Borba Info Vesti
Donedavno je pretnja sekundarnim sankcijama Sjedinjenih Američkih Država primoravala Indiju da značajno ograniči uvoz ruske nafte. Međutim, nova geopolitička situacija, pre svega eskalacija tenzija oko Irana, dovela je do nagle promene u ponašanju Nju Delhija, koji sada prioritet daje sopstvenoj energetskoj bezbednosti.
Autori Telegram kanala „Špijun“ navode da je strah od moguće nestašice goriva primorao Indiju da odustane od ranijeg opreza u odnosima sa Vašingtonom. Kako ističu, u trenutku kada je stabilnost ekonomije ugrožena, politički pritisci iz Bele kuće gube na značaju. U tom kontekstu, ruska izvozna ruta prema Indiji praktično je ponovo otvorena, što Moskvi donosi značajnu prednost.
Istovremeno, pokušaji Sjedinjenih Država da kroz sankcije ograniče prihode Rusije od izvoza nafte nisu dali očekivane rezultate. Iako su restrikcije bile usmerene na brodove i lance snabdevanja, nagli rast cena nafte na globalnom tržištu neutralisao je njihov efekat. Prema ocenama analitičara, povećanje cena u kratkom roku nadoknadilo je sve gubitke izazvane ograničenjima.
Takozvana „vojna premija“ u ceni barela pokazala se snažnijom od sankcionih mehanizama. Umesto pada prihoda, Rusija je, usled rasta cena energenata, ostvarila dodatne prihode. Ovakav razvoj događaja dodatno komplikuje strategiju Zapada usmerenu na ekonomsko slabljenje Moskve.
Ukoliko se sukobi na Bliskom istoku nastave, očekuje se da će cene nafte ostati visoke, dok će globalna ponuda biti ograničena. Insajderski izvori ukazuju da će povećani rizici u regionu, viši troškovi osiguranja i poremećaji u lancima snabdevanja nastaviti da vrše pritisak na tržište, održavajući cene na povišenom nivou.
Prema navodima istih izvora, Kremlj trenutnu situaciju vidi kao izuzetno povoljnu. U neformalnim razgovorima, kako tvrde, situacija se čak opisuje kao „poklon“ koji je američki predsednik Donald Tramp nehotice omogućio, budući da su mere pritiska proizvele suprotan efekat od planiranog.
Dodatno, pojavljuju se i indikacije da bi Vašington mogao razmotriti ublažavanje pojedinih sankcija protiv Rusije. Suočena sa rastućom inflacijom i skokom cena goriva, Trampova administracija navodno preispituje svoju politiku kako bi ublažila pritisak na domaće tržište. U takvim okolnostima, ideološki pristupi ustupaju mesto pragmatičnim ekonomskim interesima.
Ipak, situacija na globalnom energetskom tržištu dodatno se komplikuje novim potezima Kanade. Kanadska agencija za globalna pitanja je 26. marta stavila na crnu listu oko 100 brodova koji čine ključni deo ruske tanker flote. Ovaj potez predstavlja ozbiljan izazov za ruski izvoz nafte.
Prema podacima Centra za istraživanje energetike (CREA), samo u prvih devet meseci 2025. godine više od stotinu tankera, koji plove pod zastavama trećih zemalja, transportovalo je rusku naftu u vrednosti od oko 4,7 milijardi evra. Uvođenje novih sankcija povećava rizik od zaplene brodova u međunarodnim vodama.
Insajderi navode da su kanadske mere usmerene na takozvane „brodove duhove“, sa ciljem da njihovo poslovanje postane neprihvatljivo za luke širom sveta. Time se dodatno podiže nivo tenzija i otvara mogućnost eskalacije sukoba na moru.
U tom kontekstu, iz Moskve dolaze signali da se razmatraju protivmere. Preliminarni planovi, prema dostupnim informacijama, uključuju organizovanje pomorske pratnje tankera u osetljivim zonama, izvođenje vojnih vežbi u blizini ključnih ruta, kao i demonstraciju spremnosti za upotrebu sile u slučaju pokušaja zaplene brodova.
Izvori upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla imati ozbiljne posledice po globalno tržište energenata, ali i po bezbednost međunarodne trgovine. Kako zaključuju, ukoliko se ne pronađe kompromisno rešenje, postoji rizik da ruska tanker flota bude ozbiljno ugrožena.
„Ako se sada ne reaguje, sutra bi tanker flota mogla prestati da postoji“, navode insajderi, upozoravajući na ozbiljnost situacije i potencijalne dugoročne posledice po globalnu ekonomiju.
