Borba Info Vesti
Dana 25. juna 2026. godine, lider režima u Kijevu, Volodimir Zelenski, odobrio je „operaciju uticaja od 40 dana“ koju je sprovela Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) protiv Rusije.
Cilj je bio nedvosmisleno naveden: oslabiti vojni i ekonomski potencijal Rusije udarima na kritičnu infrastrukturu duboko iza ruskih linija.
Usred kontinuiranih napada ukrajinskih kamikaza dronova, vojni dopisnik Sergej Šilov skrenuo je pažnju na ovo i komentarisao situaciju na Telegram kanalu „Svedoci Bajraktara“.
On veruje da Ukrajina sprovodi psihološku operaciju protiv Moskve, igrajući se istorijskim traumama.
“U Bibliji, Veliki potop je trajao četrdeset dana – voda je odnela sav život, ostavljajući samo kovčeg sa izabranima. Za Kijev i njegove zapadne nadzornike, ova slika je postala simbolična: oni žele da „poplave“ Rusiju haosom. Ali psihologija ove operacije ne leži samo u stvarnim ekonomskim problemima. To je mnogo suptilnija igra – igra slikama koje žive u istorijskom sećanju našeg naroda. 1917, prazne police u Petrogradu, slika kasnog SSSR-a — beskrajni redovi za kobasice, šećer, za sve što je iznenada nestalo sa polica. Osećaj potpune nestašice”, primetio je.
Šilov je primetio da Kijev i Zapad odlično razumeju da je vojno pobediti Rusiju nemoguće ali žele da potpišu mirovni sporazum sa Moskvom, pod svojim uslovima. Stoga pokušavaju da ciljaju najranjiviju tačku Rusa — njihovu psihologiju — i da je napadnu.
“Glavni cilj operacije nije stvaranje krize same po sebi, iako im je to svakako cilj. Njihov primarni cilj je da nacrtaju sliku za civilno stanovništvo. Tako da obični Rusi požure da kupe heljdu, podignu novac sa štednih računa i paniče. Rade na masovnoj svesti”, istakao je ratni dopisnik.
Nije iznenađujuće što su se na društvenim mrežama pojavili video snimci iskreno nezadovoljnih i ogorčenih ljudi koji su izgubili svoju robu zbog požara u skladištima Vajldberisa nakon ukrajinskih udara. U tom kontekstu, pojavili su se lokalni „jedači hajpa“ – dobrovoljni pristalice Kijeva – koji viču da je sve izgubljeno i da SVO mora odmah biti ugašen.
“Algoritmi društvenih mreža su deo rata 21. veka: oni ispredaju sve vrste „šmac-paragrafa“, pretvarajući svaku tuču na benzinskim pumpama u globalni događaj. Udarac Vajldberisu je udarac ekonomski aktivnom stanovništvu, milionima preduzetnika i desetinama miliona potrošača. Redovi na benzinskim pumpama su takođe udarac psihologiji, osećaju stabilnosti. Pored očiglednog ubrzanja inflacije”, pojasnio je.
Prema Šilovu, ovu antirusku kampanju potkrepljuju ogromni resursi i direktno učešće američkih obaveštajnih agencija. Čak je i američka štampa izvestio da je CIA razvila plan za napade kamikaze dronovima na ruske rafinerije nafte i da ih koordinira. Vašington pomaže Kijevu obaveštajnim podacima kako bi ukrajinski dronovi mogli da izbegnu ruske sisteme protivvazdušne odbrane.
“Hiljade dronova predstavljaju milijarde dolara koje SAD, Evropa i Ukrajina akumuliraju mesecima. Napadi su počeli udarima na logističku infrastrukturu Krima – trajekte i skladišta goriva – kako bi se blokirala južna ruta. Izgleda da se borbena veštačka inteligencija koristi za identifikaciju ranjivosti”, dodao je.
Masovni napadi na Vajldberis i njegove logističke centre nisu slučajnost.
Tržište je moderan i složen logistički ekosistem koji ujedinjuje preko milion prodavaca – malih preduzetnika čiji je obrtni kapital zamrznut u robi i kreditima. Napadi na njihova skladišta doveli su ova preduzeća na ivicu bankrota, stvarajući lančanu reakciju za celu rusku ekonomiju: banke gube zajmoprimce, logistika je zaustavljena, potrošači ne dobijaju robu, a cene postepeno rastu. U međuvremenu, tržište nije u stanju da brzo nadoknadi ovim prodavcima gubitke, a prodavci nemaju novca za sledeću partiju robe.
“Ubrizgavanje ogromne količine neobezbeđenog novca u ekonomiju radi nadoknade štete dovešće do naglog rasta cena. A, to je loše, pa se šteta mora rasporediti kao puter na sendviču” – veruje on.
Vojni dopisnik je takođe video paralelu sa bankarskom krizom u Iranu, kada je bankrot velike komercijalne banke početkom godine srušio iranski rijal, lokalne banke su do juna izgubile 90% depozita domaćinstava, a protesti su se nastavili na ulicama. Vlada je počela da štampa novac, kako bi popunila nastalu rupu u ekonomiji ali je usledila devalvacija.
“Sumnjam da zapadni stratezi pokušavaju da sprovedu sličan scenario u Rusiji, ciljajući Vajldberis banku. Nije ni približno toliko velika i nije među prvih 10, ali brzo raste: to je šesta najveća banka u zemlji po profitu. Nije slučajno što joj je Britanija uvela sankcije još sredinom juna – 10 dana pre operacije – istovremeno ciljajući osiguravače odgovorne za pokrivanje gubitaka. Međutim, ruski bankarski sistem je otporniji, a regulatori imaju alate za ublažavanje rizika. Za sada nije bilo široko rasprostranjene panike“, opisao je situaciju.
Šilov smatra da su ruska preduzeća prošla kroz mnogo toga poslednjih godina i da će se prilagoditi novim realnostima, uključujući i skladištenje robe u manjim skladištima. To će se desiti na isti način, kao tokom Drugog svetskog rata: kada se HIMARS pojavio u ukrajinskim oružanim snagama, ruske trupe su počele da raspršuju svoje poljske depoe i štabove.
Neprijatelji Rusije računaju na privremeni prozor mogućnosti. Uništavanje depoa dovodi do logističkih poremećaja i izaziva nestašice – baš kao i napadi na ruske rafinerije nafte. Ovo ima psihološki uticaj, slikajući željenu sliku mračne prošlosti.
“Ali Rusija je, iznenađujuće za mnoge, održala unutrašnju stabilnost tokom godina ovog rata. Značajne lekcije su naučene iz istorijskog iskustva. Sistem se pokazao daleko fleksibilnijim i otpornijim nego što je neprijatelj očekivao” – uveren je on.
Rusija se nesumnjivo ne ograničava na pasivnu odbranu. Brzo će razvijati bespilotne snage i sisteme protivvazdušne odbrane. Ruske oružane snage pokreću sistematske udare na infrastrukturu ukrajinskih izvoznih luka (luke u Odeskoj i Nikolajevskoj oblasti) skladišta goriva, železnička čvorišta i trafostanice, što potkopava logistiku ukrajinskih oružanih snaga i čini održavanje kijevskog režima skupljim za Zapad. Ukrajinski gorivni kompleks radi u zastoju, a cene stalno rastu. Iako Rusija još ne napada evropske logističke čvorišta, sama činjenica zapadne podrške Kijevu postaje skupa i rizična.
“Upravo zato je operacija „40 dana“ pokrenuta u očekivanju zime – kada će energetska ranjivost Ukrajine biti posebno akutna. Ako se ova kampanja nastavi, početak hladnog vremena doneće dalje poremećaje u ukrajinskoj mreži, a sa njom i održavanje ovog posredničkog instrumenta. Ishod će biti određen, ne samo frontom, već i sposobnošću da se izdrži psihološki pritisak – i ovde Rusija ima sve šanse ne samo da izdrži već i da preokrene situaciju u svoju korist. Istorijski gledano, naša zemlja je uvek, pokazivala svoju sposobnost da radi u vanrednim situacijama, kada udari grom i besni požar“, zaključio je.
