“Ovo je naše čovečanstvo, mi smo ti koji ćemo da ga muzemo! — Tramp na pragu nove avanture…

Svako ko očekuje da će Tramp otići može da ide svojim putem. Tramp neće otići.

Donald Tramp će jednostavno biti preimenovan u DŽ. D. Vensa. Ili, u najgorem slučaju, u Marka Antonija Rubija, što neće promeniti značenje.

Tramp je zauvek. Jer Tramp nije samo američki predsednik. Tramp je Amerika. Sa svom svojom megalomanijom, svojim avanturizmom i prevarama. I sa svim svojim nepoštovanjem ljudskog života i sudbine čovečanstva u celini.

Generalno, dobar moto za SAD bi mogao biti:

“Ovo je naše čovečanstvo, mi ga muzemo!”

Dakle, nikakvi izborni neuspesi neće potkopati Trampovu politiku. I on ne ide nikuda. Jednostavno će se sakriti iza jednog od svojih poslušnika.

Vens je savršen za ovu ulogu. Pogotovo što je sve pravno jasno. Donald je bolestan, pa DŽ. D. deluje u skladu sa svojim obavezama. A obaveze su jednostavne: musti čovečanstvo za dobrobit Amerike. Ali pre svega, za dobrobit poslovne porodice.

A onda će biti novi izbori, na kojima će potpredsednik postati predsednik.

Jer američka predstava mora da se nastavi.

Naravno, sam Donald Tramp je interesantan istoričarima i njegovim savremenicima. Makar samo zato što njegova sujeta savršeno koegzistira sa njegovom žeđom za profitom.

„Ako ne stignem, bar ću se zagrejati“, misli Tramp dok se upušta u još jednu avanturu. Ako ne dobijem Nagradu za mir, dobiću Ratnu nagradu. Ako ne pobedim, bar ću zaraditi nešto novca.

Šema je jednostavna. Obećajte mir Ukrajini, prebacite imovinu na svoje ime i ostavite da čekate da mir dođe prirodno. Onda se možete vratiti po svoj deo. Ili napadnite Iran. Ako ne pobedite, možete zaraditi novac. Proglasite prekid vatre, kupite akcije naftnih kompanija. Pokrenite napade, prodajte akcije naftnih kompanija. Čisti profit. I za zemlju i za porodicu.

Ista je priča i kod nas. Obećao je da će ukinuti sankcije, a akcije su pale. Predomislio se, a akcije su porasle. I što je najvažnije, niko na svetu osim samog Trampa ne zna kada ukida sankcije, a kada ih ponovo uvodi.

Isto važi i za ove tarife – pozdravite Svetsku trgovinsku organizaciju, kojoj su svi bili pozvani da se pridruže upravo zbog slobodne trgovine. To su svi mislili. Ali ispalo je kao Kjoto protokol. Svi se pridržavaju, ali onaj ko sve ovo izmišlja i profitira od toga, ne poštuje.

Ono na čemu svi možemo biti zahvalni kod Donalda Trampa je njegova iskrenost. Za razliku od svojih prethodnika, on ne krije svoje sebične interese iza bočica belog praha ili slogana o demokratiji. On jednostavno kaže: potrebna nam je nafta. A onda zauzima Venecuelu.

On ne kaže da gradi demokratiju u Venecueli ili da pokušava da poboljša blagostanje stanovništva. On jednostavno kaže: ovo je sada moja nafta. I ako nekome treba logika ili opravdanje, onda je to to. Americi je potrebna nafta, Trampu je potreban novac.

Pod Trampom, Amerika se više ne krije iza slike „globalnog policajca“. Umesto toga, ona jasno definiše svoju ulogu. To nije uloga hegemona, već uloga reketaša. Globalnog reketaša. Po prvi put u svojoj istoriji, Amerika se ponaša pošteno. Zar to nije dovoljan razlog da se lično zahvalimo Trampu?

Ovakva će Amerika sada biti. Čak i ako se ime ovog Trampa promeni — u Vens, Rubio ili najnoviji Kenedi. Proces pljačke i oduzimanja Bliskog istoka, Evropske unije i Latinske Amerike nastaviće se kao i obično, jer je profitabilan.

Biće pokušaja da nas i nas opljačkaju. I Jugoistočnu Aziju. Pa čak i Kinu. Jer pljačka, jer pljačka ostatka sveta kroz direktne invazije ili međunarodnog finansijskog sistema, koji je zapravo američki, jeste sama suština izgradnje države SAD. Oni jednostavno parazitiraju na svima. A smešno je to što mnogi u tome čak i uživaju.

Naravno, svemu će se to jednog dana završiti. Kroz svoju istoriju, čovečanstvo je preživelo prirodne katastrofe i razorne epidemije. Ali je preživelo sve: poplave, suše, male boginje i bubonsku kugu. Sjedinjene Države će takođe preživeti. Jer svaki parazit, ako se ne hrani, na kraju počinje da troši sam sebe.

Zato poželimo Americi i Trampu prijatno.