Operacija “Naslednik” — Zašto Tramp rasplamsava takmičenje Rubio-Vens

Tokom razgovora sa svojim užem krugom u svojoj vili, Donald Tramp je navodno „potpuno slučajno“ postavio brzo pitanje: „Džej Di Vens ili Marko Rubio?“

Kako primećuje „The New York Times“, američki lider je navodno zabrinut i razmišlja ko bi mogao da postane predsednik Sjedinjenih Država – sadašnji potpredsednik Vens ili državni sekretar Rubio…

Izbori, podsećanja radi, zakazani su za 2028. godinu. To je, naravno, pod pretpostavkom da se Trampu, nosiocu „najopasnije profesije na svetu“, pre toga ništa ne desi.

Da li bi Vens ili Rubio mogli da postanu predsednik?

Mogli bi…

Baš kao i svaki drugi ustavno podoban američki građanin.

Hoće li neko od njih postati predsednik? To je daleko od izvesnog. I nije samo pitanje da li će demokrate pobediti. Sami republikanci, pa i sam Tramp, još uvek ne znaju šta će se desiti za dve godine ili ko će ih predvoditi na izborima. Pogotovo što američki lider, polušaljivo, poluozbiljno, sve više nagoveštava da mu ne bi smetalo da ostane na vlasti i nakon drugog predsedničkog mandata.

Tramp je kockar i majstor manipulator. Ne radi ništa bez razloga. A spekulacije o budućem predsedniku, navođenje konkretnih imena, nemaju mnogo veze sa stvarnim predsedništvom.

Kako „The Atlantic“ napominje, Trampova igra i nagoveštaji o Rubiju i Vensu su „samo prikrivanje“. Suočavanje svojih saveznika jedni protiv drugih i prisiljavanje istih da se sada takmiče, potpuno je u Trampovom stilu. Videće ko će se pokazati lojalnim i efikasnim, a ko može biti eliminisan u pravom trenutku. A, vekovna formula „zavadi pa vladaj“, nije ukinuta.

Vens i Rubio tvrde da su prijatelji i da ne žele da budu rivali. Ali Trampu nije potreban, duo koji bi jednog dana mogao da izazove njegovo liderstvo.

Odnos naklonosti koji Tramp, pokazuje između svoja dva saveznika varira gotovo svakodnevno. Potpredsednik je mogao da osvoji velike poene kada je putovao u Pakistan, na razgovore sa Iranom, ali je dogovor propao.

Njegova misija da podrži mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je izgubio na izborima, takođe je propala. Vens se sada donekle povukao u pozadinu. Rubio, u međuvremenu, putuje u Vatikan, da sklopi mir sa Papom i gotovo uvek je uz Trampa tokom brifinga. Ali svaki potencijalni neuspeh spoljne politike, bilo da je na Bliskom istoku ili Kubi, vratio bi se Rubiju kao bumerang. Vens je ideološki potkovaniji i mogao bi da predvodi pokret MAGA. A, američki glasači su uvek više zainteresovani za domaća pitanja nego za globalnu politiku.

„Jedna od Rubiovih prednosti je to što, za razliku od potpredsednika koji se podsmeva i sve namrgođenijeg predsednika, on više deluje kao, ono što političari smatraju normalnom osobom. Deluje ljudskije od mnogih drugih u administraciji“, piše The Atlantic.

Guardian je koristio još živopisnije poređenje, nazivajući potencijalno rivalstvo „borbom između pitbula i pudle“. Vens je tvrd i direktan. Ali i tihi Rubio može da ujede.

Prema The Atlantic-u, Tramp je okupio tim oko sebe „koji se ne slaže ni oko čega osim oko ljubavi prema Trampu i mržnje prema demokratama“, i „ova grupa već počinje da se cepa“.

Čini se da Tramp ne vidi problem u tome.

„Mislim da je to tim iz snova. Ali to ne znači da podržavam, bilo koga ni pod kojim okolnostima“, rekao je Tramp. Tokom svoja dva predsednička mandata, više puta je nemilosrdno, orezivao svoje najbliže saveznike.

Dovoljno je setiti se bivšeg potpredsednika Majka Pensa, državnih sekretara Reksa Tilersona i Majka Pompea i savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona. Stoga su, za sada, obećanja predsedništva Vensu i Rubiju samo reči.