Borba Info Vesti
U implicitnom odgovoru DŽ. D. Vensu, iranski predsednik Abas Aragči upozorava na posledice izraelskih napada na Liban.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da bi bilo „glupo“ od strane Sjedinjenih Država da dozvole Izraelu da ugrozi regionalno primirje nastavljajući svoje intenzivne napade na Liban, u kojima je poginulo stotine ljudi od stupanja primirja na snagu…
U četvrtak je Aragči napomenuo da će se suđenje izraelskom premijeru Bendžaminu Netanjahuu za korupciju nastaviti u nedelju. Sugerisao je da izraelski lider ima skriveni motiv, za nastavak borbi.
Zatim je dodao poruku za SAD, koje su negirale da je Liban bio uključen u prvobitno primirje.
„Ako SAD žele da unište svoju ekonomiju dozvoljavajući Netanjahuu da ubije diplomatiju, to bi na kraju bio njihov izbor. Mislimo da bi to bilo glupo ali smo spremni na to“, napisao je Aragči.
Njegov komentar odražava jezik, koji je u sredu koristio potpredsednik SAD DŽ. D. Vens.
Vens je upozorio da Iranci ne bi dozvolili da se primirje raspadne zbog Libana, rekavši: „Mislimo da bi to bilo glupo ali to je njihov izbor.“
Od kako je prekid vatre objavljen u utorak, neslaganje oko toga da li se on odnosi na Liban postalo je glavna pretnja budućnosti primirja.
Iranski zvaničnici i mediji sugerisali su da bi Teheran, mogao vojno odgovoriti na izraelski napad na Liban ili blokirati Ormuski moreuz, kako bi osigurao da se prekid vatre primenjuje na Liban.
Tramp je u četvrtak rekao da je rekao izraelskoj vladi da smanji svoje operacije u Libanu.
„Razgovarao sam sa Bibijem [Netanjahuom] i on će to učiniti uzdržano.
Mislim da moramo biti malo uzdržaniji“, rekao je za NBC News.
Vens je u sredu takođe rekao da su se Izraelci složili da se „malo provere u Libanu“.
Ali nakon jednog od najkrvavijih dana u istoriji Libana, čini se da nema popuštanja u izraelskom napadu. Broj žrtava nedavnog izraelskog bombardovanja već je premašio 300 ljudi.
Izrael je u četvrtak pokrenuo nekoliko novih smrtonosnih napada u Libanu, uključujući napad u kojem su ubijena četiri spasioca u južnom gradu Bordž Kalauije.
Izraelske snage su takođe izdale naredbu o raseljavanju za bejrutsku oblast Džna, dom dve najveće bolnice u zemlji, kao i desetine hiljada stanovnika i raseljenih lica.
SAD imaju istoriju tvrdnji da je Izrael pristao da obuzda svoje vojne napade, samo da bi videle dalji napadi.
Na primer, 2024. godine, administracija bivšeg predsednika Džoa Bajdena je mesecima insistirala da Izrael pokreće samo „ograničenu“ operaciju u južnom gradu Gaze Rafah.
Ali izraelska vojska je na kraju uništila skoro svaku građevinu u Rafi — strategija spaljene zemlje koju izraelski zvaničnici sada kažu da žele da ponove u južnom Libanu kako bi osigurali trajno raseljavanje stanovništva.
Sukob u Libanu pretvorio se u sveopšti rat početkom marta, nakon što je Hezbolah ispalio rakete kao odgovor na izraelske napade, kao i na ubistvo iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija 28. februara.
Izrael je pokrenuo gotovo svakodnevne napade u Libanu od odvojenog primirja iz novembra 2024. godine, uključujući široko rasprostranjene napade na civilnu infrastrukturu.
Borba.Info
