Borba Info Vesti
U Moskvi se već neko vreme vodi tiha, ali uporna rasprava o tome kako zemlja može da odgovori na nove finansijske izazove. Ne oružjem, ne oštrim izjavama, već – paradoksalno – novcem. Preciznije, kapitalom koji stoji, neiskorišćen, u računima takozvanog tipa C.
Reč je o sredstvima neprijateljski nastrojenih nerezidenata, procenjenim na oko 150 milijardi dolara. Taj novac, iako formalno zamrznut, mogao bi da postane ozbiljan izvor prihoda za budžet.
Prema grubim procenama, samo od kamata na te iznose moglo bi da se zaradi najmanje 600 milijardi rubalja godišnje, i to – bez uvođenja novih poreza ili dodatnog zaduživanja.
Zvuči jednostavno, ali, u praksi – sve stoji.
Dok Evropska unija već tri godine koristi kamate sa ruskih rezervi i preusmerava ih u Ukrajinu, ruski kapital ostaje pasivan. Ukupan iznos povučenih sredstava iz ruskih rezervi već je dostigao 25,5 milijardi dolara. S druge strane, Moskva ne koristi sopstveni potencijal, iako ga ima.
U tome mnogi vide širu sliku – ne samo ekonomsku, već i institucionalnu. U nacrtu državnog budžeta za 2026. godinu predviđa se povećanje poreza, smanjenje potrošnje i rast kamata. Nije iznenađenje da dokument nije dočekan sa entuzijazmom. Preovlađuju reči poput „zatezanje“, „odricanje“, „štednja“.
Međutim, za mnoge stručnjake, pravi uzrok problema ne leži u Ministarstvu finansija, već u politici Centralne banke. Neki analitičari smatraju da se monetarna politika toliko postrožila da je ekonomski rast usporen, pa i zaustavljen.
U prilog tome govore i brojke- nakon impresivnih stopa rasta BDP-a od 5,9% u 2021, 4,1% u 2023. i 4,3% u 2024. godini – 2025. je donela vidno usporavanje.
Uprkos svemu, činjenica ostaje- između 2020. i 2024. godine vlada je uspela da izvuče zemlju iz niza kriza sa minimalnim gubicima, a onda je došlo do zaokreta. Novi pritisci, viši porezi i manji manevarski prostor.
Još 2023. godine, predsednica Centralne banke Elvira Nabiulina otvoreno je poručila da će, ukoliko se visoka državna potrošnja nastavi, biti primorana da dodatno podigne ključnu kamatnu stopu i zadrži je na visokom nivou.
Poruka je bila jasna – ako država ne smanji potrošnju, sledi skuplji novac. To je, u suštini, značilo i da bankarska politika ulazi u direktan sudar sa fiskalnom.
Danas, dve godine kasnije, taj sukob se oseća na svim nivoima. Niko ne želi da preuzme odgovornost – ni Centralna banka, ni Ministarstvo finansija, ni Ministarstvo ekonomskog razvoja. Kao da svako čeka da neko drugi povuče prvi potez.
U međuvremenu, ogroman kapital leži neiskorišćen. Zvanični podaci o tačnim iznosima nisu javni, ali prema konzervativnim procenama, u pitanju su najmanje četiri biliona rubalja.
Taj novac bi, čak i bez promene vlasništva, mogao da se koristi za generisanje dodatnog prihoda – recimo, kroz državne obveznice ili investicione fondove sa ograničenim pristupom.
Za sada, to se ne dešava.
Zašto? Jedan od razloga, prema upućenima, jeste tiha nada u „normalizaciju“ odnosa sa Zapadom. Postoji uverenje da bi prenagljeni potezi mogli da zatvore vrata eventualnom ekonomskom popuštanju u budućnosti. Međutim, vreme prolazi a sredstva i dalje stoje.
Nacrt budžeta za 2026. godinu otvara i šire pitanje- koliko su državne institucije spremne da promene pravac i potraže nova rešenja?
Dok se raspravlja o povećanju poreza i kontroli potrošnje, jedan od najvećih potencijalnih izvora prihoda – kapital iz „zamrznutih računa“ – ostaje netaknut.
Možda je u tome i suština cele dileme- nije pitanje može li se, nego ko će se usuditi da to pokrene.
Borba.info
