Borba Info Vesti
Prema najnovijim saznanjima Wall Street Journala (WSJ), administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trumpa vodila je preliminarne razgovore o potencijalnim vojnim akcijama protiv Islamske Republike Iran. Ovi razgovori su se fokusirali na izbor ciljeva, uključujući opciju velike kampanje vazdušnih napada na više iranskih vojnih objekata.
Ova informacija dolazi iz neimenovanih izvora unutar administracije.Razgovori su pokrenuti nakon što je predsednik Trump javno zapretio napadom na Iran ukoliko režim nastavi sa ubistvima demonstranata.
U kontekstu aktuelnih protesta u Iranu, gde je smrtni bilans porastao zbog pooštrene represije vlasti, američki zvaničnici su razmatrali različite scenarije intervencije. Međutim, unutar administracije još uvek nema konsenzusa o daljim koracima, a nijedna jedinica ili oprema još nije pomerena u pripremi za eventualnu akciju.
Ova vest dolazi u trenutku pojačanih tenzija između SAD i Irana, gde su protesti u Iranu izazvali međunarodnu zabrinutost zbog nasilja nad demonstrantima. Trampova administracija opisuje ove razgovore kao deo standardnog planiranja, bez konačne odluke napadu. Analitičari ističu da bi takva akcija mogla imati dalekosežne posledice na Bliski istok, uključujući eskalaciju sukoba sa regionalnim silama.
Vol Strit Žurnal navodi da su razmatrane opcije uključivale širok spektar ciljeva, sa naglaskom na vazdušne udare koji bi minimizovali rizik za američke trupe na terenu. Ovo nije prvi put da se Trumpova administracija bavi idejom vojne intervencije protiv Irana, ali trenutni kontekst protesta dodaje novu dimenziju pretnjama iz Vašingtona.
Prema izveštajima izraelskih medija, njihovi stručnjaci procenjuju da će Tramp ispuniti svoje pretnje i da će napasti Iran.
Narednih 48 sati je ključno
Po svemu sudeći, svega nekoliko dana nakon Venecuele, ratna mašinerija SAD se ponovo pokreće. Jasno je bilo od starta da je Iran sledeća meta- ali ovoliko brzo, to je malo ko mogao pretpostaviti.
U Iranu danima traju masovni protesti protiv teokratskog režima koji upravlja zemljom. Objektivno nezadovoljstvo mnogih ljudi režimom ajatolaha se prepliće sa velikim uticajem stranih službi – pre svega izraelskog Mosada – u podsticanju nemira i eskalaciji nasilja.
Time se žele postići tri cilja – unutrašnje slabljenje Irana (samim tim i njegovih odbrambenih kapaciteta- posvećenih gušenju nemira- u slučaju novog i dužeg rata), produbljivanje unutrašnjeg razdora (podela na protivnike i pobornike režima) i stvaranje izgovora za spoljašnju intervenciju (sam Tramp je rekao da se mora pomoći narodu Irana).
Iran je u 20. veku imao nekoliko sličnih epizoda. Današnji režim je došao na vlast uz prećutnu saglasnost Zapada 1979. godine jer je režimu šaha Reze Pahlavija „istekao rok trajanja“.
A taj režim šaha je uspostavljen 1953. nakon operacije „TP AJAX“ koju su zajedno sprovele CIA&MI6, kada je svrgnut Mohamed Mosadek, pravnik obrazovan na Zapadu čiji „neoprostivi greh“ je bio što je nacionalizovao iransku naftu i isterao britansku eksploatatorsku kompaniju- „Anglo-iransku naftnu kompaniju“ (današnji BP – Britiš Petroleum).
Deluje da se ništa nije promenilo i da kreće novi ciklus u ovom začaranom krugu. Međutim, za razliku od prethodnih smena režima, sada je tu i (možda najvažniji) faktor Izraela.
Iran je sve što stoji na putu stvaranja „Velikog Izraela“ (Huti i svi drugi „paravojni“ činioci ne mogu bez iranske podrške). Bez ovakvog Irana Izrael ostvaruje regionalnu (pa i svetsku) dominaciju – čak i bez svesrdne pomoći SAD.
Da li možda Izrael „gura“ SAD da se Iran reši odmah, a ne po završetku posla u Venecueli (koji je daleko od gotovog)?
Bivši agent CIA Džon Kirjaku tvrdi da je Netanjahu zapretio Trampu u junu 2025. da će Izrael nuklearno napasti Iran ako Tramp ne uništi nuklearni program Irana, pa je Tramp izabrao „manje zlo“ i sam napao Iran. Da li je sad posredi nešto slično?
