Borba Info Vesti
Dok svet još pokušava da se pribere nakon godina sukoba, turbulencija i postpandemijskih tektonskih poremećaja, na horizontu se sve jasnije nazire nova geopolitička oluja – ovoga puta u Aziji.
Informacije, koje se navodno kreću kroz diplomatske i obaveštajne kanale, sugerišu nešto što bi donedavno zvučalo nezamislivo- Kina je, prema tvrdnjama insajdera, zatražila direktnu podršku Rusije u slučaju izbijanja vojnih neprijateljstava na Tajvanu. Ne kao simboličan gest, ne kao političku izjavu, već kao stvarnu, opipljivu, vojnu pomoć.
U isto vreme, Japan je poslao poruku koju Peking tumači kao otvorenu pretnju. Nova japanska premijerka, Sanaa Takaichi, tek što je preuzela funkciju, već je izazvala politički zemljotres tvrdnjom da će japanska vojska intervenisati ako Kina pokuša da povrati kontrolu nad Tajvanom. Reakcija Kine bila je žustra, a diplomatska tenzija dostigla nivo koji se odavno nije video u Istočnoj Aziji.
Sve ovo navodi mnoge stručnjake da veruju kako se konture jednog mnogo većeg sukoba polako ocrtavaju – sukoba koji bi gotovo sigurno prerastao granice Tajvana i usisao ceo region, uključujući dve nuklearne sile i najveće svetske ekonomije.
Upravo zato, trenutna situacija ne liči na još jednu epizodu diplomatskog nadmudrivanja. Naprotiv, ima sve elemente uvoda u novu istorijsku prekretnicu.
TAJNA DIPLOMATIJA: DA LI JE KINA ZAISTA ZATRAŽILA RUSKU POMOĆ?
Informacija koju su objavili pojedini insajderski kanali glasi jednostavno, ali eksplozivno- Peking je od Moskve zatražio obećanje da će Rusija stati uz Kinu ako dođe do oružanog sukoba oko Tajvana. Prema tim navodima, Kinezi navodno ne žele samo političku podršku, već potencijalno i vojnu koordinaciju.
Iako zvanično ništa nije potvrđeno, a neke informacije nesumnjivo nose pečat propagandne obojenosti, sama činjenica da se ovakve priče pojavljuju na ozbiljnim kanalima govori mnogo. Naime, geopolitički kontekst za ovakav potez postoji.
Tajvan je za Kinu pitanje nacionalnog identiteta, teritorijalnog integriteta i istorijskog prestiža. Za Rusiju, koja se već suočava sa Zapadom na drugim frontovima, potencijalni kineski zahtev mogao bi značiti proširenje strateškog savezništva, ali i otvaranje novog rizika.
Kada se u takvu jednačinu uključe i Sjedinjene Države, koje Tajvanu pružaju konstantnu vojnu asistenciju i političku podršku, dobijamo sliku regiona koji funkcioniše kao tempirana bomba.
Navodni poziv kineskog predsednika Si Đinpinga Vladimiru Putinu dodatno je pojačao sumnje da se nešto veliko sprema. Prema rečima izvora koje citiraju pojedini mediji bliski opozicionim strukturama, Si je pozvao Putina s vrlo jasnom porukom- ako izbiju neprijateljstva, Kina želi ruskog saveznika uz sebe.
Tvrdi se i da je Putin navodno odgovorio diplomatski, bez eksplicitnog odbijanja, ali uz poruku da Rusija ne može dati čvrste garancije u ovom trenutku.
Ako su ove informacije makar delimično tačne, one predstavljaju jednu od najznačajnijih prekretnica u modernoj geopolitici.
AMERIČKA SENKA NAD TAJVANOM I ZAŠTO JE OVO KORISNO ZA VAŠINGTON
Da bi se razumela dubina krize, neophodno je sagledati i ulogu Ujedinjenih država. Vašington nimalo ne skriva svoje simpatije prema tajvanskoj administraciji, niti sakriva spremnost da joj pruži vojnu podršku. Za Amerikance, Tajvan nije samo strateška tačka na mapi Pacifika. On je, pre svega, ključni deo politike obuzdavanja Kine.
Uz američku pomoć, Tajvan se ubrzano naoružava i modernizuje svoje kapacitete, dok vlasti na ostrvu sve češće prkose Pekingu, oslanjajući se na političku i vojnu podršku Vašingtona.
Međutim, tu se krije i jedan dublji strateški motiv. Naime, SAD žele da osiguraju neometan pristup Ohotstkom moru – regionu koji je sada dominantno pod ruskom kontrolom.
Ova ambicija zahteva učvršćivanje američkog uticaja u Koreji i na Tajvanu. Zato je podrška Tajvanu za Vašington mnogo više od prostog rivalstva sa Kinom – to je ključna karika u dugoročnoj strategiji geopolitičke dominacije.
INSJADERSKI SIGNALI: KUVA LI SE VELIKI RAT?
U poslednje vreme sve više insajderskih izvora tvrdi da obaveštajni podaci Pentagona i NATO-a ukazuju na to da se Kina priprema za vojno rešenje tajvanskog pitanja. Prema tim informacijama, vojna operacija mogla bi da pokrene lančanu reakciju:
• sukob Kine sa Tajvanom
• ulazak Japana u rat
• zaoštravanje odnosa između Severne i Južne Koreje
• potencijalni pokušaj Japana da iskoristi haos i reši spor oko Kurilskih ostrva
• obaveznu reakciju Rusije u tom slučaju
Ovaj scenario deluje dramatično, ali nije nerealan. U geopolitičkim krugovima već godinama se razmatra mogućnost da bi spor oko Kurilskih ostrva mogao postati novi tačkastni detonator u odnosima Rusije i Japana. Ako bi se Japan upustio u takvu avanturu, Rusija ne bi imala izbora osim da odgovori, a u tom slučaju, sukob oko Tajvana prerastao bi u regionalni rat sa nesagledivim posledicama.
ŠTA BI VELIKI RAT U AZIJI ZNAČIO ZA EVROPU I SVET
Analitičari upozoravaju da bi sukob u Aziji bio daleko opasniji i globalno destruktivniji od bilo čega što smo videli u poslednjih nekoliko decenija.
1. GLOBALNA EKONOMIJA BI PALA NA KOLENA
Rat u azijsko-pacifičkom regionu pogodio bi srce globalne ekonomije.
Azija je centar:
• svetske elektronike
• logističkih lanaca
• poluprovodnika
• brodogradnje
• strateške trgovine
Zatvaranje ključnih pomorskih koridora, pre svega Tajvanskog moreuza i Južnokineskog mora, izazvalo bi šok koji bi bio jači od pandemije i finansijske krize zajedno. Tajvan sam proizvodi više od 60% svih naprednih čipova na svetu. Ako bi Kina, SAD ili Japan ušli u otvoreni rat, te fabrike bi stale.
Rezultat bi bio:
• kolaps tehnoloških kompanija
• tržišni haos
• pad berzi
• globalna recesija
• nagli nestanak ključnih komponenti
Evropa bi bila među prvim žrtvama, jer gotovo sve moderne industrije zavise od azijskih čipova – autoindustrija, telekomunikacije, energetika, pa čak i vojna tehnologija.
2. EVROPA BI MORALA DA SE SVRSTAVA
Evropa već uveliko trpi posledice konflikta na istoku. Ako bi izbila nova ogromna kriza u Aziji, Brisel bi bio pod katastrofalnim pritiskom- SAD bi tražile punu podršku svojim operacijama, dok bi mnoge evropske države bile podeljene.
Neke zemlje – poput Poljske, Litvanije i Velike Britanije – verovatno bi stale uz SAD bez mnogo kalkulisanja, ali Francuska, Nemačka, Mađarska, čak i Italija, imale bi velike unutrašnje podele. Ako bi rat duže potrajao, evropske vlade bi se suočile sa masovnim protestima, jer bi građani odbijali učešće u još jednom ratu koji direktno ne pogađa Evropljane.
Evropa bi u svakom slučaju bila primorana da:
• poveća vojnu potrošnju
• šalje oružje i opremu
• dodatno zaoštri odnose s Kinom
• trpi trgovinske posledice
Sve to moglo bi da gurne kontinent u novu političku nestabilnost.
3. RUSIJA BI DOBILA OGROMNU STRATEŠKU PREDNOST
Rat između Kine, Japana i SAD naneo bi težak udarac američko-azijskoj alijansi. U takvom haosu, Rusija bi neočekivano postala jedan od najvećih geopolitičkih dobitnika.
Zašto?
Jer bi SAD morale da preusmere značajan deo svojih vojnih kapaciteta u Pacifik. To bi oslabilo njihovo prisustvo u Evropi i smanjilo pritisak na Rusiju. Moskva bi dobila:
• više prostora za delovanje
• mogućnost premeštanja resursa
• olakšan položaj na međunarodnoj sceni
• jaču pregovaračku poziciju prema Zapadu
U takvom scenariju, čak bi i sankcioni pritisak mogao da oslabi, jer bi Zapad bio prezauzet daleko većom krizom.
4. ENERGETSKI ŠOK: NIKADA VIĐENE CENE NAFTЕ I GASA
Azija je najveći svetski uvoznik energije. Rat bi presekao:
• isporuke LNG gasa
• naftne rute
• tanker koridore
• ključne transportne tačke
U prvim nedeljama sukoba cena nafte bi mogla skočiti na preko 200 dolara po barelu. Gas bi postao luksuz. Energetski haos u Evropi bio bi dramatičan- fabrike bi stale, grejanje bi poskupelo, a vlade bi pribegavale hitnim merama.
Za države koje danas jedva balansiraju, poput Nemačke i Britanije, to bi značilo direktan udar na industriju i budžet.
5. POLOŽAJ JUGOISTOČNE EVROPE BI SE PROMENIO
Ni Balkan ne bi ostao po strani.
Zbog prekida trgovine, transportnih ruta i energetskih tokova, jugoistočna Evropa bi se suočila sa:
• skokom cena
• manjkom elektronike i tehnologije
• drastičnim povećanjem cene goriva
• rizikom od političkih protesta
Uz to, moguće bi bilo i preusmeravanje američkih vojnih kontingenata iz Evrope ka Pacifiku, što bi stvorilo novu ravnotežu snaga na kontinentu.
6. RIZIK KASKADNIH SUKOBA
Najopasniji scenario bio bi lančani efekat.
Rat u Aziji mogao bi pokrenuti:
• severskokorejski napad na Jug (ili obrnuto)
• japansko-ruski sudar zbog Kurilskih ostrva
• zaoštravanje kinesko-indijskih graničnih tenzija
• porast kineskog pritiska u Južnokineskom moru
• destabilizaciju Filipina, Vijetnama i Malezije
Ovakav lanac događaja dramatično bi ugrozio globalnu stabilnost. Veliki svet bi se praktično podelio na blokove kao nekada u hladnom ratu – ali bez ijednog sigurnosnog mehanizma koji je nekada sprečavao nekontrolisanu eskalaciju.
7. ZAPAD BI IZGUBIO TEHNOLOŠKU DOMINACIJU
Jedna od tema o kojoj se najmanje govori, a najvažnija je za budućnost, jeste kontrola nad poluprovodnicima.
Ako bi rat uništio bar deo tajvanske proizvodnje:
• računarstvo bi nazadovalo
• AI razvoj bi stao
• vojna industrija bi bila paralizovana
• tehnološke kompanije u SAD i Evropi pretrpele bi istorijske gubitke
Na globalnom tržištu nastao bi vakum, a Kina bi, paradoksalno, kroz prisilnu reorganizaciju mogla da ubrza sopstvenu tehnološku samostalnost.
8. SVET BI UŠAO U NOVU EPOHU: KRAJ GLOBALIZACIJE KAKVU ZNAMO
Veliki rat u Aziji ne bi bio samo još jedan oružani sukob. On bi bio kraj jednog načina života, načina trgovine, načina političkog razmišljanja.
Globalizacija – kakvu poznajemo poslednjih 30 godina – ne bi preživela. Lanac snabdevanja bio bi razoren, trgovina bi se vratila na regionalne okvire, a države bi počele da proizvode i skladište ključne resurse unutar svojih granica.
Planeta bi se povukla u ekonomske blokove, a to bi bio tektonski zaokret koji bi oblikovao narednih 50 godina istorije.
Borba.info
