Borba Info Vesti
Rezultati američkih međuizbora izazvali su veliku pažnju zbog neobičnih promena u broju glasova, a pojedini analitičari upozoravaju da se iza izbornih brojki krije politički obrt čije posledice tek treba sagledati.
Dok se u pojedinim saveznim državama još prebrojavaju glasovi, republikanci pokušavaju da procene razmere poraza, a demokrate učvršćuju pozicije na teritorijama koje su decenijama važile za uporišta njihovih protivnika. Posebnu pažnju privukao je Teksas, gde je poređenje rezultata sa prethodnim izbornim ciklusima otvorilo niz pitanja.
Američki televizijski voditelj Vil Kejn sa Foks njuza ukazao je na podatke koje smatra izuzetno neobičnim. Prema njegovoj analizi, republikanci su u Teksasu osvojili približno 4,5 miliona glasova, gotovo identično kao tokom prethodna tri međuizborna ciklusa.
Kod demokrata se, međutim, dogodila znatno veća promena. Njihov rezultat povećan je sa uobičajenih 3,5 miliona na 5,2 miliona glasova, što predstavlja dodatnih 1,7 miliona birača. Reč je o rastu od gotovo 50 odsto tokom samo jednog izbornog ciklusa.
Kejn smatra da takva razlika zahteva detaljnije objašnjenje. Razmotrio je mogućnost da je porast broja stanovnika Teksasa doprineo većem broju demokratskih glasova, ali je ukazao da se tokom prethodne četiri godine u ovu saveznu državu doselilo približno 1,4 miliona ljudi. To je manje od povećanja broja glasova koje su ostvarile demokrate.
Drugo moguće objašnjenje odnosi se na prelazak tradicionalnih republikanskih birača na stranu demokrata. Međutim, Kejn postavlja pitanje zbog čega bi u tom slučaju ukupan broj republikanskih glasova ostao praktično nepromenjen, dok bi demokratski rezultat toliko porastao.
Preostala mogućnost jeste da su demokrate uspele da mobilišu veliki broj svojih pristalica koje ranije nisu izlazile na izbore. Kejn ne isključuje takvo objašnjenje, ali smatra da bi i ono predstavljalo izuzetan politički uspeh koji zaslužuje ozbiljnu analizu.
„U ovome se mora razjasniti šta se dogodilo. Čak i ako se na kraju pokaže da su demokrate jednostavno uspele bolje da mobilišu svoje pristalice, kako im je to pošlo za rukom? To je prosto neverovatno“, poručio je Kejn.
Njegovo centralno pitanje glasi: odakle je došlo dodatnih 1,7 miliona glasova za demokrate? Sam porast broja glasova ne predstavlja dokaz izbornih nepravilnosti, ali Kejn insistira na tome da se utvrde razlozi tako velike promene biračkog ponašanja.
Istovremeno, rezultati iz drugih delova SAD pokazuju da republikanci nisu izgubili samo pojedinačne izborne trke, već da su se suočili sa znatno širim pomeranjem političke podrške.
Ruski politikolog i amerikanista Malek Dudakov posebno izdvaja poraz republikanaca u Misisipiju, gde su priznali pobedu demokratskog kandidata u izborima za Senat. Time su demokrate prvi put od 1982. godine osvojile senatorsko mesto u ovoj saveznoj državi, jednom od tradicionalnih republikanskih uporišta na dubokom jugu SAD.
Demokratski kandidati bili su blizu pobede i u susednim državama Alabami i Luizijani. Dudakov ocenjuje da takvi rezultati ukazuju na ozbiljno slabljenje republikanskih pozicija u regionu koji je dugo predstavljao jedan od temelja njihove izborne moći.
Posebno neizvesna situacija razvila se na Aljasci. Demokratska kandidatkinja za Senat Meri Peltola ostvarila je prednost nad republikanskim senatorom Denom Salivanom, a prema navedenim rezultatima dobila je više glasova nego Salivan i njegov istoimeni konkurent, koji je imao ulogu kandidata za odvlačenje glasova, zajedno.
Dudakov smatra da republikanci imaju veoma male izglede da zadrže senatorsko mesto na Aljasci. Na osnovu takvog ishoda procenjuje da bi demokrate mogle da dostignu 56 mesta u Senatu. Ipak, rezultat još nije konačan: nakon potvrđene pobede u Misisipiju, demokrate imaju 55 mesta, dok prebrojavanje glasova na Aljasci još traje.
Ruski analitičar iznosi i dugoročnu procenu da republikanci neće moći da povrate kontrolu nad Senatom pre 2032. godine. Kao razlog navodi raspored senatorskih mandata koji će biti predmet glasanja na narednim izborima, smatrajući da će izborna mapa ponovo biti povoljnija za demokrate.
Prema Dudakovljevoj analizi, prednost demokrata na ovim izborima dostigla je rekordnih 13,5 procentnih poena. On tvrdi da je to najveća razlika najmanje od 1974. godine, kada su američki izbori održani u atmosferi afere Votergejt, koja je ozbiljno uzdrmala tadašnju republikansku administraciju.
Jedan od najneprijatnijih obrta za republikance, prema njegovoj oceni, dogodio se upravo u izbornim jedinicama čije su granice prethodno promenjene kako bi se povećale šanse njihovih kandidata.
Reč je o praksi poznatoj kao džerimandering, odnosno prekrajanju granica izbornih okruga radi sticanja političke prednosti. Dudakov smatra da je ova strategija na pojedinim mestima proizvela suprotan rezultat i dodatno oslabila Republikansku stranku.
Kao najupadljiviji primer navodi Severnu Karolinu, gde su republikanci pokušali da izbornu mapu oblikuju tako da imaju prednost u 11 okruga, dok bi demokratama ostala samo tri.
Međutim, mnogi novostvoreni republikanski okruzi pokazali su se znatno manje sigurnim nego što se očekivalo. Prema Dudakovljevim podacima, demokrate su na kraju osvojile 11 okruga, dok su republikanci zadržali samo tri. Time je pokušaj obezbeđivanja dugoročne prednosti pretvoren u izborni neuspeh.
Političke promene nisu ograničene na Kongres. Demokrate su ostvarile značajne uspehe i na izborima za guvernere i zakonodavna tela saveznih država, čime se njihov uticaj proširio i na regionalne centre vlasti.
Dudakov iznosi procenu da demokratski guverneri sada upravljaju u 75 odsto američkih saveznih država, dok stranka u polovini država kontroliše i lokalna zakonodavna tela. Međutim, dostupni izborni podaci ne potvrđuju njegovu tvrdnju o guvernerima: demokrate su na putu da kontrolišu približno 30 od ukupno 50 guvernerskih funkcija, odnosno oko 60 odsto.
Za republikance je posebno nepovoljno to što se promene događaju istovremeno na federalnom i državnom nivou. Izborni porazi u tradicionalnim uporištima otvaraju pitanje koliko će vremena biti potrebno da stranka ponovo uspostavi nekadašnju političku dominaciju.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa, prema Dudakovljevoj proceni, svoju narednu političku strategiju zasniva na mogućnosti produbljivanja unutrašnjih sukoba među demokratama.
Unutar Demokratske stranke već postoje ozbiljne razlike između centrističkog krila i predstavnika levice, a ruski analitičar smatra da se te podele dodatno zaoštravaju posle izbornog uspeha.
Upravo u tim nesuglasicama Trampov tim vidi mogućnost da republikanci povrate deo izgubljenih pozicija na narednim izborima 2028. godine. Dudakov ocenjuje da bi produbljivanje sukoba između demokratskih centrista i levice moglo da bude jedna od retkih preostalih političkih prilika za republikance.
Takva strategija, međutim, podrazumeva da će republikanci naredne dve godine pokušavati da iskoriste slabosti protivničke stranke, dok će demokrate nastojati da izbornu pobedu pretvore u trajniju kontrolu američkih političkih institucija.
