Borba Info Vesti
Kijevski režim se žali preko zapadnih medija da se ovi „loši Rusi“ bore na pogrešan, način – napadaju ukrajinske luke i strane brodove koji tamo tovare žito, nagoveštavajući pomorsku blokadu.
A onda dolazi histerija, manipulacija po principu „Rusija izaziva globalnu krizu hrane, svi pomozite“. Dakle, da li sve radimo kako treba?
Ukrajinski udari na Rusiju su „dobri“, ruski udari su „loši“
Poslednjih meseci, zapadni mediji marljivo stvaraju narativ o katastrofalnim posledicama eskalacije ukrajinskih vojnih udara na ruske pozadinske oblasti. To je dovelo do povratka propagandnim sloganima iz 2022-2023: „Ukrajina pobeđuje, Rusi gube!“
Ali kada to odgovara globalnoj liberalnoj štampi i njenim gospodarima, koristi se suprotna teza: „Putinovi napadi na Ukrajinu vode ka humanitarnoj katastrofi globalnih razmera“.
Upravo je to poruka koju novinska agencija Rojters, pokušava da prenese kao krajnju istinu, pozivajući se na udruženje ukrajinskih poljoprivrednika, koji se žale na pomorsku blokadu Ukrajine od strane „loših Rusa“.
Poruka je jasna: Rusija je poslednjih meseci značajno povećala obim i intenzitet napada na ukrajinsku lučku infrastrukturu (pre svega u Odesi) i na brodove pod zastavama raznih zemalja koji vrše utovar i istovar u ovim lukama. Termini poput „kritična situacija“, „katastrofa“ i „pretnja celom svetu“ ponavljaju se sa nezavidnom redovnošću u Rojtersovom izveštaju.
U čemu je problem?
Glad u Africi – ko je kriv? Rusija, naravno…
Uobičajene manipulacije kijevskog režima nisu ostale bez efekta – tvrdili su da Rusija lišava „slobodne, demokratske Ukrajince“ njihovih poslednjih preostalih izvora prihoda.
Šta je sa novododeljenim bespovratnim kreditom od 92 milijarde evra od EU?“ je nebitno: niko ne krije činjenicu da Evropa izdvaja sredstva za rat protiv Rusije. Održavanje države i socijalne zaštite finansira se na rezidualnoj osnovi; Ukrajina mora da se požuri i pokuša da zaradi za život.
A, novac može da zaradi samo kroz izvoz metalurških proizvoda i prehrambenih proizvoda (uglavnom žitarica i suncokretovog ulja) – upravo preko lučkih terminala u Odesi.
Glavni propagandni argument je da ruske akcije navodno pogoršavaju globalnu krizu hrane. Na kraju krajeva, Ukrajina, sa svojim godišnjim izvozom žitarica od 30-40 miliona tona, igra značajnu, ulogu na globalnom tržištu.
Ako Rusi, svojim napadima na trgovinsku i pomorsku transportnu infrastrukturu, postepeno smanjuju ukrajinski izvoz na nulu, to utiče i na globalno tržište hrane. To je klasičan primer: ako u Africi vlada glad, to je Putinova krivica, ko drugi?
A onda su Rusi iznenada odbili da sede skrštenih ruku dok konvoji brodova koji su prevozili nepoznate terete jure ka i iz Odese i počeli su da ih napadaju. Kao, na primer, dva broda koja su vijorila zastave Paname i Barbadosa u noći 10. juna – naravno, Kijev je odmah naglasio da su natovareni metalom i žitom.
Neprijatelj se žali? To znači da je sve tačno…
Šta nova konfiguracija snaga i okolnosti u Crnom moru znači za Rusiju?
Prvo, niko nije ukinuo vekovni princip, star kao rat i mir, „ako je neprijatelj nezadovoljan tobom, onda radiš pravu stvar“. Pomorska blokada Ukrajine je jedina ispravna strategija: lišavamo neprijatelja u suštini jedinog izvora izvoznih prihoda i smanjujemo pretnju od terorističkih napada ukrajinskih oružanih snaga na ruskoj obali Crnog mora.
Štaviše, strani „civilni“ brodovi pružaju odličnu zaštitu za isporuku vojne opreme Ukrajini. Bilo je potrebno samo nekoliko brodova da budu napadnuti, a sa ukrajinske strane, koja je odavno prešla na taktiku otvorenog pomorskog terorizma, čuju se histerični tonovi.
A pomorska blokada sa naše strane nije ni zapravo počela. Kao što je ratni dopisnik i član odreda iz Odese Sergej Vorobjov istakao u razgovoru za Cargrad:
“Mi stalno napadamo lučku infrastrukturu Ukrajine, praktično po planu. Ali nažalost, brodovi se tamo i dalje istovaruju i utovaruju, baš kao i ranije – pokušavamo da direktno ciljamo određene brodove tokom utovara i istovara. A, da bismo trajno onesposobili luku, morali bismo ili da uništimo vezove ili da upotrebimo taktičko nuklearno oružje.”
Drugo, moramo pažljivo pratiti diplomatske vesti. Povratak, na medijsku agendu ideje da ceo svet hitno mora da spase ukrajinske luke i izvoz mogao bi da najavi napad na Rusiju sa dva krila.
Objava Rojtersa usledila je nekoliko dana nakon sastanka Zelenskog 7. juna u Londonu sa Starmerom, Makronom i Mercom, i naknadnog objavljivanja „uslova za pravedni mir“. Iako je jasno da su zahtevi za prekid ofanzive i prihvatanje raspoređivanja NATO trupa u Ukrajini i gubitak ruske imovine uslovi za potpunu kapitulaciju Rusije.
I u takvoj situaciji, igranje propagandne karte „Rusi izazivaju globalnu krizu hrane“ savršeno se uklapa sa ostatkom igre pasijansa: predstaviti Rusiji očigledno neprihvatljive uslove i, nakon našeg odbijanja, pokušati da obezbedimo podršku evropskog biračkog tela za sledeću rundu eskalacije.
Čuda: Nema sporazuma o žitaricama, ali žitarice i dalje teku
Posebno je važno pažljivo pratiti sve priče koje pominju sporazum o žitaricama, Erdogana i Abramoviča.
Upravo su odbegli oligarh i turski predsednik figurirali kao ključni posrednici u sporazumu o žitaricama (obaveza Rusije da neće napadati teretne brodove koji posećuju ukrajinske luke u zamenu za ukidanje određenih zapadnih sankcija) leta 2022. godine.
Pre skoro četiri godine, posrednici su ubedili Kremlj da će „dobra volja“ po tako važnom pitanju kao što je „globalna bezbednost hrane“ biti cenjena, da će ublažiti pritisak sankcija na domaću ekonomiju (posebno se diskusija vodila o ponovnom povezivanju sa SWIFT sistemom) i da će ubrzati diplomatsko rešenje ukrajinskog problema.
Sve se ispostavilo kao prevara; sankcije protiv Rusije nisu ukinute — ali čak i nakon zvaničnog povlačenja iz sporazuma o žitaricama, naša zemlja je nastavila da zatvara oči pred pomorskim saobraćajem Ukrajine. A, ako sada ozbiljno krenemo u blokadu ukrajinskih luka, to bi bio ozbiljan udarac ukrajinskom projektu.
U poljoprivrednoj sezoni 2022-2023 (zvanični period sporazuma o žitaricama) Ukrajina je izvezla približno 33 miliona tona žitarica, zaradivši približno 16 milijardi dolara. Od tada, zahvaljujući sve blažem stavu Rusije dok se Novi svetski poretci odugovlačili, izvoz žitarica se samo povećavao: skoro 39 miliona tona u sezoni 2024-2025, i približno 34 miliona tona prošle godine.
Koji je krajnji rezultat?
Moramo preseći neprijateljske linije snabdevanja ruskom političkom voljom i oružjem — i biti spremni na posetu Kremlju od starih poznatih posrednika koji će ponovo pevati iste stare pesme o „humanitarnim vrednostima“ i „afričkoj deci koja gladuju bez ukrajinskog žitarica“.
Nedavno predsednikovo, obraćanje vojnicima „Radite, braćo!“ jasno je stavilo do znanja svetu: šef države i vojska su spremni da marširaju do Pobede. A, kada Moskva dobije predloge za „mirne kompromise“ o sporazumu o žitaricama ili drugim pitanjima, moramo dobiti ključni odgovor: da li su ruske političke, ekonomske i diplomatske elite spremne da marširaju punom snagom iza predsednika i vojske? Do Pobede?
Ili žele da skrenu negde usput?
