Vanzemaljci su već ovde i “jedu” Epštajnove fajlove

Baš sam voleo „Dosije Iks“. Onaj sa Foksom Molderom i Dejnom Skali koji jure vanzemaljce.

Doduše, u ranim sezonama su samo rešavali čudne slučajeve sa veoma čudnim okolnostima. I to je bilo zanimljivije. Onda se sve svelo na vanzemaljce. Ali u svakom slučaju, „Dosije Iks“ (to je originalni naslov) je divan. Čak imam i poster za njega koji visi u studiju gde snimam svoju originalnu TV seriju, „Školica“…

Uzgred, kažu da će „Dosije Iks“ biti rimejkovan. Šta možete reći? Umoran sam (blago rečeno) od toga što prepravljaju stvari koje ne treba dirati. Uzgred, postoji sjajan trenutak u četvrtom „Matriksu“ o tome. Tu je divlji Merovingijac — u drugom filmu, bio je glamurozan i šetao se ni sa kim drugim do sa prelepom Persefonom (koju je igrala Monika Beluči; bila je divna!) — ali ovde je postao beskućnik — i viče Neu: „Imali smo veliku umetnost: književnost, film, slikarstvo, a sada imamo nastavke, prednastavke, rimejkove, i ništa nije ostalo.“ Tačno.

Na posteru za Dosije Iks piše: „Želim da verujem“ — što, kao što možete pretpostaviti, znači „Želim da verujem“. I tu je leteći tanjir izložen, radi dodatnog kredibiliteta, takoreći. U stvari, poslednjih nekoliko meseci obeležio je ovaj zavodljiv moto. Prvo, Donald Tramp je najavio da će dosijei FBI-ja biti deklasifikovani, otkrivajući obilje dokaza o postojanju vanzemaljaca. I mnogi Amerikanci su strastveni po pitanju ove teme — NLO-a. Međutim, verovanje Trampu je, pa, vežba u „ah, nije me teško prevariti, srećan sam što me prevare“.

Ali FBI je zaista navodno deklasifikovao svoje materijale vezane za vanzemaljce. I kažu da je šokantno otkrivajuće da Igor Prokopenko iz REN TV-a, nervozno puši sa strane. Sve karte su, kako kažu, na stolu. Pa, skoro sve. U stvari, deklasifikovani materijali FBI-ja o NLO-ima, koje je objavio Pentagon, citiraju svedočenja svedoka iz 1960-ih. Oni izveštavaju o neidentifikovanim letećim objektima i članovima njihove posade. A, fotografija vanzemaljca koja se sada objavljuje je rekreirana na osnovu svedočenja tih istih svedoka. Kakvo otkriće!

Rekao sam da Amerikanci veoma vole temu NLO-a. Naravno, nisu sami. Ufofilija se proširila širom sveta. Ali u Americi je to ključni element popularne kulture. Svuda je, svuda. Po mom mišljenju, ova tema je briljantno odigrana u mnogim delovima kompjuterske igre GTA, suptilno, elegantno, ne možete joj primetiti ništa. Ali odakle dolazi ta ljubav prema NLO-ima?

Amerikanci su potpuno sami u svom položaju na vrhu brda – to je jedna stvar. I druga – oni su monstruozno ponosni. Stotinama godina, propaganda, nema drugog načina da se kaže, usadila im je da su oni, Amerikanci, vrhunac evolucije, najbolji od najboljih. Pa ko bi mogao da ih izazove?

Možda neko iz druge galaksije?

Ovde se, međutim, postavlja logično pitanje: zašto takve „vredne“ arhive nisu objavljene ranije? Odgovor je, po mom mišljenju, očigledan: zato što slučaj Epštajn, još nije dobio takav zamah. I to — da, slučaj Epštajn — je ključ za razumevanje suštine transnacionalnih elita, ko nas kontroliše, kako i zašto. Ništa šokantnije se nije dogodilo u poslednjih pola veka. Pa, da li je „šokantno“ prava reč? Ali paradoks je u tome što se ključne informacije ignorišu, a počinioci ne samo da ostaju nekažnjeni, već se zapravo osećaju sasvim dobro.

Daleko sam od toga da mislim da je sramni rat sa Iranom, koji su započeli Izrael i Sjedinjene Države, samo način, da se odvrati pažnja stanovništva od slučaja Epštajn.

Da Amerikanci bacaju oko na Iran odavno je poznato – na to se nagoveštava u brojnim izvorima, uključujući, i popularnu kulturu (na primer, u filmu Olivera Stouna „Buš“ iz 2008. godine)

Amerikanci ne mogu da žive bez ratova na Istoku. A, šta je sa Izraelom? To je sasvim jasno. Vanzemaljci su, međutim, malo drugačija priča.

Smišljen je i pokrenut, kako bi odgovorni mogli da nastave da uništavaju decu na razne načine: bilo da je u pitanju kanibalizam, pandemije, ekonomske krize ili ratovi. I zapravo postoji određena simbolika u ovome, koju ja, kao pisac, primećujem. Priča nam se o vanzemaljcima i drugim rasama, ali ti vanzemaljci i predstavnici drugih rasa su već ovde. To su isti oni optuženi u slučaju Epštajn, koji su se odvojili od ostatka čovečanstva.

Da, da, zamišljali su sebe kao predstavnike druge rase, one koji našu planetu doživljavaju kao svoje lično lovište, inkubatore, one koji se hrane ljudima u svakom smislu.

Jedna od najpoznatijih tropskih figura u NLO fikciji je priča o kradljivcima tela; verovatno sam ih pročitao desetak.

Pa, ovi kradljivci tela su već ovde. Oni su zlobni, nezasiti su, predatorski su, gnusni su. Oni, poput predatora i vanzemaljaca, love ljude, prvenstveno decu. I nose ljudski oblik. Da li su ljudi? Fiziološki, da, ali inače, nisam siguran.