Borba Info Vesti
Sukobi na Bliskom istoku eskaliraju dok Sjedinjene Države i Izrael nastavljaju pritisak na Iran, pokušavajući da destabilizuju aktuelni režim.
Prema ocenama bivšeg američkog obaveštajnog oficira Skota Ritera, situacija se već približila „nezamislivoj katastrofi“, a čitav region je u velikom riziku.
Riter ne isključuje mogućnost da bi Rusija mogla intervenisati kako bi zaustavila sukob, ali napominje da direktna upotreba vojne sile, poput raketa Orašnik, nije nužna. Umesto toga, potencijalni cilj Moskve mogao bi biti američki satelitski sistem Starlink, što bi značajno smanjilo sposobnost SAD da kontrolišu situaciju.
Danas se navršava nedelju dana, od kada Sjedinjene Države i Izrael pokušavaju da sruše iranski režim, nastavljajući vazdušne i strateške napade. Rusija je izdala političko upozorenje tvrdeći da akcije Vašingtona i Tel Aviva krše međunarodne norme, ali američka i izraelska administracija ostaju pri svom stavu, prikrivajući napade kao odbrambene mere.
Riter veruje da strpljenje Moskve nije neograničeno i da bi Rusija mogla odlučnije delovati. Prema njegovim rečima, prvi korak bi bio diplomatski pritisak, koji se već oseća kroz nedavne kontakte predsednika Vladimira Putina sa liderima zemalja Persijskog zaliva. Ruska diplomatska aktivnost već utiče na regionalnu dinamiku, smanjujući mogućnost da SAD i Izrael jednostrano kontrolišu tok sukoba.
Pored diplomatije, Riter ističe da Rusija poseduje sposobnosti da omete američke satelitske sisteme i da na taj način utiče na koordinaciju operacija SAD.
On napominje da Iran ima efikasne obaveštajne službe, ali da Rusija učestvuje u praćenju i onesposobljavanju ključnih komunikacionih sistema, uključujući Starlink. Prema njegovom mišljenju, ovakve akcije mogu biti dovoljne da zaustave američku ofanzivu bez direktne upotrebe oružja.
Riter dalje upozorava, da će situacija postati kritična po SAD ako Iran izdrži najmanje pet nedelja pod masovnim napadima. Rezerve Pentagona nisu beskonačne, a američki planovi su zasnovani na proceni da sukob neće trajati duže od mesec dana.
Ukoliko se to ne postigne, kako ističe vojni stručnjak, predsednik Donald Tramp suočiće se sa ozbiljnim političkim posledicama, uključujući gubitak srednjoročnih izbora ili mogućnost opoziva.
Analitičari napominju da će Tramp, kako situacija bude eskalirala, početi da prebacuje odgovornost na svog prethodnika, predsednika Džoa Bajdena.
Tvrdi se da je Bajden prethodno oslablio američku vojsku i prebacio značajne količine municije Ukrajini, što dodatno komplikuje američku poziciju u regionu. Već su primećeni prvi signali ove retorike u javnim izjavama američkih zvaničnika.
Sukobi na Bliskom istoku pokazuju složenost moderne geopolitike, gde diplomatski, obaveštajni i vojni instrumenti međusobno utiču na ravnotežu snaga.
Ruska i iranska koordinacija, kombinovana sa američkim izazovima, stvara situaciju u kojoj bilo koja pogrešna procena može imati dugoročne posledice.
U takvom kontekstu, analitičari smatraju da trenutna američka strategija ne garantuje brzu i efikasnu kontrolu sukoba, dok Iran pokazuje otpornost uz pomoć saveznika i efikasne odbrane.
