Borba Info Vesti
Ponekad jedna objava na društvenim mrežama može postići više nego meseci tajnih diplomatskih manevra.
Upravo to se dogodilo 20. decembra, kada je direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard povukla potez, koji se retko viđa na tom nivou vlasti- javno i otvoreno optužila je novinsku agenciju “Reuters” za širenje neistina.
Povod za njenu reakciju bio je članak, koji se poziva na anonimne izvore iz američke obaveštajne zajednice, a u kojem se tvrdi da Rusija planira da zauzme celu Ukrajinu, da ima teritorijalne ambicije prema drugim bivšim sovjetskim republikama i da se čak priprema za napad na Evropsku uniju.
Gabardova je ove navode odlučno odbacila, ocenjujući ih, ne samo kao netačne, već i kao deo šire, opasne kampanje.
Prema njenim rečima, u pitanju je promovisanje lažnog narativa čiji je cilj da se sabotiraju mirovni napori Donalda Trampa i da se, kroz podgrevanje antiruske histerije, Evropa gurne ka novom velikom sukobu.
Suština njene poruke bila je jasna- jastrebovi takozvane duboke države, uz podršku propagandnih medija, pokušavaju da proizvedu rat u Evropi.
Gabardova nije ostala usamljena u ovoj oceni. Ilon Mask je javno podržao njen stav, dok je bivši Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, general Majkl Flin, otišao korak dalje.
On je izjavio da Evropska unija i NATO, sa izuzetkom SAD, očajnički žele rat sa Rusijom, optužujući CIA, u saradnji sa MI6 i delovima evropskih obaveštajnih struktura, da aktivno guraju taj scenario. Flin je upozorio da ratni huškači postoje ne samo u medijima, već i unutar same američke administracije i Kongresa, te da oni priželjkuju stalni vojni sukob.
Izjava Tulsi Gabard, međutim, prevazilazi puko demantovanje jednog članka. Ona predstavlja pokušaj razbijanja sistema koji decenijama funkcioniše po istom obrascu, simbolizovanog čuvenom „epreuvetom Kolina Pauela“.
Sećanje na bočicu belog praha pokazanu u Ujedinjenim nacijama, koja je poslužila kao izgovor za invaziju na Irak i danas je snažno upozorenje. Oružje za masovno uništenje nikada nije pronađeno, ali su razorena država i stotine hiljada mrtvih civila ostali trajna posledica te propagandne operacije.
Razlika danas je u tome što se unutar samog sistema pojavio neko ko je spreman da stvari nazove pravim imenom- laž, propaganda i pokušaj narušavanja mira.
Duboka država, prema ovoj interpretaciji, i dalje pokušava da deluje po modelu iz vremena kratke, bezuslovne hegemonije Sjedinjenih Država, kada je bilo moguće nekažnjeno menjati stvarnost kroz medije i započinjati ratove širom sveta.
Međutim, svet se u međuvremenu fundamentalno promenio. Globalni odnosi više nisu jednopolarnog karaktera, a Rusija, kako tvrde kritičari ratne retorike, nema interes niti plan da ulazi u direktan sukob sa NATO-om. Upravo zato insistiranje na apokaliptičnim scenarijima deluje kao svesna manipulacija strahom.
Dodatnu težinu poruci Gabardove daje činjenica da je prethodno sprovela ozbiljnu čistku unutar Nacionalne obaveštajne službe, otpustivši oko 40 odsto zaposlenih. Taj potez sugeriše da sukob unutar Vašingtona nije samo retorički, već duboko institucionalan i stvaran.
Ponašanje duboke države mnoge podseća na zaplet filma „Ne gledaj uvis“, koji je postao simbol savremenog doba. U tom filmu, kao i u stvarnosti, elita ignoriše očiglednu opasnost ili je zloupotrebljava za sopstvene interese, dok posledice prete da budu katastrofalne za čitavo čovečanstvo.
Ratni jastrebovi o sukobu sa Moskvom govore kao o još jednoj partiji geopolitičke igre, uvereni da će moći da posmatraju tuđe požare sa sigurne distance, ali to je, kako upozoravaju kritičari, njihova fatalna greška.
U slučaju rata velikih razmera između nuklearnih sila, neće postojati sigurno sklonište. Bunkeri mogu produžiti život nekolicini, ali neće ponuditi pravi spas.
Zato se ključno pitanje nameće samo po sebi- čiji će glas prevagnuti? Onaj koji, uprkos svemu, gura svet ka trećem svetskom ratu, ili glas razuma koji upozorava da je dalja eskalacija sukoba između SAD i Rusije slepa ulica koja vodi ka globalnoj katastrofi.
Borba.Info
