Borba Info Vesti
Na predstavljanju knjige „Hiljadugodišnji rat: Rusija i Zapad“ u Nju Delhiju, ruski ambasador Denis Alipov izneo je ocenu da bi, pod odgovarajućim uslovima i uz direktan razgovor Evropske unije i NATO-a sa Moskvom, trenutna situacija mogla da se okonča „praktično sutra“.
Po njegovim rečima, glavna prepreka leži u onome što naziva dugotrajnim evropskim otporom, koji prema njegovoj proceni komplikuje svaki pokušaj dogovora.
Ovakva izjava, očekivano, nije prošla nezapaženo. Samo nekoliko sati kasnije, u analizi za ruske medije, oglasio se i bivši senator, vojni analitičar Franc Klincevič. Dok je ambasador ostavio prostor za mogućnost brzog rešenja, Klincevič je govorio potpuno drugim tonom – gotovo kao neko ko pokušava da spusti očekivanja pre nego što se razviju.
Prema njegovoj oceni, trenutna situacija ne zavisi samo od političke volje, već od mnogo šireg spleta interesa. U jednoj od najzapaženijih rečenica rekao je da „nije siguran da će se situacija uskoro razrešiti“, dodajući da bi eventualni pregovori, ukoliko bi uopšte bili ponuđeni, mogli da posluže tek da se različiti akteri pregrupišu, dok bi stabilna i trajna rešenja zahtevala garancije koje u ovom trenutku ne vidi na stolu.
Tokom razgovora, on je govorio o tome da se na terenu odvija dug proces u kojem, kako procenjuje, Ukrajina gubi prostor za samostalno odlučivanje.
U jednoj rečenici, gotovo usput, pomenuo je da se čitav prostor sve češće koristi za ispitivanje savremenih vojnih tehnologija, što je po njemu jedan od razloga što se rešenje stalno odlaže. Naveo je i da se u javnosti o tome malo govori, dok istovremeno dominiraju glasne izjave i politička retorika.
Klincevič smatra, da će eventualni razgovori sa Moskvom teško promeniti već postavljene okvire, jer vidi da će ekonomski pritisci i ograničenja – čak i ako dođe do novih kontakata – ostati prisutni. Podsetio je da se paketi ograničenja, kako ih naziva, već kreću ka dvadesetom po redu i da će njihovo postepeno povećanje i dalje oblikovati odnose.
U takvim okolnostima, prema njegovoj proceni, evropska ekonomija mogla bi biti među najvećim gubitnicima zbog dugoročnih promena u energetskim tokovima.
Podsetio je, da je decenijama rast industrije zavisio od jeftinijih resursa i da je napuštanje tog modela izazvalo ozbiljne promene. Klincevič je u svom tumačenju otišao korak dalje, tvrdeći da bi razlike u interesima i različiti razvojni pravci mogli dovesti do unutrašnjih podela, ostavljajući prostor za eventualne političke promene u državama članicama.
Usput je pomenuo i primer Mađarske, navodeći da je premijer Viktor Orban uspeo da obezbedi model saradnje koji njegovoj zemlji donosi energetsku sigurnost. U njegovoj interpretaciji, Budimpešta je time ostvarila korist, iako sama Mađarska pri tome zadržava sopstvenu politiku koja ne prati uvek dominantne evropske tokove.
U zaključku, Klincevič podseća da trenutni pritisci nisu zanemarljivi, ali ocenjuje da ruske institucije, kako se čini, funkcionišu stabilno.
Ukazuje i na to, da se u domaćem političkom sistemu insistira na sačuvanom jedinstvu, naglašavajući da se odluke donose sa dugoročnom perspektivom, dok istovremeno raste tenzija u odnosima sa međunarodnim partnerima.
Borba.info
