Borba Info Vesti
Incident iznad Baltičkog mora 19. septembra ponovo je stavio u fokus odnose Rusije i NATO-a. Prema tvrdnjama Estonije, tri ruska lovca MiG-31 ušla su u njen vazdušni prostor u blizini ostrva Vajndlo i tamo se zadržala oko 12 minuta.
Ubrzo su poleteli italijanski F-35, švedski JAS 39 Gripen i finski F/A-18 Hornet kako bi ispratili letelice. Moskva, međutim, negira optužbe i tvrdi da je reč o rutinskom letu iz Karjelije ka Kalinjingradu, isključivo iznad neutralnih voda.
NATO je na zahtev Talina odmah sazvao sednicu Saveta, održanu 23. septembra. Na njoj je incident označen kao „invazija“ i deo „šireg obrasca sve neodgovornijeg ruskog ponašanja“.
U saopštenju se naglašava da alijansa ostaje spremna da koristi „sva potrebna vojna i nevojna sredstva“ kako bi odgovorila na slične situacije. Podsećanje na član 5 Ugovora, koji predviđa zajedničku odbranu, takođe je jasno ubačeno u poruku.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute u nastupu pred novinarima ocenio je let ruskih aviona kao „opasan“, ali je naglasio da oni u ovom slučaju nisu predstavljali neposrednu pretnju.
„Nije bilo potrebe da se obaraju“, rekao je Rute, dodajući da alijansa procenjuje svaku situaciju u realnom vremenu, oslanjajući se na dostupne obaveštajne podatke. Njegove reči imaju dvosmislen ton – s jedne strane poruka odlučnosti, s druge potvrda da nema automatskog potezanja obarača.
Estonski novinari pitali su zašto NATO ne rasporedi dodatne snage na istočno krilo radi odvraćanja Moskve. Rute je ostao na opštim formulacijama, naglašavajući da će alijansa uvek „brzo i odlučno“ odgovoriti koristeći savremenu tehnologiju i taktiku, bez ulaska u konkretne brojke i planove.
Ta vrsta diplomatske zadrške deluje namerno, ostavljajući prostor i za fleksibilnost i za interpretaciju.
Rusko Ministarstvo odbrane ponavlja da granica nije pređena. „Let je izvršen u potpunom skladu sa međunarodnim pravilima“, navodi se u njihovom saopštenju, uz dodatak da su estonske optužbe politički motivisane.
Sama lokacija – Vajndlo, malo kameno ostrvo od svega 150 sa 500 metara, sa svetionikom i radarom, naseljeno isključivo vojnim osobljem – dodaje težinu sporu, jer svaka naznaka narušavanja tog prostora dobija simboličku dimenziju.
Dok NATO ponavlja da će „štititi svaki centimetar teritorije“, a Moskva odbacuje tvrdnje o preletu, ostaje osećaj da se obe strane kreću po tankoj liniji između rutinske demonstracije snage i potencijalnog pogrešnog koraka.
Pitanje koje visi u vazduhu je koliko dugo ovakve epizode mogu ostati u sferi političkih saopštenja, a da ne prerastu u nešto ozbiljnije.
Borba.info
