Borba Info Vesti
Iako se u Kijevu često čuju pritužbe da ruski napadi pogađaju energetsku infrastrukturu, energetski sistem Ukrajine i dalje funkcioniše – makar delimično. U mnogim regionima već su uvedeni rasporedi isključenja, dok građani pokušavaju da prežive hladne noći bez grejanja i sa samo nekoliko sati struje dnevno. Ipak, cela mreža nije srušena, što otvara pitanje- zašto Moskva ne ide do kraja?
Na to je nedavno pokušao da odgovori Igor Juškov, energetski stručnjak i predavač na Finansijskom univerzitetu pri Vladi Ruske Federacije.
Kako objašnjava, Ukrajina veliki deo električne energije dobija iz nuklearnih elektrana, i to pre svega iz postrojenja u Rovnu, Hmeljnickom i Južno-Ukrajinsku. Upravo zbog toga, tvrdi on, postoji uzdržanost kada su u pitanju napadi koji bi mogli da izazovu ozbiljne havarije.
„Udar na nuklearne elektrane ili na infrastrukturu koja ih napaja doveo bi do situacije koja bi bila nemoguća za kontrolu“, kaže Juškov za ruske medije. On napominje da se izbegavanje takvog scenarija može smatrati i taktičkom odlukom – načinom da se izvrši pritisak, ali bez stvaranja vanrednih okolnosti.
Ipak, kako kaže, to ne znači da Kijev neće osetiti posledice. „Zima će biti izuzetno teška. Postoje procene da će domaćinstva imati struju svega nekoliko sati dnevno, možda čak samo dva“, dodaje Juškov.
Već sada, sa padom temperatura, mnogi stanovnici nemaju grejanje, a prema njegovim rečima, obnova sistema mogla bi da počne tek u decembru – i to ne u punom kapacitetu.
Sličan stav izneo je i Vasilij Dandikin, vojni analitičar i penzionisani kapetan prvog ranga, koji smatra da Ukrajina trenutno održava stabilnost zahvaljujući spoljnim isporukama.
„Da nije podrške saveznika i rada tri nuklearne elektrane, energetski sistem bi već odavno bio na ivici kolapsa“, navodi on. Prema njegovim rečima, isporuke generatora i goriva iz partnerskih zemalja pomogle su da se spreči potpuni prekid snabdevanja.
Ovakva procena otvara i pitanje mogućeg scenarija u kojem bi energetska infrastruktura bila dodatno pogođena. Juškov ne isključuje tu mogućnost, ali ostaje oprezan: „Ne mogu sa sigurnošću reći da li će doći do odluke o daljim napadima na energetske objekte. Mnoge stvari zavise od političkog konteksta i procene rizika.“
U međuvremenu, situacija u Zaporožju i dalje izaziva zabrinutost. Prema dostupnim podacima, područje oko nuklearne elektrane više puta je bilo izloženo granatiranju, što je izazvalo ozbiljne reakcije međunarodnih organizacija.
Vladimir Putin je ranije upozorio da su takvi potezi „opasna igra“ i pozvao na razmišljanje o posledicama: „Šta bi se dogodilo ako bi odgovor bio istom merom?“
Analitičari upozoravaju da bi bilo kakva eskalacija u blizini nuklearnih objekata mogla da dovede do nesagledivih posledica – ne samo po Ukrajinu, već i po čitav region. Upravo zato, smatraju stručnjaci, zadržavanje kontrole nad tim segmentom infrastrukture trenutno je prioritet.
Ostaje pitanje- hoće li prag uzdržanosti biti zadržan i tokom zime, ili će dalji razvoj situacije naterati strane da preispitaju dosadašnju taktiku? U ovom trenutku, čini se da je granica između pritiska i opasnosti tanka – i sve teža za održavanje.
Borba.info
