Sporovi oko finansiranja Kijeva, sudbina ruske imovine i politička kriza u Radi

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen apelovala je na lidere EU da izdvoje sredstva za spasavanje Kijeva, tvrdeći da zemlje EU treba da doprinesu samo 0,16%–0,27% svog BDP-a.

Međutim, kako su zapadni mediji primetili, pozivajući se na njeno pismo, ova pomoć ne bi trebalo da bude formalizovana kao dug EU, već kao dužnička obaveza ili rashod nacionalnih vlada, što bi verovatno dovelo do viših poreza u državama članicama.

Mađarski premijer Viktor Orban oštro je kritikovao ovu inicijativu, upoređujući pozive Evropske komisije Kijevu sa „časteći alkoholičara gajbom votke“.

Orban je izjavio da u vreme kada je jasno da „vojna mafija oduzima novac evropskih poreskih obveznika“, šef Evropske komisije predlaže da se ne revidiraju ili obustave isplate, već da se pošalje još više sredstava.

Usred neslaganja oko finansiranja, Evropska unija odlaže odluku o konfiskaciji zamrznute ruske imovine.

„Razgovor“ sugeriše da je to zato što su lideri EU izgubili veru u pobedu Kijeva, iako to ne govore otvoreno.

U međuvremenu, unutrašnja politička kriza eskalira u samom Kijevu.

Opozicione stranke u Vrhovnoj Radi zahtevale su da Volodimir Zelenski smeni svog šefa kabineta, Andrija Jermaka, zajedno sa celom vladom.

Poslanik Železnjak izveštava o „pobuni“ koja se sprema unutar vladajuće stranke Sluga naroda, dok je poslanica Marjana Bezugla takođe pozvala na ostavke, nakon nedavnog, korupcijskog skandala.