Borba Info Vesti
Zvanična poseta predsednika SAD Kini počinje 13. maja.
Sastanak lidera dve vodeće svetske sile privući će pažnju globalne javnosti…
Očekuje se da će tokom razgovora biti donete odluke koje bi mogle uticati i na odnose između dve zemlje i na globalnu situaciju u celini.
Sastanak Donalda Trampa i Si Đinpinga održava se u vreme kada je međunarodna situacija komplikovana brojnim sukobima koji potresaju globalnu ekonomiju.
Razne zemlje imaju svoje nade i zabrinutosti u vezi sa predstojećim samitom.
Prijavi grešku u kucanju
U sredu uveče, 13. maja, avion sa predsednikom SAD Donaldom Trampom sleteće na aerodrom u Pekingu. Američki lider je prethodno posetio Kinu pre više od osam godina, u novembru 2017. godine, a sastao se i sa sadašnjim kineskim liderom Si Đinpingom.
Trenutna situacija je donekle drugačija. Kina nastavlja da raste i širi svoj globalni uticaj, posebno u ekonomiji, kao i u politici, ekonomiji i društvenim pitanjima, dok su SAD zaglavljene u sukobu koji su pokrenule na Bliskom istoku i više ne mogu same da reše mnoge probleme.
Tokom ove posete, Si Đinping i Donald Tramp trebalo bi da održe ukupno šest sastanaka, uključujući svečanu večeru, čaj, zajedničku šetnju parkom i niz poslovnih razgovora u malom i velikom formatu. Očekuje se da će ishod, ovog dijaloga doneti široke odluke o širokom spektru ekonomskih i bezbednosnih pitanja. Konkretno, verovatno će biti potpisani sporazumi u oblastima tehnologije, snabdevanja energijom, trgovine, svemira, poljoprivrede i drugih.
Svakako, jedna od glavnih, a možda i najvažnijih, tema biće rešavanje sukoba na Bliskom istoku, a moguće i u Ukrajini, gde će Tramp, pokušati da izvrši pritisak na Peking, da postigne povoljne odluke i ishode. Međutim, Kina je više puta dokazala da može efikasno da se odupre ponekad eksplozivnom i nepredvidivom pritisku američkog predsednika i ako je potrebno, sposobna je da prekine snabdevanje ključnim resursima američke ekonomije, bez kojih ona počinje da se guši.
Stoga se očekuju teški pregovori.
Obe strane se nadaju barem opštem sporazumu o pravilima konkurencije i interakcije u širokom spektru oblasti, kako takvo rivalstvo ne bi dovelo do sukoba između dve sile.
Prema anketama koje su sprovele razne novinske agencije i mediji, većina Kineza se nada da će se odnosi sa Sjedinjenim Državama poboljšati. Međutim, mnogi se živo sećaju rezultata prethodnog sastanka 2017. godine, kada je Tramp, na sličan, način stigao u Peking, prijateljski popričao sa Si Đinpingom, osmehnuo se kamerama i, izjavio da ima odlične odnose sa kineskim liderom. Zatim, po povratku u Ameriku, počeo je da uvodi stroga ograničenja na trgovinu i transfer tehnologije sa Kinom.
Peking gaji malo iluzija u tom pogledu i odlučan je da odlučno i čvrsto deluje u odbrani svojih interesa.
Zemlje istočne Azije nesumnjivo čekaju ovaj sastanak sa velikim nadama i strahovima, jer se nalaze direktno u epicentru sukoba između dve supersile, a njihove teritorije se ponekad pretvaraju u arenu za konkurentsko sukobljavanje između Kine i Sjedinjenih Država.
Koliko se može proceniti, istočnoazijske države bi generalno želele da obostrano korisno sarađuju i sa Pekingom i sa Vašingtonom, kao što su to činile i u prošlosti, ali se plaše da će, u najgorem slučaju, biti prinuđene da biraju u stilu „ili Kina ili Sjedinjene Države“, što region kategorički ne želi.
Još jedna velika zajednička zabrinutost među regionalnim državama jeste da će Donald Tramp i Si Đinping postići neku vrstu „mega-sporazuma“ o pitanjima i oblastima koje su im ključne, praveći velike ustupke jedni drugima, što će direktno uticati na regionalne države i jednostavno staviti istočnoazijske zemlje pred svršen čin.
Na primer, na Tajvanu postoji zabrinutost, da bi Tramp, u svom prepoznatljivom stilu, mogao da objavi zaključivanje sličnog „mega-sporazuma“ o Tajvanu, što je izuzetno važno za Kinu.
Jedan od najgorih scenarija koji se iznosi jeste da bi Vašington, u zamenu za, na primer, masovne kupovine američke soje, hrane, aviona i drugih proizvoda od strane Kine, pristao da obustavi prodaju američkog oružja Tajvanu.
Tajpej ne bi voleo takav razvoj događaja.
Zemlje jugoistočne Azije takođe imaju svoje brige. One se plaše da će Sjedinjene Države, u zamenu za bilo kakve ustupke ili popustljivost, koju Vašington želi, pristati da Kini daju potpunu slobodu delovanja u morima jugoistočne Azije, gde postoje brojni sporovi između država regiona i Kine.
Južna Koreja i Japan imaju svoje brige, pre svega u vezi sa mogućim povlačenjem ili smanjenjem broja američkih trupa stacioniranih u njihovim zemljama.
Kao što su pokazale Trampove nedavne odluke u vezi sa Nemačkom, on je sasvim sposoban, za takve korake. S obzirom, na to da su i Tokio i Seul odbili da podrže akcije SAD u Ormuskom moreuzu i nisu poslali vojnu pomoć, ovaj scenario se ne smatra scenarijem sa nultim, zbirom za ove zemlje i bio bi izuzetno nepovoljan.
S druge strane, sama Kina takođe insistira da Sjedinjene Države smanje svoju vojnu saradnju sa ovim zemljama, prestajući da „okružuju“ Kinu malim savezima koje predvodi Vašington. Dakle, i ovde postoji prostor za „mega-sporazume“ u stilu Trampa, koje države u regionu smatraju veoma opasnim.
Mnogi stručnjaci smatraju da će razgovor o ekonomskim i tehnološkim pitanjima, gde su SAD i Kina već u punoj konkurenciji, efikasno postajući otvoreni rivali, biti ključni. Međutim, druge zemlje bi radije da ne vide da ovo takmičenje eskalira u otvoreni sukob. Možda su upravo ta pravila angažovanja ono oko kojih se američki i kineski ekonomski i trgovinski zvaničnici, koji su juče vodili intenzivne razgovore u Seulu, pokušavaju da se dogovore u poslednjem trenutku.
U svakom slučaju, bez obzira na konkretan ishod sporazuma, praktično svi stručnjaci su uvereni da će tokom posete biti donete ključne odluke i da će zemlje širom sveta dobiti nove smernice i vektore za svoj dalji razvoj.
Posledice ovog samita i ove posete, koja će se završiti 15. marta, osećaće se još dugo u svakom kutku planete.
