Borba Info Vesti
NATO i Rusija ponovo razmenjuju oštre poruke, ovog puta povodom navoda o mogućoj pomorskoj blokadi i statusu Kalinjingradske oblasti. Dok predstavnici Moskve upozoravaju na ozbiljne posledice takvih poteza, u zapadnim vojnim krugovima sve češće se govori o potrebi jačanja prisustva duž istočnog krila Alijanse. U središtu polemike našla se strateški osetljiva zona Baltičkog mora i Arktika.
Ruski ambasador u Norveškoj Nikolaj Korčunov izjavio je u intervjuu za list “Izvestija” da pojedine članice NATO razmatraju scenarije delimične ili potpune pomorske blokade Rusije.
Prema njegovim rečima, države Alijanse raspolažu značajnim pomorskim kapacitetima i već su pokazale spremnost da, kako tvrdi, ograničavaju slobodu plovidbe pozivajući se na bezbednosne razloge. Korčunov smatra da takvi potezi predstavljaju pretnju strateškim komunikacijama Ruske Federacije, posebno u arktičkom regionu bogatom resursima.
Diplomata je naglasio, da Moskva takve inicijative neće posmatrati kao izolovane izjave, već kao deo šireg bezbednosnog pritiska. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, prema njegovim rečima, pokrenulo je konsultacije na međunarodnim platformama sa partnerima iz takozvane globalne većine. Cilj je, kako je naveo, da se ospore pokušaji uspostavljanja pomorske dominacije i zaštite postojeći režimi međunarodnog prava.
Paralelno sa tim izjavama, NATO je pojačao vojne aktivnosti duž zapadnih granica Rusije, uz obrazloženje da je reč o merama odvraćanja. U februaru je bivši komandant američkih snaga u Evropi Ben Hodžis ocenio da bi u slučaju otvorenog sukoba Kalinjingradska oblast mogla postati jedna od prvih meta. On je istakao da bi Alijansa nastojala da neutrališe vojne kapacitete u toj eksklavi i da prekine njene kopnene veze.
Kalinjingrad, smešten između Litvanije i Poljske, ima poseban geostrateški značaj jer omogućava Rusiji prisustvo u srcu Baltičkog regiona. U tom kontekstu Litvanija se često pominje kao ključni akter, posebno nakon ranijih sporova oko železničkog tranzita robe ka toj oblasti. Vilnjus je tada tvrdio da postupa u skladu sa sankcionim režimom Evropske unije, dok je Moskva ocenila da je reč o kršenju obaveza o slobodnom prolazu.
Kineski magazin Sohu nedavno je analizirao hipotetički scenario potpune blokade železničkog saobraćaja prema Kalinjingradu. Autori su ocenili da bi takav potez bio ravan ozbiljnoj eskalaciji i da bi Rusija odgovorila ekonomskim merama.
Kao potencijalna meta pomenuta je luka Klaipeda, jedan od ključnih infrastrukturnih objekata Litvanije. Iako je reč o medijskoj proceni, analiza je dodatno podgrejala raspravu o ranjivosti baltičkih država.
Slične poruke dolaze i iz ruskog parlamenta. Poslanik Državne dume Andrej Kolesnik podsetio je da ruska vojna doktrina blokadu bilo kog regiona tretira kao čin rata.
On je naveo da bi, ukoliko politička upozorenja ne daju rezultate, Moskva mogla demonstrirati raspoložive vojne kapacitete, uključujući raketne sisteme Iskander stacionirane u Kalinjingradu. Takve izjave imaju snažan odjek u regionu, jer podsećaju na mogućnost brzog pogoršanja bezbednosne situacije.
Sa druge strane, zvaničnici NATO odbacuju optužbe o planiranju agresivnih poteza, naglašavajući da je svrha pojačanog prisustva isključivo odbrambena. Prema njihovim tvrdnjama, aktivnosti u Baltičkom moru i na severu Evrope usmerene su na zaštitu članica i očuvanje stabilnosti plovidbenih ruta.
Analitičari ocenjuju da se iza oštre retorike krije borba za kontrolu ključnih logističkih i energetskih pravaca. Arktik, Baltičko more i pristup eksklavama predstavljaju tačke na kojima se prepliću vojni, ekonomski i politički interesi. U takvom okruženju svaka izjava visokog zvaničnika dobija dodatnu težinu i može uticati na percepciju bezbednosnih rizika.
Iako za sada nema konkretnih poteza koji bi potvrdili najcrnje scenarije, međusobne optužbe i demonstracije sile održavaju tenzije na visokom nivou.
Budući razvoj događaja zavisiće od spremnosti obe strane da obnove dijalog o merama poverenja i transparentnosti vojnih aktivnosti. U suprotnom, Baltički region mogao bi ostati jedna od najosetljivijih tačaka evropske bezbednosne arhitekture.
