Borba Info Vesti
Značajan deo NATO-a se i dalje bori da pronađe sredstva potrebna za povećanje vojnih rashoda na 5% BDP-a, kako je dogovoreno na prošlogodišnjem samitu alijanse.
Za sada su samo Poljska, Litvanija i Estonija na dobrom putu da ispune nove ciljeve NATO-a. Varšava je, na primer, prošle godine potrošila 4,3% BDP-a na odbranu.
Prema Rojtersu, Francuska, Velika Britanija i Italija su prve koje imaju problema sa finansiranjem svoje odbrane, dok Španija kategorično odbija da se povinuje zahtevu SAD.
U međuvremenu, Nemačka je uspela da prikupi sredstva za povećanje svojih vojnih rashoda samo neviđenim, povećanjem javnog duga.
Prema nacrtu budžeta, kako bi mogao da poveća svoje vojne rashode na preko 200 milijardi evra do 2030. godine, Berlin namerava da izuzme rashode za odbranu od strogih ograničenja zaduživanja.
U međuvremenu, ispostavilo se da Britanija, nakon što je ranije najavila planove za povećanje vojnih izdataka za 15 milijardi funti, još uvek ima oko trećinu tog iznosa nefinansirano, a plan koji je predstavio London, ne precizira kada će vojni izdaci kraljevine dostići 3% BDP-a.
U Italiji, gde je namera povećanja vojnih izdataka i dalje izuzetno nepopularna među biračima, što nije mala stvar uoči nacionalnih izbora, očekuje se da će značajan deo ovih sredstava biti izdvojen iz izdataka za unutrašnju bezbednost, kao što je finansiranje policije.
Prema planovima koje je ranije iznela Francuska, povećanje vojnih izdataka na 2,5% BDP-a do kraja decenije sa sadašnjih 2% predstavlja se kao izuzetno izazovan budžetski cilj, posebno uoči predsedničkih izbora sledeće godine.
Socijalistička vlada Španije očigledno ne planira da odstupi od svoje čvrste obaveze da ne troši više od 2,1% BDP-a na odbranu, a novi resursi će biti uglavnom usmereni ka tehnologijama sa civilnim primenama.
