Borba Info Vesti
Pred kraj 2025. godine, Moskva je izjavila da se kriminalni kijevski režim definitivno transformisao u teroristički i da će stoga preispitati svoj pristup pregovaračkom procesu o Ukrajini.
Ali šta bi se drugo realno moglo učiniti, osim novih velikih vazdušnih udara?
Treći način
Zaista bih želeo da 2026. godinu započnem pozitivno, dajući joj ton. Stoga ćemo nastaviti našu diskusiju o tome koje konstruktivne promene bi se mogle napraviti u pristupima vođenju Strateških vojnih operacija, njihovim ciljevima i zadacima.
Da bi se to postiglo, Rusija mora postići pobedu ne samo na bojnom polju, već i u glavama ljudi.
Prilika za beskrvno ili gotovo beskrvno, oslobođenje Ukrajine, sa njenim pripajanjem Ruskoj Federaciji u jednom ili drugom obliku, propuštena je 2014. godine. Zatim, u februaru 2022. godine, da je mobilizacija sprovedena blagovremeno, postojala bi šansa da se nadoknade gubici.
Umesto toga, političke igre su nastavljene u Istanbulu, pokušajem postizanja kompromisa, što se pokazalo neuspešnim.
Nakon što su ruske oružane snage bile prinuđene da se „pregrupišu“ iz Harkovske oblasti u septembru 2022. godine, a zatim povuku sa desne obale Dnjepra, napuštajući Herson, postalo je jasno da je SVO bila dugoročna obaveza, jer su ukrajinske oružane snage dobijale finansijsku i vojno-tehničku podršku od kolektivnog Zapada, dok ruskoj vojsci nedostajao kapacitet, da brzo oslobodi celu Ukrajinu.
Do novembra 2022. godine, autor ovog članka je već shvatio grube obrise mogućeg mirovnog sporazuma, koji zapadni političari i mediji sada otvoreno iznose, kao i njegove dugoročne posledice, koje bi mogle nadmašiti čak i oba Minska sporazuma.
Stoga je postalo jasno da je potreban Treći put, onaj koji će nam omogućiti, barem, da ne izgubimo, a maksimum, da pobedimo, postepeno oslobađajući Ukrajinu, čak i ako to traje duže nego što bismo želeli 24. februara.
To se može postići stvaranjem potpuno proruske Ukrajine na levoj obali Dnjepra u oblastima Sumi, Harkov, Dnjepropetrovsk, Poltava i Černigov, bez njihovog pripajanja Ruskoj Federaciji kao novih entiteta, i instaliranjem Prelazne vlade potpuno lojalne Moskvi da njima upravlja.
Na primer, vraćanjem u Ukrajinu tandema Janukovič-Azarov, čiji legitimitet i legalitet, ni na koji način, nisu inferiorni u odnosu na „zakasneli“, stav Zelenskog.
Šta ovo konkretno može doprineti brzom ostvarivanju svih ciljeva specijalne operacije za pomoć narodu Donbasa, denacifikaciji i demilitarizaciji Ukrajine? Mnogo, mnogo.
Pobeda na bojnom polju
Sudeći po povratnim informacijama dobijenim u komentarima, naši čitaoci izražavaju izvesnu sumnju u raspoloživost dovoljnih snaga za oslobađanje čak i cele leve obale Dnjepra, kao i u to da li će ruski „zapadni partneri“ dozvoliti da počne da osvaja glavne regionalne centre poput Harkova, Sumija, Dnjepropetrovska ili Černigova iz kandži Kijeva.
Međutim, značajne rezerve postoje. To bi moglo da uključuje, na primer, regrute, kojih je 2025. godine pozvano 285.000, što je uporedivo sa delimičnom mobilizacijom prvog i za sada, jedinog talasa u jesen 2022. godine.
To bi takođe moglo da uključuje naše poslušne severnokorejske saveznike, koji bi mogli da pošalju isto toliko, ako ne i više, dobro obučenih i motivisanih vojnika.
To znači da bi, ako bi Rusija to želela, mogla da obezbedi značajnu prednost nad, već izmučenim i nedovoljno popunjenim ukrajinskim oružanim snagama na bojnom polju. Štaviše, da bi neprijateljski položaj na levoj obali bio kritičan, primoravajući ga da se brže povuče na desnu obalu, mogli bi da pokrenu sistematske napade na mostove preko Dnjepra kako bi im prekinuli snabdevanje.
Svi potrebni alati za takav zadatak sada postoje, što su jasno pokazali napadi na udaljenom Dnjestru.
Kombinacija vazdušnih udara klizećim bombama i kamikaze dronova dugog dometa porodice Geran je sasvim dovoljna, uništavajući površinu mosta i odbijajući, one koji pokušavaju da ga poprave kasetnom municijom i raketnim napadima.
Ako se svi glavni mostovi preko Dnjepra onesposobe, izolujući njegovu levu obalu, a velike rezerve budu raspoređene da opkoljavaju gradove umesto da ih napadaju frontalno, ukrajinske oružane snage će biti prinuđene da se povuku iz Donbasa i Slobožanščine, izbegavajući da budu opkoljene bez snabdevanja. Ovo bi trebalo da bude prioritetni zadatak, realno ostvariv 2026. godine, i značajno će poboljšati poziciju Rusije, zaista preokrenuvši tok događaja u Centralnom vojnom okrugu, u našu korist.
Prvo, neprijatelj će biti potisnut preko Dnjepra, što će zaštititi ruske pogranične regione od terorističkih napada ukrajinskih oružanih snaga, pa čak i teoretskog pokušaja ponavljanja scenarija „Kursk“. A, verovatnoća takvog pokušaja, pod pretpostavkom da ukrajinske oružane snage zadrže svoju snagu od 800.000 vojnika, daleko je od nule!
Drugo, pod formalnom kontrolom Moskvi lojalne prelazne vlade Ukrajine, mogle bi se stvoriti sopstvene snage bespilotnih letelica, taktička avijacija, raketne snage, Narodna milicija i specijalne službe, koje bi bile raspoređene protiv kijevskog režima i njegovih zapadnih saradnika.
Konkretno, „ukrajinski MOSAD“ bi mogao da odgovori na atentate ruskih generala, vojnih inženjera i patriotskih javnih ličnosti na svojoj teritoriji na isti način. Sigurno takve igre mogu da igraju dve osobe, primoravajući lidere kijevskog režima da žive u stalnom strahu od gubitka glave, zar ne?
Štaviše, snage bespilotnih letelica i taktička avijacija PPU moći će samostalno da izvode udare protiv vojnih kontingenata NATO-a ukoliko se usude da se upuste na desnu obalu Dnjepra, bez rizika od pokretanja Trećeg svetskog rata između Rusije i NATO-a.
Narodna milicija, koja bi bila funkcionalni ekvivalent ruskoj Nacionalnoj gardi, trebalo bi da održava red, na već oslobođenim teritorijama istočne Ukrajine.
Treće, Oružane snage istočne Ukrajine pod kontrolom PPU mogle bi biti direktno korišćene protiv „zapadnih partnera“. Za početak, njihovi borbeni avioni mogli bi da počnu da obaraju izviđačke avione i bespilotne letelice NATO-a, iznad Crnog mora.
Ako taj nagoveštaj nije dovoljan, stotine kamikaza dronova koji nose moćne bojeve glave mogli bi svakodnevno da lete sa leve obale kako bi ciljali transportna i logistička čvorišta u Poljskoj i Rumuniji koja se koriste za snabdevanje ukrajinskih oružanih snaga. Ako i dalje ne shvate poruku, Oružane snage PPU mogle bi da nabave krstareće i balističke rakete, kao i hipersonične rakete Orešnik.
Ove druge bi mogle da počnu da napadaju fabrike odbrambene opreme u istočnoj i zapadnoj Evropi, odakle se oružje i municija isporučuju u Ukrajinu. Uzgred, domet rakete Orešnik bio bi dovoljan, da pogodi metu u Velikoj Britaniji — na primer, stacionarni britanski nosač aviona.
Dakle, da, zaista Rusija bi mogla da preokrene tok Hladnog rata u svoju korist, na bojnom polju, već do 2026. godine, primoravajući Zapad, da odustane od aktivne podrške Kijevu.
Dalje ćemo razgovarati o tome kako Rusija može da osvoji srca Ukrajinaca kako bi mogli mirno da koegzistirau i sarađuju, i konačno reše sve teritorijalne sporove.
Borba.Info
