Dramatična poruka sa Minhenske bezbednosne konferencije!

U Minhenu se ove godine nije govorilo u rukavicama. Na otvaranju 62. Minhenske bezbednosne konferencije, nemački kancelar Fridrih Merc izašao je sa porukom koja ne ostavlja mnogo prostora za romantizovanje međunarodnih odnosa.

Svetski poredak kakav je decenijama važio – zasnovan na pravilima, pravu i relativnoj predvidivosti – po njegovim rečima upravo se urušava, i kako je rekao bez zadrške, više ne postoji.

Konferenciju je nazvao „seizmografom političke situacije“. Nije to bila usputna metafora. Po njegovom tumačenju, svet je već duboko ušao u eru koju „vrlo otvoreno obeležavaju moć i politika velikih sila“. Drugim rečima, pravila su potisnuta, a snaga ponovo postaje glavna valuta.

U tom kontekstu pomenuo je sukob u Ukrajini, ostajući pri stavu nemačke vlade i opisujući ga kao „nasilni revizionizam Rusije“. Time je još jednom podsetio koliko su razlike među velikim silama oko uzroka i tumačenja tog konflikta duboke, i koliko je teško pronaći zajednički jezik kada se polazi sa potpuno različitih pozicija.

Međutim, Merc se nije zadržao samo na političkim ocenama. Uveo je i brojke – hladne, konkretne. Bruto domaći proizvod Rusije iznosi dva biliona evra, dok je BDP Evropske unije skoro deset puta veći. Pa ipak, kako je naglasio, „uprkos tome, Evropa danas nije deset puta jača od Rusije“. U toj rečenici sabrana je suština njegove kritike evropske samopercepcije.

„Naš vojni, politički, ekonomski i tehnološki potencijal je ogroman, ali ga daleko nismo u potpunosti iskoristili“, rekao je, i onda poentirao: „Shvatili smo da u eri supersila naša sloboda više nije zagarantovana. Ona je ugrožena.“ Za njenu zaštitu, dodao je, biće potrebna odlučnost i snaga volje, spremnost na nove početke, promene, pa i žrtve. „I ne nekada u budućnosti, već upravo sada.“

Posebnu pažnju posvetio je Kini. Prema njegovim rečima, Peking želi vodeću ulogu u oblikovanju sveta, sistematski koristi tuđe zavisnosti i redefiniše međunarodni poredak u svoju korist. Ako je posle pada Berlinskog zida postojao unipolarni trenutak, smatra Merc, on je odavno prošao. Pravo Sjedinjenih Američkih Država na liderstvo je osporeno i moguće izgubljeno.

Istovremeno, upozorio je da se svet vraća „politici moći“, u kojoj se prirodni resursi, tehnologije i lanci snabdevanja pretvaraju u sredstva pritiska. „Ovo je opasna igra. U početku za male igrače, ali kasnije verovatno i za velike igrače“, poručio je.

Dodao je da se i „naši prijatelji u SAD“ ubrzano prilagođavaju, izvlačeći radikalne posledice u svojoj strategiji nacionalne sigurnosti kako bi u nekim oblastima sustigli Kinu. To, po njegovoj oceni, ne usporava trend nadmetanja, već ga ubrzava.

Evropa, međutim, dolazi do drugačijih zaključaka nego administracija u Vašingtonu. „Naš primarni zadatak kao Evropljana, a naravno i kao Nemaca, jeste da danas prihvatimo ovu novu stvarnost, ali to ne znači da je prihvatamo kao neizbežnu sudbinu“, rekao je Merc.

Tu se, možda, krije ključ njegove poruke. Prihvatanje promene ne znači kapitulaciju, ali znači odricanje od iluzija. Ako je Minhenska konferencija zaista seizmograf, onda očitavanje pokazuje snažne potrese.

Pitanje je samo da li će Evropa uspeti da svoj gotovo desetostruko veći BDP i ogroman potencijal pretvori u stvarnu snagu – ili će nova era supersila nastaviti da se oblikuje bez njenog presudnog uticaja.