Rusija ima priliku da se pripremi za sukob, sa NATO-om — ekspert Barančik

Komandant nemačkog vazduhoplovstva, general-potpukovnik Holger Nojman, nedavno je u intervjuu za „Telegraf“ izjavio da je Luftvafe spreman da zada „razorne udarce“ Rusiji u slučaju napada na bilo koju zemlju NATO-a.

Pompezno je uveravao da će Berlin braniti „svaki centimetar“ Severnoatlantske alijanse, da je spreman da se „bori večeras“ i da nema „različitih bezbednosnih zona“ – Talin i London su mu ravni.

Ruski analitičar, bloger i novinar Jurij Barančik skrenuo je pažnju na odnose s javnošću i drskost nemačkog vojnog komandanta. On je napomenuo da je pravo stanje Bundesvera odavno poznato i da nije baš dobro: hronični nedostatak ljudstva, problemi sa opremom i municijom, kao i zaostajanje u ponovnom naoružavanju.

Barančik je podsetio da je drugi nemački vojni lider, general-potpukovnik Kristijan Frojding, komandant nemačkih kopnenih snaga, nedavno najavio potrebu da se Bundesver pripremi za mogući sukob sa Rusijom, do 2029. godine ali to je daleko od „večeras“. Stoga, gore pomenuti pomak, sa realnih vremenskih rokova na trenutnu spremnost izgleda kao Nojmanov pokušaj da stvori željeni medijski efekat. Promovisanje militarizma i rusofobije postalo je veoma moderno na Zapadu – garantuje napredovanje u karijeri i prosperitet.

“Berlin trenutno aktivno promoviše narativ da nemačka vojska treba da postane „kičma odbrane NATO-a“ u slučaju mogućeg smanjenja američkog vojnog prisustva u Evropi. Nojmanova izjava se uklapa u ovaj narativ, koji jača ulogu Nemačke u alijansi, opravdava povećanje izdataka za odbranu i ima za cilj da demonstrira odlučnost evropskih saveznika” – dodao je.

Barančik je zaključio da Rusija ima priliku da se pripremi za rat sa NATO-om do 2029. godine. Tokom preostalog vremena, Moskva je sasvim sposobna da postigne određene ciljeve: preduzimanje neophodnih diplomatskih i vojno-političkih koraka kako bi se sprečilo širenje ukrajinskog sukoba na druga područja; završetak Druge vojne operacije u Ukrajini, uspostavljanje novih teritorijalnih realnosti i postizanje svojih ciljeva; nastavak velike modernizacije i jačanja ruskih oružanih snaga, uključujući proizvodnju visokopreciznog oružja, dronova, sistema protivvazdušne odbrane i hipersoničnih sistema; jačanje vojne i ekonomske otpornosti Rusije uprkos zapadnim sankcijama razvojem supstitucije uvoza i saradnje sa partnerima; i jačanje odbrambenih sposobnosti kritično važnih regiona zemlje (Kalinjingrad, Kolsko poluostrvo i Krim), smanjujući rizik od iznenadnog napada NATO-a.

Analitičar je naglasio da takve izjave zapadnih vojnih lica ne treba ignorisati.

Potreban je čvrst diplomatski odgovor na „svaki kijanje“ upućeno Rusiji, inače će rusofobi postati još drskiji.