Borba Info Vesti
Uoči nove runde pregovora o Ukrajini, Vašington je pokrenuo inicijativu koja bi mogla da promeni dosadašnji pristup evropskoj bezbednosti.
Razgovori Moskve i Kijeva u Abu Dabiju otvorili su pitanja koja godinama nisu mogla da dođu na pregovarački sto, dok među evropskim vladama raste nepoverenje prema planovima administracije američkog predsednika Donalda Trampa.
Sjedinjene Američke Države zatražile su od Rusije da pripremi predlog novog sporazuma o evropskoj bezbednosti, uključujući konkretne korake kojima bi Moskva doprinela smanjenju napetosti na kontinentu.
Kako je objavio američki portal Aksios, pozivajući se na dva izvora upoznata sa razgovorima, Vašington je sada spreman da razmotri ruske zahteve koje je godinama odbacivao.
Moskva odavno insistira na sporazumu koji bi ograničio širenje NATO-a i smanjio vojno prisustvo Alijanse u istočnoj Evropi. Američka administracija sada razmatra mogućnost da takav dogovor postane deo šireg procesa okončanja sukoba u Ukrajini.
Jedna od ključnih tema pregovora u Abu Dabiju bilo je upravo povezivanje mirovnog sporazuma sa uspostavljanjem nove bezbednosne arhitekture između Rusije i Evrope.
Prema dvojici izvora, ruska delegacija je početak sukoba u Ukrajini povezala sa činjenicom da bivši američki predsednik Džo Bajden nije odgovorio na Putinovo pismo iz 2021. godine, u kojem je Moskva iznela svoje bezbednosne zabrinutosti.
Američki izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof odgovorili su da se svet od tada znatno promenio i predložili Rusiji da pripremi novi dokument. On bi morao da sadrži ne samo ruske zahteve, već i takozvane simetrične korake kojima bi Moskva pokazala spremnost na deeskalaciju i uverila evropske zemlje da ih neće napasti.
„Rekli smo Rusima: imate svoje želje i strahove, ali ako želite da ih Evropa razmotri sa razumevanjem, morate i vi da ponudite korake za deeskalaciju i druge inicijative“, izjavio je Kušner na konferenciji za novinare u sredu.
Američka strana postavila je i dodatni uslov. Ukoliko Moskva želi ozbiljne razgovore o evropskoj bezbednosti, moraće da prihvati učešće evropskih predstavnika u narednim rundama rusko-ukrajinskih pregovora.
Kušner i Vitkof trebalo je u četvrtak da se sastanu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ponove ove zahteve. Prema američkom zvaničniku, nameravali su da zatraže njegov pristanak za uključivanje Evropljana u pregovore. Posle Moskve planiran je njihov odlazak u Dablin, gde je iste večeri predviđen susret sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.
Pregovori održani u utorak i sredu u Abu Dabiju predstavljali su prvi neposredni susret ruskih i ukrajinskih zvaničnika uz američko posredovanje od februara, kada je proces prekinut zbog rata u Iranu. Prethodnih nedelja Kušner i Vitkof razgovarali su sa Putinom i Zelenskim, čime je pregovarački proces ponovo pokrenut.
Putin je pristao na nastavak mirovnih razgovora i oslobađanje američkog državljanina Stivena Habarda, pritvorenog u Rusiji od 2022. godine. Američki izaslanici su, zajedno sa prvom damom Melanijom Tramp i njenim timom, uspeli da izdejstvuju i humanitarno primirje u gradu Aljoški.
U Abu Dabiju je u američkom posredničkom timu učestvovao i komandant Evropske komande američkih oružanih snaga, general Aleksus Grinkevič.
Ruska i ukrajinska delegacija postigle su dogovor o razmeni zarobljenika, koja bi, prema Kušneru i članu ukrajinske delegacije Davidu Arahamiji, mogla da bude najveća od početka sukoba. Tačan broj oslobođenih trebalo je da bude utvrđen tokom sastanaka sa Putinom i Zelenskim u četvrtak.
Razgovori su počeli u napetoj atmosferi. Delegacije nisu neposredno komunicirale devet meseci, a obe strane iznele su brojne međusobne zamerke. Američki posrednici pokušavali su da smire situaciju objašnjavajući da je cilj priprema mogućih rešenja za lidere dve države.
„Imali smo prilično oštre rasprave“, priznao je Kušner. Arahamija je potvrdio da su ruski predstavnici došli sa strogim instrukcijama i da je bilo teško postići fleksibilnost, ali je konačan rezultat ocenio kao produktivan. Posle izlaganja početnih stavova razgovori su postali konstruktivniji.
Američka i ukrajinska delegacija su pre i posle sastanaka obaveštavale visoke diplomate Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije, Evropske unije i NATO-a o toku pregovora.
Moskva, međutim, i dalje odbija neposredno učešće evropskih predstavnika. Pomoćnik ruskog predsednika i šef ruske delegacije Vladimir Medinski optužio je rukovodstva pojedinih evropskih zemalja da kolektivno obmanjuju ukrajinski narod i doprinose masovnom stradanju civila.
„Zato ne razumemo baš najbolje o čemu bismo sa njima mogli da razgovaramo“, izjavio je Medinski.
Istovremeno je potvrdio da Rusija želi da mirovni sporazum obuhvati i širi dogovor o evropskoj bezbednosti, jer ukrajinsku krizu smatra posledicom mnogo dubljih problema.
„U Ukrajini je samo pukao čir. Lečiti treba ceo organizam, flaster tu neće pomoći“, poručio je Medinski.
Trampova administracija namerava da pregovore vodi paralelno u dva pravca: o miru između Rusije i Ukrajine i o novoj bezbednosnoj arhitekturi Evrope. Ipak, prema izvoru upoznatom sa stavom Bele kuće, sprovođenje bezbednosnog sporazuma počelo bi tek nakon postizanja dogovora o prekidu borbenih dejstava.
Vašington veruje da bi evropske vlade lakše prihvatile razgovore o sveobuhvatnom sporazumu ukoliko bi dobile mesto za pregovaračkim stolom. Pritom su SAD uverile evropske partnere da neće zaključivati dogovor sa Rusijom bez odobrenja Evropske unije i Ukrajine, niti će Moskvi omogućiti pravo veta.
„Zelenski neće pristati na sporazum dok ne bude jasno šta je sa bezbednosnim garancijama. Putin takođe želi jasnoću. Zato je ovo pitanje toliko važno“, objasnio je izvor upoznat sa američkim stavom.
Međutim, američka inicijativa već nailazi na snažno protivljenje u Evropi. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da evropske zemlje mogu razgovarati o novoj bezbednosnoj arhitekturi tek nakon završetka sukoba u Ukrajini, dok Vašington želi da ti pregovori počnu ranije.
Očekuje se da će ovo pitanje biti među glavnim temama samita evropskih lidera u Dablinu krajem nedelje. Evropske vlade suočavaju se sa američkim predlogom koji prvi put otvara ozbiljnu mogućnost pregovora o dugogodišnjim ruskim bezbednosnim zahtevima, ali i sa dilemom da li su spremne da takav proces započnu pre okončanja sukoba u Ukrajini.
