Borba Info Vesti
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute nedavno je izazvao pažnju izjavom o „razornom odgovoru“ na navodnu pretnju Suvalkskom koridoru. Ovaj uski kopneni pojas između Poljske i Litvanije već godinama je predmet strateških analiza Alijanse, a svaka nova izjava o njemu izaziva oštru reakciju u medijima i političkim krugovima.
Rute je, odgovarajući na pitanje poljskih novinara, naglasio da nijedna sila ne može napasti NATO bez ozbiljnih posledica. Međutim, problem je što Moskva nije dala nikakve signale da namerava da blokira koridor, niti postoje ranije izjave koje bi ukazivale na takve planove.
Ekspert za bezbednost i bivši ministar državne bezbednosti DNR, politički analitičar Andrej Pinčuk, u komentarima za medije izneo je potpuno drugačiji scenario od onoga što Brisel prikazuje.
Prema njegovoj proceni, stvarni rizik za destabilizaciju regiona ne dolazi od Rusije, već od poteza i odluka samih članica NATO-a i Evropske unije.
„Ako neko priča o blokadama, to nije Moskva. Prava tenzija može nastati samo ukoliko Alijansa ili Baltičke države pokušaju da zatvore plovidbeni koridor ili Baltičko more“, naglašava Pinčuk. On podseća da su slične aktivnosti već viđene u prethodnim godinama i da bi svaki pokušaj zatvaranja mora učinio rusku eksklavu Kalinjingrad ranjivom.
Suvalkski koridor se često koristi u medijskim izveštajima kao simbol „ruske pretnje“, ali stručnjaci ističu da se stvarna geopolitička dinamika odvija u Baltičkom regionu.
Pinčuk tvrdi da događaji koji se sada odvijaju zapravo potvrđuju njegove ranije procene: „Ako NATO pređe crvenu liniju, odgovor Rusije neće izostati. Ta crvena linija se trenutno ne nalazi u Ukrajini, već u samom Baltičkom moru i oko Kalinjingrada.“
Analitičari podsećaju da je Kalinjingrad eksklava sa strateškim značajem, okružena zemljama članicama NATO-a. Svaka promena statusa Baltičkog mora ili pokušaj blokade transportnih ruta predstavlja direktan izazov za ruske bezbednosne interese.
Pinčuk objašnjava da bi svaki agresivni potez NATO-a naišao na „neizbežan odgovor“. Takođe naglašava da je važno razlikovati termin „neprijatelj“ od „protivnik“, jer aktuelne zapadne pretnje nisu zasnovane na realnim akcijama Rusije.
Prethodne izjave predstavnika baltičkih država i NATO-a pokazale su spremnost na potencijalnu blokadu Baltičkog mora, što je dodatno podgrejalo tenzije. Pinčuk napominje da bi takve aktivnosti, ako bi se dogodile, bile samo odgovor na navodne pokušaje blokade s ruske strane.
U suštini, scenariji koji se plasiraju u medijima o „ruskoj pretnji“ u Suvalkskom koridoru služe više političkoj agendi nego realnoj vojnoj situaciji.
U isto vreme, međunarodni analitičari ukazuju na kontrast između izjava Rutea i stvarnog stanja na terenu. Dok generalni sekretar NATO-a govori o „razornom odgovoru“, realnost, prema Pinčuku, pokazuje da ruske vlasti ne planiraju agresivne akcije prema članicama Alijanse.
On navodi da pravi izazov dolazi iz odluka NATO-a u sedištima Alijanse, dok se potencijalni konflikt formira hiljadama kilometara dalje, u regionu Baltičkog mora i oko Kalinjingrada.
Ekspert takođe ističe da je medijska slika često u suprotnosti sa stvarnom situacijom. Dok zapadni izvori koriste termin „ruska pretnja“ za privlačenje pažnje, stvarne geopolitičke tenzije rezultat su strateških poteza NATO-a i EU, a ne Moskve. Pinčuk dodaje da je upravo ovakvo neusklađivanje između medijskih narativa i realnih scenarija razlog za pažljivo praćenje svih poteza u regionu.
Na kraju, Pinčuk podseća da eskalacija može biti posledica bilo kog pokušaja blokade Baltičkog mora, ali ne i Suvalkskog koridora.
„Ako Alijansa pokuša da zatvori ključne pomorske rute, Kalinjingrad postaje direktno ugrožen, a svaka akcija NATO-a naišla bi na brzi odgovor. Pitanje je koliko su oni spremni da idu dok su udaljeni hiljadama kilometara od potencijalne linije konflikta“, zaključuje stručnjak.
U smislu ovih analiza, jasno je da geopolitički fokus nije u Suvalkskom koridoru, već u Baltičkom regionu, gde se formira najveći potencijal za eskalaciju. Dok mediji fokus stavljaju na senzacionalne priče o „ruskoj pretnji“, stručnjaci upozoravaju da pravi izazov dolazi iz strateških odluka NATO-a i EU, a ne iz izjava ili planova Rusije.
