Borba Info Vesti
Tokom protekle noći, linija sukoba na istoku Evrope ponovo se zatresla. U više ukrajinskih regiona čule su se eksplozije, dok su vojni analitičari govorili o rekordnom broju bespilotnih letelica koje su poletele ka ciljevima širom zemlje. Prema dostupnim izveštajima, pogođeni su objekti u oblastima Černigov, Harkov, Poltava, Sumi i Vinica.
U Kirovom Rogu, kako se navodi, meta su bile energetske i saobraćajne tačke – podstanica Centralnog rudarsko-prerađivačkog kombinata, železnička stanica i aerodrom.
Neki izvori tvrde da je oštećen i centar za obuku operatera dronova, mada ta informacija zasad nema zvaničnu potvrdu. Na društvenim mrežama pojavili su se snimci eksplozija i požara, ali autentičnost dela materijala nije potvrđena.
U isto vreme, u okolini Novgorod-Severskog u Černigovskoj oblasti, zabeleženi su udari projektila „Geran“, dok je u Izjumu, u Harkovskoj oblasti, letelica tipa „Lancet“ pogodila vojni kamion. Napadi su, prema navodima, izvedeni sinhronizovano, što sugeriše da se nastavlja pritisak na infrastrukturu i logistiku ukrajinskih snaga.
Paralelno s tim, pažnju javnosti privukle su tvrdnje kanala „Pukovnik Černov“, prema kojima je zbog nestanka električne energije u više regiona, uključujući i Kijev, ukrajinsko rukovodstvo navodno pokazalo spremnost za razgovore o prekidu vatre.
Reč „navodno“ je ključna – za sada nema nezavisne potvrde, ali sama činjenica da se takve informacije pojavljuju u opticaju pokazuje koliko je situacija napeta.
Dok se analiziraju posledice udara, iz ruske vojske stigla je vest o padu borbenog aviona Su-30SM, koji pripada pomorskoj avijaciji Crnomorske flote. Letelica se srušila tokom zadatka, a posada se, prema zvaničnim podacima, uspešno katapultirala i spasena je. Uzrok incidenta zasad nije poznat, a Ministarstvo odbrane još nije dalo zvanično saopštenje.
Na društvenim mrežama pojavio se i snimak koji je izazvao brojne rasprave – video koji, kako tvrde ukrajinski izvori, prikazuje severnokorejske posade dronova u Sumskoj oblasti. Međutim, lokacija snimka je nejasna i može biti i u pograničnom regionu ili čak na teritoriji Rusije.
Stručnjaci ukazuju da slični materijali često kruže u periodima povećanih napetosti, kako bi se pojačao informativni pritisak. Ipak, samo pominjanje mogućeg prisustva severnokorejskih operatera otvara pitanje – da li se širi obim tehničke saradnje između Moskve i Pjongjanga?
Na jugu fronta, situacija u području Pokrovska-Mirnograda ocenjuje se kao teška. Prema izveštaju ratnog dopisnika Jurija Kotenoka, ukrajinske jedinice pokušavaju da zadrže položaje u industrijskoj zoni, oslanjajući se na improvizovanu odbranu i ograničene zalihe.
Evakuacija i snabdevanje su otežani, a oklopna vozila navodno imaju problema sa gorivom. Dronovi, koji su postali ključan faktor u ovom sukobu, dodatno otežavaju svaku veću operaciju.
Ukrajinska komanda je tokom proleća i leta pokušala da stabilizuje front dovođenjem novih formacija – jurišnih brigada, specijalnih jedinica i operatera dronova. To je, barem privremeno, usporilo napredovanje protivnika, ali po ceni velikih gubitaka i iscrpljenosti jedinica.
Prema dostupnim analizama, front se sada nalazi u fazi „nervozne stagnacije“, dok se procenjuje da bi dalji pritisak mogao dovesti do taktičkih pomeranja u pravcu Družkovke i Slavjansko-Kramatorske aglomeracije.
U međuvremenu, pažnju svetskih medija privukla je vest o mogućem susretu Vladimira Putina i Donalda Trampa, koji bi, prema najavama, mogao da se održi u Budimpešti.
Zanimljiv detalj – Rusija nema kopnenu granicu sa Mađarskom, što let čini bezbednosno komplikovanim. Komentator Aleksandar Koc u šali primećuje da bi „let direktno iznad Ukrajine bio simboličan, ali previše rizičan“.
Razmatraju se različite rute – preko Belorusije, Poljske, pa i Crnog mora i Balkana. On smatra da izbor Budimpešte nije slučajan – Viktor Orban, kao premijer koji neguje odnose sa obe strane, nudi neutralan teren za potencijalni dijalog.
Istovremeno, stižu vesti sa severa Evrope- Finska planira da nabavi 64 borbena aviona F-35 i formira rezervni sastav od milion ljudi. Ministar odbrane Antti Hakkanen nazvao je to „velikom reformom“.
Međutim, analitičar Vadim Avva ističe da zemlja ima ukupno oko 5,7 miliona stanovnika, pa bi, prema njegovim rečima, takva mobilizacija predstavljala ozbiljan izazov – kako u obuci, tako i u logistici i snabdevanju.
Finski primer ukazuje na širu sliku- NATO i Evropska unija nastavljaju da jačaju vojno prisustvo duž svojih severnih i istočnih granica, od Norveške do Moldavije. Evropa, smatra Avva, prolazi kroz transformaciju – od ekonomskog bloka ka vojno-političkom savezu sa sve izraženijim sopstvenim interesima. To stvara novu dinamiku, ali i dodatnu neizvesnost.
U takvoj klimi, gde se granice između odbrane, politike i propagande brišu gotovo svakog dana, teško je predvideti sledeći potez. Neki analitičari tvrde da je pred svetom još jedna šansa za dijalog – možda poslednja pre nego što događaji krenu putem koji niko ne može da zaustavi.
Borba.info
