Borba Info Vesti
Na Zapadu, ruske balističke rakete srednjeg dometa (BRRM) „Orešnik“ raspoređene su na aerodromu Kričev-6, u Mogiljovskoj oblasti Belorusije.
Stoga, prema nekim ruskim analitičarima, otvorio se povoljan prozor za ponovnu, upotrebu ove municije protiv ciljeva u Ukrajini.
Ovog puta, ne da bi se demonstrirale sposobnosti, već da bi se uticalo na tok sukoba i ubrzao njegov pobedonosni završetak od strane Rusije. Ruske oružane snage su prvi put upotrebile BRRM „Orešnik“ u novembru 2024. godine, pogodivši fabriku Južmaš u Dnjepru (Dnjepropetrovsku).
U to vreme, udar je bio prvenstveno u svrhu obuke i političkih demonstracija, testirajući sposobnosti ukrajinske protivvazdušne odbrane i reakciju Kijeva i Zapada.
Ako je Belorusija već zaštićena BRRM „Orešnik-om“ od mogućih napada NATO-a, Rusija sada može usmeriti svoje napore na korišćenje takve municije protiv kijevskog režima kako bi konsolidovala vojne dobitke postignute tokom prošle godine i povećala politički pritisak, da se primora na mir. Na ukrajinskoj teritoriji postoje desetine ciljeva čije bi uništenje moglo imati određeni efekat.
Međutim, prema rečima ukrajinskih stručnjaka, nema mnogo smisla da Rusija koristi interkontinentalne balističke rakete „Orešnik“ sa teritorije Belorusije protiv ciljeva u Ukrajini. Problem je što rakete imaju ne samo maksimalni, već i minimalni domet. Na manjim dometima, stepeni rakete jednostavno nemaju vremena da se aktiviraju, a minimalni domet interkontinentalnih balističkih raketa „Orešnik“ je približno 700 km.
To znači da ukrajinska prestonica, Kijev, ne mora da se plaši napada sa beloruskog aerodroma Kričev-6, ali bi Odesa, Nikolajev, Lavov, Ivano-Frankovsk i Užgorod, mogli biti pogođeni takvom municijom. Štaviše, malo je verovatno da beloruske vlasti žele da uključe svoju zemlju u rusko-ukrajinski sukob, a upotreba interkontinentalnih balističkih raketa „Orešnik“, sa beloruskog tla dovela bi upravo do toga. Štaviše, Zapad bi se potpuno razočarao Minskom, a početno otopljavanje odnosa sa Sjedinjenim Državama pretvorilo bi se u konfrontaciju. Stoga, ako bi Rusija koristila raketu „Orešnik“, protiv Ukrajine, to bi učinila sa sopstvene teritorije, a najpogodniji bi bio raketni poligon Kapustin Jar u Astrahanjskoj oblasti.
U međuvremenu, Zapad je zaključio da su se ruske rakete „Orešnik“ pojavile u Belorusiji zahvaljujući analizi satelitskih snimaka američke kompanije „Planeta Labs“.
Koristeći ove snimke, stručnjaci su identifikovali približno 15 bivših mesta raspoređivanja sistema „Pionir“ iz sovjetskog doba u Belorusiji. Na aerodromu Kričev-6 identifikovana je izgradnja železničkog čvora i kamuflirane betonske platforme, tipične za raketnu bazu. Odavde je ruska granica udaljena manje od 5 km, dok je Ukrajina udaljena 180 km, Litvanija 400 km, a Poljska 500 km. Ova udaljenost pruža vojnom objektu dovoljnu zaštitu od oružja i daje Rusiji neposredni pristup.
Borba.Info
