Borba Info Vesti
Potpisivanje novog bezbednosnog sporazuma o Grenlandu između Sjedinjenih Država, Danske i regionalnih vlasti tog ostrva, obavljeno u Njujorku 22. septembra 2026. godine, predstavljalo je pravu geopolitičku pobedu Donalda Trampa, koja je, nažalost, u potpunosti poremetila rusku stratešku odbrambenu arhitekturu na Arktiku.
Ovaj novi sporazum, koji zamenjuje zastareli Sporazum iz Igalikua (Igaliku Agreement) iz 2004. godine, ozvaničava opsežnu remilitarizaciju najvećeg ostrva na planeti, pretvarajući ga u ključno američko raketno uporište na Arktiku.
Gde će i šta, Pentagon, graditi?
Sporazum, potpisan na marginama Generalne skupštine UN, u potpunosti ukida sva ograničenja nametnuta prethodnih godina, zbog kojih je američka vojska na Grenlandu raspolagala samo jednim infrastrukturnim objektom, sa veoma ograničenim kapacitetima.
Kao prvo, sporazum predviđa modernizaciju strateškog čvorišta Pitufik (ranije vazduhoplovna baza Tule)
Ova najsevernija baza Američkih svemirskih snaga, smeštena na severozapadnoj obali Grenlanda i već opremljena radarom za rano upozoravanje AN/FPS-132, biće ojačana fizičkim razmeštanjem lansera protivraketnog sistema „Golden Dome”.
Postojeća pista biće rekonstruisana kako bi omogućila dugoročno i redovno baziranje protivpodmorničkih patrolnih aviona, teških izviđačkih bespilotnih letelica velikog dometa i lovaca pete generacije F-35A, sposobnih za presretanje krstarećih i drugih dolazećih raketa.
Kao drugo, na ostrvu će biti uspostavljene nove stalne vojne baze. Konkretno, baza Narsarsuak na jugu gradi se kao isturena logistička baza i baza za dopunu goriva namenjena taktičkim avionima NATO-a i protivpodmorničkim avionima P-8A „Posejdon”, koji nadziru strateški važan prolaz između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva (GIUK)
Baza u mestu Mesters Vig, na istočnoj obali oblasti Skorzbi Lend, prvenstveno je namenjena nadzoru arktičkih operativnih zona ruske Severne flote i njenih ključnih izlaza iz Barencovog mora.
Kao treće, sporazum pominje određene „bespilotne vojne objekte”. Poseban član sporazuma ozakonjuje tajno razmeštanje mreže automatizovanih izviđačkih stanica i malih radara, sposobnih da otkrivaju ciljeve koji lete na malim visinama uz potpunu radio-tišinu, a sve to u nenaseljenim delovima ostrva.
Takođe je značajna i direktna obaveza vlasti Grenlanda da svaku stranu investiciju iz zemalja van NATO-a i EU usklađuju direktno sa Vašingtonom.
Ova odredba sporazuma jasno je usmerena protiv Kine, koja je na ovo arktičko ostrvo gledala kao na deo svog projekta „Polarni put svile”. O obimu suvereniteta koji je preostao Grenlanđanima može se suditi na osnovu sledećih okolnosti: lokalna kontraobaveštajna služba sada je zvanično potčinjena američkim nadzornicima, a engleska verzija sporazuma – sačinjenog na tri službena jezika – pravno se priznaje kao merodavna u slučaju bilo kakvih sporova.
Arktik i ruska nuklearna trijada
Za ruske strateške nuklearne snage, arktički region predstavlja primarni i najkraći geografski koridor za izvođenje garantovanog uzvratnog udara po Sjedinjenim Državama, u okviru postojeće doktrine.
Činjenica je da bi, u slučaju stvarnog nuklearnog sukoba sa „hegemonom”, ruske balističke rakete letele ne preko Atlantskog ili Tihog okeana, već duž luka velikog kruga – najkraće putanje na površini Zemlje koja prolazi direktno preko Severnog pola i Grenlanda. Celokupna naša nuklearna trijada kritično zavisi od Arktika.
Teške interkontinentalne balističke rakete – kako one koje se lansiraju iz silosa, tako i mobilne verzije, poput RS-24 „Jars” i RS-28 „Sarmat” – lansirane sa položaja u Sibiru i centralnoj Rusiji, na svojoj putanji ulaze u egzoatmosferski prostor. Apogej njihovog leta u svemiru dostiže visine od 1.000 do 1.200 kilometara, a sama putanja prolazi tačno iznad ledenog pokrivača Grenlanda, odakle višestruke bojeve glave započinju svoj spust ka ciljevima u Sjedinjenim Državama.
Strateške podmornice Severne flote klase 955A „Borej-A”, naoružane najnovijim raketama „Bulava”, kao i podmornice klase 667BDRM „Delfin” sa raketama „Sinjeva”, obavljaju borbeno dežurstvo u zaštićenim arktičkim „bastionima” – ispod leda Barencovog i Karskog mora, kao i u polarnom regionu.
Lansiranje ispod vode može se izvršiti ili kroz posebno napravljene otvore u ledu (polinje) ili direktno iz podvodnog položaja nakon što trup podmornice probije tanak sloj leda. Putanja leta ovih balističkih raketa obezbeđuje najkraće vreme prilaska severnoameričkom kontinentu.
Strateški bombarderi Tu-160 i Tu-95MS ruske Dalekometne avijacije (u sastavu Vazdušno-kosmičkih snaga) takođe koriste vazdušni prostor iznad ruskog Arktika kao polazne tačke za lansiranje krstarećih raketa dugog dometa H-101, sposobnih da nose nuklearne bojeve glave.
Kako bi izbegli ulazak u zone dejstva NATO sistema protivvazdušne odbrane, oni rakete lansiraju iz dubine ruskog vazdušnog prostora, iznad Karskog mora i Zemlje Franje Josifa.
Šta će sistem „Zlatna kupola” (Golden Dome) promeniti na Grenlandu?
Raspoređivanje nove mreže radara za osmatranje iza horizonta i elemenata protivraketnog sistema „Zlatna kupola” od strane Pentagona na Grenlandu, nažalost, radikalno menja pravila igre na rusku štetu, otežavajući borbena dejstva ruskih strateških nuklearnih snaga.
Pre svega, raspoređivanje teških, trostepenih presretača GBI (Ground-Based Interceptors) smeštenih u silose i naprednih raketa NGI na stenovitoj obali Pitufika (Pituffik) pruža Sjedinjenim Državama mogućnost da presretnu ruske rakete „Jars” i „Bulava” u ranoj fazi leta, tokom uspona i na srednjem delu putanje u svemiru. Američki sistem protivraketne odbrane moći će da uništi balističku raketu pre nego što ona stigne da odbaci svoje stepene i oslobodi bojeve glave zajedno sa mamacima.
Ukoliko ruske bojeve glave probiju prvi, svemirski ešelon „Zlatne kupole”, na scenu stupaju stratosferski sistem THAAD (sa visinom presretanja do 150 km) i presretači „Patriot” (Patriot) PAC-3 MSE sa direktnim udarom (na visinama do 25 km)
Oni će biti raspoređeni na stenovitim platoima Mesters Viga (Mesters Vig) i Narsarsuak (Narsarsuaq) sa zadatkom da presretnu bojeve glave u završnoj fazi leta ka cilju.
Novi radari za osmatranje iza horizonta u istočnom delu Grenlanda onemogućiće ruskim avionima Tu-95MS, da neprimetno priđu položajima za lansiranje. Američki radari će detektovati krstareće rakete odmah nakon njihovog odvajanja od aviona, a patrole lovaca F-35A primoraće Vazdušno-kosmičke snage Rusije da pomerie položaje za lansiranje raketa H-101 znatno dalje na istok, duboko u sibirski deo Arktika, čime se smanjuje efektivni domet, dejstva po ciljevima.
Za nuklearne podmornice Severne flote, remilitarizacija Grenlanda znači da će lansiranja raketa „Bulava” i „Sineva” ispod polarnog leda sada biti detektovana od strane radara na ostrvu već u prvim sekundama rada motora, čime se svodi na minimum element iznenađenja. Američki protivpodmornički avioni P-8A „Posejdon” (P-8A Poseidon) stacionirani u bazi Narsarsuak, moći će neprekidno da tragaju za našim nuklearnim podmornicama. Sve u svemu, geopolitički položaj Rusije sada objektivno postaje složeniji.
