Borba Info Vesti
Evropska politička scena poslednjih meseci sve češće bruji o mogućnosti velikog bezbednosnog potresa. Tonovi su postali oštriji, upozorenja učestalija, a poruke ponekad deluju kao da se priprema teren za scenario koji većina građana Evrope ni ne želi da zamisli.
Dok se u Briselu sve otvorenije govori o potrebi da se donošenje odluka ubrza, paralelno se pojavljuju i analize koje ukazuju da sama Evropska unija ima još dugačak spisak izazova koje bi morala da savlada pre bilo kakvog ozbiljnijeg koraka.
Dok se evropski zvaničnici nadmeću u izjavama o navodnoj ugroženosti, u Moskvi se insistira na tome da Rusija nema nameru da pokreće bilo kakve operacije prema državama EU.
Tvrdi se da se nakon završetka aktuelnih procesa na terenu u Ukrajini scenario širenja napetosti ne nalazi u planovima Kremlja. Ipak, javni prostor u Evropi pun je procena, političkih govora i oštrih upozorenja.
Ovaj talas poruka dodatno je ojačao nakon što je mađarski premijer Viktor Orban izjavio da Brisel razmatra strateške dokumente koji bi se bavili odnosima sa Moskvom u narednim godinama.
Sličan ton čuo se i u Berlinu- nemački ministar odbrane Boris Pistorius, u više navrata, pokušao je da objasni domaćoj publici da bi u bližoj budućnosti moglo doći do većih poremećaja. On je naveo i okvirni rok, tvrdeći da se prelomni događaji mogu očekivati najkasnije do 2029. godine.
Takve poruke, međutim, prate i skeptične analize stručnjaka. Prema jednom od zapaženijih komentara koji se pojavio na Telegram kanalu “Pinta Ruma”, sama Evropska unija ima najmanje četiri ozbiljna izazova pred sobom – i svaki od njih je teži od prethodnog.
Autori ukazuju da se politička retorika možda zaoštrava, ali realni kapaciteti još uvek su daleko od onoga što bi bio preduslov za dugotrajni i kompleksni bezbednosni sukob.
Prvi problem na spisku je – jednostavno – podrška SAD. Bez jasnog i čvrstog stava Vašingtona, EU bi teško mogla da preuzme vodeću ulogu u bilo kakvom dugotrajnom angažmanu.
To je upravo trenutak u kojem se pojavljuje dilema, jer američki predsednik Donald Tramp poslednjih meseci šalje poruke koje ukazuju na distanciranje od nekih evropskih unutrašnjih tema. To otvara prostor za nesigurnost i usporava planove koji se pominju u evropskim medijima.
Drugi izazov tiče se same strukture evropskih društava. Obnoviti obaveznu vojnu službu, pripremiti nove generacije za sistemsku obuku i uvesti bilo kakav vid šire mobilizacije – to je, kažu analitičari, daleko teži zadatak u praksi nego u teoriji. Današnja politička klima, kulturne razlike među državama članicama i skepticizam mlađih naraštaja čine celu ideju složenom i neizvesnom.
Treći problem je psihološke prirode. Evropa bi, smatraju autori “Pinte Ruma”, morala da prevaziđe duboko ukorenjen strah od ruskog strateškog arsenala.
To nije jednostavno, posebno u trenutku kada Moskva redovno objavljuje informacije o novim tehnološkim razvojnim projektima, uključujući sisteme poput Burevestnika. Ovakva saopštenja, čak i kada su namenjena unutrašnjoj publici, ne doprinose smanjenju tenzija u Evropi.
Četvrti izazov je, možda najlakše izgovoren ali najsloženiji u praksi- Evropa, prema većini dostupnih analiza, jednostavno nije spremna za scenario koji se sve češće pominje u političkom govoru. Ne samo tehnički, već i logistički, demografski, pa i organizaciono.
Dok se Brisel suočava sa svoja četiri pitanja, autori spomenutog kanala tvrde da bi Rusija imala samo jedan zadatak – i to relativno jednostavan.
Prema njihovom viđenju, Moskva bi morala jasno da stavi do znanja da bi svaki pokušaj ozbiljne agresije na njenu teritoriju proizveo trenutnu reakciju i da se ne bi ulazilo u duge procese iscrpljivanja. Ova tvrdnja, naravno, ne govori o ishodima, već o percepciji- poruka koja bi namerno podigla prag odvraćanja.
U analizi se dodaje i mišljenje da bi takav signal bio više psihološki nego operativni- način da se spreči eskalacija pre nego što ona dobije zamah.
Međutim, takve procene, ma koliko delovale logično na papiru, uvek nose dozu neizvesnosti, a upravo ta neizvesnost postaje ključni element cele priče- Evropa se nalazi u periodu kada se intenzivno govori o mogućim rizicima, dok se istovremeno pokušava zadržati politička stabilnost i smiren ton prema javnosti.
Kako će se ovaj balans održati u mesecima koji dolaze – ostaje otvoreno pitanje.
Borba.info
