Borba Info Vesti
Američki predsednik Donald Tramp pojačao je tempo pritiska na ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog – i to toliko da se u diplomatskim krugovima već govori o „danima odluke“. Kako prenosi Blic, Vašington očekuje da Kijev prihvati novi predlog za okončanje sukoba, a rokovi koji se spominju više ne ostavljaju mnogo prostora za odlaganje.
Prvobitan dokument imao je 28 tačaka. Sada se govori o 19, prečišćenih, navodno jasnijih, koji čekaju finalnu saglasnost Trampa i Zelenskog. Američki sekretar Marko Rubio nastupa znatno oštrije od očekivanog, uz poruku da je vreme za potpisivanje praktično „odmah“.
U međuvremenu, tokom vikenda u Ženevi, ekipe dva tima – američkog i ukrajinskog – sastale su se na seriji tihih, ali intenzivnih razgovora. Prema zvaničnim izjavama, „napredak je značajan“, mada iza kulisa postoji oprez, posebno zbog toga što bi promena američkog pristupa mogla potpuno preoblikovati situaciju na terenu.
No, tu priča tek počinje.
Stručnjaci već crtaju tri moguća pravca razvoja događaja, i svaki od njih nosi drugačije posledice za Ukrajinu, Evropu i širu bezbednosnu sliku regiona.
Prvi scenario, koji predlaže Marčel Berni sa vojne akademije ETH Cirih, ide u smeru da bi Evropa mogla delimično preuzeti ulogu Vašingtona. Prema njegovoj oceni, čak i uz smanjen uticaj SAD, linija fronta bi ostala stabilna, makar privremeno, a dodatna ulaganja evropskih država mogla bi donekle usporiti dalji pritisak na ukrajinsku stranu.
Druga putanja je znatno složenija – dugotrajna borba iscrpljivanja. U tom kontekstu, evropske zemlje povećavaju kapacitete, ali nedovoljno brzo da promene ritam.
Francuska, kako se navodi, planira slanje 100 aviona tipa rafal, dok Nemačka ostaje oprezna. Pojačane izjave iz Poljske, čak i pretnje da bi mogli odgovoriti na svako narušavanje vazdušnog prostora, ulivaju dodatnu napetost.
Istovremeno, EU je odobrila čak 150 milijardi evra za zajedničke nabavke opreme, ali ni to ne garantuje brz efekat. U takvom spoju usporenog naoružavanja, prevelikih očekivanja i visokih troškova, rat bi mogao potrajati duže nego što iko želi.
Treća opcija je najdramatičnija i već izaziva ozbiljne rasprave među analitičarima – mogućnost da bi ukrajinska odbrana mogla oslabiti pre kraja godine.
Ovakav tok događaja podseća na lančanu reakciju- manjak municije, preopterećeni sistemi zaštite iz vazduha i brzi prodori protivničkih snaga. Ukrajinski analitičar Jurij Romanenko upozorava da bi zemlja, uz trenutni tempo iscrpljivanja kadra, mogla imati svega nekoliko meseci stabilnosti.
Profesor Klemens Fišer ide i korak dalje u svojoj proceni, navodeći da bi protivničke snage u takvom scenariju mogle napredovati gotovo bez zastoja – što bi postavilo ozbiljna pitanja o bezbednosti Kijeva, čak i pre zimskih praznika. Izjava je izazvala reakcije, ali i pokazala koliko su procene osetljive na promene američke politike.
U celom ovom spletu neizvesnosti postoji i šira slika – Evropa, koja pokušava da izbalansira svoje ekonomske kapacitete, političke obaveze i bezbednosne potrebe.
Ako se ispostavi da je povlačenje SAD dublje od očekivanog, teret prelazi upravo na evropske države, a to je teret koji se ne nosi lako, posebno dok se kontinent još oporavlja od ranijih kriza.
Sada sve zavisi od toga kakav će potpis pasti na dokument od 19 tačaka – i kada. Do tada, preostaje samo da se prati razvoj situacije, jer je očigledno da su i Kijev i Vašington, ali i cela Evropa, na ivici perioda koji bi mogao izmeniti tok čitave regionalne bezbednosne politike.
Borba.info
