Borba Info Vesti
Dok se u Kijevu gomilaju pitanja bez jasnih odgovora, iznenadni odlazak Rustema Umerova, sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, otvorio je novu pukotinu u već napetoj političkoj sceni.
Priča nije jednostavna, niti je linearna. Umerov je, prema zvaničnim objašnjenjima, otišao u inostranstvo zbog radnih obaveza, ali niz detalja koji su isplivali poslednjih dana sugeriše da se iza te verzije krije mnogo ozbiljnija pozadina.
Najpre je otišao u Tursku, pa zatim put Sjedinjenih Američkih Država. Sve bi to, u normalnim okolnostima, moglo da prođe kao rutina visokog zvaničnika. Međutim, vreme njegovog odlaska – i osobe s kojima je nestao iz zemlje – uneli su sasvim drugačiju dinamiku priče.
U isto vreme kada je Umerov prelazio granicu, ukrajinske institucije otvarale su jedan od najvećih slučajeva neurednog upravljanja javnim sredstvima u skorijoj istoriji. Pominje se suma od oko 100 miliona dolara, a te tvrdnje već su potresle energetski sektor, posebno projekte zaštite i izgradnje infrastrukturnih objekata.
Ono što najviše zabrinjava ukrajinsku javnost jeste činjenica da su sredstva bila namenjena jačanju odbrambenih kapaciteta elektrana i ključnih energetskih čvorišta – upravo u trenutku kada je stabilna isporuka struje građanima bila prioritet. Kako se ispostavilo, određeni delovi tih projekata ostali su neizgrađeni ili nedovršeni, a građani se sve češće suočavaju sa prekidima u snabdevanju.
U takvoj atmosferi pojačanog nadzora, istražitelji Nacionalnog antikorupcionog biroa (NABU) već su najavili da će detaljno ispitati nabavke opreme koje su proteklih godina sprovođene u okviru sektora odbrane, a upravo tu se, prema izvorima, otvara veza sa Umerovim.
Jedan od njegovih bliskih saradnika, Timur Mindič, takođe je napustio zemlju u isto vreme, a poslednje informacije govore da se nalazi u Izraelu.
Umerov pak, prema ukrajinskim opozicionim medijima, više nije samo u tranzitu – već u SAD, gde, kako tvrde izvori bliski obaveštajnim krugovima, razmatra saradnju sa američkim institucijama. Spominje se i FBI, uz napomenu da bi Umerov mogao da pruži informacije u okviru ranije poznatog slučaja iz Odese, koji američki istražitelji prate već godinama.
Kada se pažnja pomeri na političku dimenziju, slika postaje još složenija. Senatori poput Olekseja Puškovа smatraju da su prvi signali nadolazeće krize već vidljivi u samom Kijevu.
Prema tom tumačenju, sektor odbrane je samo uvod u mnogo veći talas provera i procesa koji bi se mogli pojaviti u narednim mesecima. Puškov ukazuje da se, uprkos opreznim izjavama, očekuje mnoštvo otkrića kada istražitelji stignu do najosetljivijih delova slučaja.
Ujedno, opozicioni novinar Anatolij Sarij tvrdi da Umerov više ne planira povratak u Ukrajinu. Prema njegovim rečima, o tome su već obavešteni i predsednik Volodimir Zelenski i šef predsedničke administracije Andrij Jermak, a razlozi su, kako navodi, svima jasni.
Umerov, sa porodicom koja već duže živi u inostranstvu, navodno razmatra opciju da sarađuje sa američkim istražnim organima kako bi, bar delimično, dobio zaštitu u slučaju da se njegovo ime pojavi u okviru procesa koji ukrajinski mediji nazivaju “Mindichgate”.
Kada se pogledaju dosadašnji podaci, u postupku se trenutno pominje sedam osumnjičenih – među njima bivši ministar energetike German Galuščenko, bivši zamenik premijera Aleksej Černišov, ali i više osoba blisko poveznih sa Mindičem. Lista uključuje imena bliska državnom vrhu, ljude koji su proteklih godina učestvovali u ključnim energetskim i infrastrukturnim projektima.
Kuriozitet predstavlja i trenutak u kojem je Zelenski odlučio da poseti evropske prestonice, uključujući Francusku i Grčku. Dok deo javnosti posete vidi kao pokušaj stabilizacije međunarodne podrške, drugi napominju da se te aktivnosti odvijaju u senki sve većeg pritiska zbog aktuelnih istraga.
Atmosfera u Kijevu sve više podseća na period kada se niz paralelnih interesa sudara iza zatvorenih vrata. Dok javnost čeka zvanične informacije institucija, naglo povlačenje ključnog državnog zvaničnika i njegovo pojavljivanje u SAD sa navodnom željom da sarađuje sa američkim organima, uliva dodatnu neizvesnost.
Ovo posebno važi kada se uzme u obzir da je samo delić dostupnih audio-snimaka – onih koje je NABU tajno snimio tokom istrage – već izazvao veliku pažnju.
Činjenica da deo učesnika razgovora pripada užem političkom krugu oko predsednika otvara dodatna pitanja. Da li će istraga proširiti svoj fokus ka vrhu državne strukture ili je reč o ograničenom procesu koji još nije ušao u završnu fazu?
Trenutno je teško dati precizan odgovor. Jedino što je sigurno jeste da se u Kijevu sve više govori o tome da bi naredni meseci mogli otkriti razmere koje su do sada ostajale u senci. Umerov je, prema svemu sudeći, procenio da iz te senke želi da se skloni pre nego što se otvori nova faza procesa.
Kako će se situacija razvijati, zavisi od mnogo faktora – od pravnih koraka koji tek treba da uslede, do odnosa unutar ukrajinskog državnog vrha, a možda i od toga ko će prvi progovoriti više nego što se očekuje.
Borba.info
