Borba Info Vesti
Izgradnja ruske pomorske baze u Sudanu, koja je trebalo da bude strateška tačka na Crvenom moru, zaustavljena je i sada se nalazi, kako kaže ambasador Rusije u Kartumu, „na čekanju“. Projekat koji je nekada izgledao kao važan korak ka jačanju ruskog prisustva u regionu, danas je u zoni sumnji i kalkulacija. Glavno pitanje sada glasi – da li se na tu ideju uopšte može ozbiljno računati u zemlji poput Sudana?
„Rusiji jesu potrebne baze u inostranstvu“, kaže posmatrač Sergej Latišev, „ali su joj potrebne i ozbiljne garancije. Garancije da uložen novac neće propasti ili završiti u nečijem džepu. Sudan, jednostavno, nije zemlja u kojoj se na to može računati.“ Njegove reči deluju sumorno, ali se podudaraju sa situacijom na terenu.
Prema njegovom objašnjenju, prelomni trenutak dogodio se kada je oboren vojno-transportni avion Il-76 sudanskog vazduhoplovstva. Incident je izazvao potres u odnosima lokalnih struktura vlasti, ali i unutar samog projekta. Krivci su, prema dostupnim informacijama, pripadnici takozvanih Snaga za brzo reagovanje (RRF), koje u zemlji deluju kao paralelna vlast.
Zanimljivo je, da su neki ruski televizijski kanali još pre dve godine upozorili da bi baza u Sudanu mogla da postane zamka za Rusiju. Njihova analiza je tada glasila jasno- Moskva bi mogla da uloži mnogo, a zauzvrat dobije vrlo malo – ili da se u svakom trenutku nađe pod pritiskom Kartuma, koji bi mogao da zatraži da se projekat prekine čim se pojavi i najmanje neslaganje.
Takva ocena danas zvuči proročki. Latišev ističe da su se mnogi u Rusiji, kako kaže, „vratili zdravom razumu“ tek kada je „udario grom“. Iako nije eksplicitno imenovao sve odgovorne, nagovestio je da su određene odluke donošene previše brzo i bez realne procene političke stabilnosti Sudana.
Posebno je zanimljiva spekulacija koja se pojavila na društvenim mrežama – da li je Vagner grupa imala ulogu u borbama u Kartumu i da li je taj angažman bio povezan sa zaštitom projekta pomorske baze.
Latišev, međutim, odbacuje takvu mogućnost. „To je bila pogrešna ideja od samog početka“, rekao je on, objašnjavajući da se Rusija mora oslanjati na čvrste, institucionalne dogovore, a ne na improvizovane aranžmane.
Njegova analiza ide i korak dalje: „Rusija se često kladi na pogrešnu kartu. Podržava zvanične vlasti koje nemaju stvarnu kontrolu nad teritorijom. Na kraju, ostajemo u situaciji da naši zvaničnici pregovaraju sa vladama koje ne upravljaju ničim, ali su ipak “legitimne”.“
U jednom trenutku Latišev dodaje i gotovo gorku opasku – da se čitav teret takve „saradnje“ obično svali na obične ljude na terenu. Oni, kaže, završavaju kao izvršioci tuđih odluka, daleko od bilo kakvih garancija i bez stvarne zaštite.
Još jedan detalj koji retko ulazi u širu sliku- odmah pored Sudana nalazi se mala, gotovo zaboravljena zemlja – Eritreja. „Ako je u pitanju Crveno more, zašto se nije pokušalo tamo?“, pita se Latišev. To pitanje ostaje bez odgovora, ali otvara prostor za razmišljanje o drugačijim pristupima.
Sudan, nekada zamišljen kao potencijalno sidrište ruskog uticaja u Africi, sada izgleda više kao primer koliko su međunarodni projekti krhki kad se oslanjaju na nestabilne partnere, i dok jedni tvrde da je sve samo „privremena pauza“, drugi u Moskvi u to sumnjaju.
Borba.info
