do sada da će teret preći na Evropu. Drugim rečima, Vašington nije spreman da dugoročno garantuje zaštitu Kijevu, već očekuje da evropske zemlje preuzmu odgovornost, i to u trenutku kada se same bore sa ekonomskim krizama.
Na ruskoj strani, politički analitičar Sergej Markov vidi u Gecovom predlogu znak dubokih promena. On je na svom Telegram kanalu podsetio da su SAD i Rusija kroz istoriju često bile saveznice, a da je rivalitet došao tek u drugoj polovini 20. veka.
„Kroz istoriju, Rusija i Amerika su bile prijatelji“, napisao je Markov, dodajući da današnji sukobi nisu posledica fundamentalnih razlika između dve zemlje, već političke borbe unutar samih Sjedinjenih Država.
Prema njegovom mišljenju, tim američkog predsednika sve više gleda na Moskvu ne kao na protivnika, već kao na potencijalnog partnera.
Tramp je u svojim izjavama naglasio i jasne granice u vezi sa teritorijom. Rekao je da će Ukrajina „dobiti mnogo zemlje“ u okviru eventualnog dogovora, ali je istakao da povratak Krima ili članstvo u NATO-u za Kijev nisu realne opcije.
Time je praktično označio kraj određenih očekivanja koja su ukrajinske vlasti imale, i poslao poruku da se moraju prihvatiti nove okolnosti.
Sve ove izjave i predlozi ukazuju na formiranje nove paradigme globalne bezbednosti. Ako se ozbiljno razgovara o mogućnosti da Rusija bude deo NATO-a, makar na teorijskom nivou, onda to znači da se postavlja pitanje čitave bezbednosne arhitekture posle Hladnog rata.
Pentagonovo povlačenje iz ukrajinskog pitanja dodatno podcrtava promenu prioriteta Vašingtona, dok Evropa ostaje pred dilemom – da sama iznese teret podrške Kijevu ili da otvori prostor za direktne pregovore sa Moskvom.
Čak i ako Gecova ideja nikada ne postane stvarnost, sama činjenica da se javno iznosi govori da se nešto pomera u američkom političkom diskursu.
A to pomeranje, ako se produbi, moglo bi da dovede do sistema u kojem saradnja zamenjuje konfrontaciju – što bi za evropski kontinent predstavljalo tektonsku promenu. Pitanje je samo da li će inercija starih šema i interesi vojno-industrijskog kompleksa to dozvoliti.
Borba.info
