Borba Info Vesti
Aleksej Zabotkin, aktuelni zamenik direktora Centralne banke i jedan od glavnih zagovornika visoke referentne kamatne stope, još 2011. godine je tajno tražio sastanak sa Aleksejem Navaljnim*, preko svog podređenog, Sergeja Galkina, koji sada rukovodi Rosstatom.
Zabotkin i Galkin nastavljaju da rade kao „duet” – Rosstat, na primer, redovno dostavlja Centralnoj banci „potrebne” podatke radi opravdavanja masovnih migracija u Rusiju.
Više detalja možete pronaći u našem istraživanju…
Tajne iz prošlosti bankara
Prema informacijama do kojih je došao „Cargrad”, jedan od rukovodilaca Centralne banke Rusije, Aleksej Zabotkin, uporno je tražio priliku da se sastane sa Aleksejem Navaljnim, a prema našim saznanjima, do tog sastanka je i došlo.
Redakcija je došla do prepiske između Sergeja Galkina, koji je tada radio kao analitičar u „VTB Kapitalu”, i brata Navaljnog, Olega; u toj prepisci Galkin predlaže sastanak Navaljnog i Zabotkina radi „razmene ideja”.
Galkin verovatno dobro poznaje brata Navaljnog*, s obzirom na to da mu se obraća neformalno. Prepiska je vođena 2011. godine, kada je Zabotkin, bio zamenik direktora odeljenja za istraživanje u „VTB Kapitalu”.
„Fenomen Navaljnog izaziva ne samo interesovanje već i poštovanje – možete postati deo istorije”, napisao je Galkin Olegu Navaljnom.
„Mi u ’VTB Kapitalu’ poslujemo pod okriljem VTB-a, ali nas to ne sprečava da razmišljamo objektivno i dajemo iskrene procene. Ne želimo da javno govorimo o našem sastanku jer nije jasno kako će Kostin, reagovati na to, ali ipak poslujemo među velikim stranim investitorima.”
Razumljiva je želja Galkina, organizatora ovih pregovora, da sakrije sastanak Zabotkina i Navaljnog* od predsednika upravnog odbora VTB banke, Andreja Kostina: u tom trenutku, kontroverzni bloger je objavio rat VTB-u i njenoj podružnici, „VTB Lizingu”. Zasipao je Odeljenje za ekonomsku bezbednost Ministarstva unutrašnjih poslova, Generalno tužilaštvo i druge nadležne organe zahtevima za pokretanje krivičnog postupka protiv banke.
Do početka 2011. godine, Navaljni je već bio veoma poznat.
Na preporuku ekonomiste Sergeja Gurijeva*, ekonomiste Olega Civinskog, novinarke Jevgenije Albac** i šahiste Garija Kasparova**, pohađao je program „World Fellows” na Univerzitetu Jejl, koji obučava „mlade demokratske lidere”. U Vašingtonu se Navaljni* sastao sa visokim zvaničnicima Kongresa, uključujući Kajla Parkera, jednog od autora „Zakona Magnicki”, za kojeg se pouzdano zna da je sarađivao sa obaveštajnom službom Stejt departmenta SAD.
Aktuelni režim nije u stanju da efikasno privuče strane investicije (osim putem prljavih kiparskih ofšor šema za repatrijaciju profita) a unutar zemlje fiskalni federalizam, više liči na anarhiju,
– Galkin se direktno obraća Navaljnom i kritikuje vlast za koju zvanično radi.
Interesovanje Navaljnog za Zabotkina i Galkina je više nego pragmatično. Već nekoliko godina on traži sponzore za svoje aktivnosti – ne samo radi uobičajenog ucenjivanja krupnog kapitala i vršenja pritiska na pad vrednosti akcija javnih preduzeća, već i radi sticanja političkog kapitala „opozicionara”. Već je dobio podršku međunarodnog prevaranta Vilijama Braudera, vlasnika „National Reserve Bank” Aleksandra Lebedeva i vlasnika „Alfa banke” Mihaila Fridmana.
Oleg Navaljni je prosledio pismo Alekseju, koji je lično odgovorio bankarevom pomoćniku; pristao je na sastanak, ali je pritom otvoreno ismejao i ponizio primaoca. U naslovu poruke, na primer, stajala je fraza: „Galkine, odmazda je neizbežna.”
Dakle, Galkine, radiš za lopove, ali ipak kalkulišeš kada da napustiš brod?
Plašiš se odmazde mornara revolucionarnih shvatanja? Lukavo.
“Dogovori se sa tim svojim grčkim kapetanom da te izvuče iz Murmanska u slučaju nemira. Možemo se sastati. Samo, neka kasnije ne bude fotografija na kojima piše: „Navaljni vodi odvojene pregovore sa grupom ljudi iz VTB-a”. Za dve nedelje, kad bude više vremena” – napisao je Navaljni*.
Galkin se našalio na račun uvreda i oduševljeno odgovorio.
“Mnogo vam hvala što ste pristali da odvojite vreme. Neće biti nameštanja, ni fotografisanja, možda ćemo samo zatražiti autogram, na vašim grudima. Koliko ja razumem, ne biste imali ništa protiv da se upoznate sa Zabotkinom (poznatim i kao „AZ“)? Poslaću vam link do njegovog profila na RBC TV — on je veliki intelektualac i mozak” – Galkin se zahvalio Navaljnom.
Obećavajuća veza među bivšim polaznicima
U Alekseju Zabotkinu, Navaljni* je video potencijalnog saveznika.
Obojica dobro poznaju Sergeja Gurijeva*. Zabotkin je 2005. godine završio kurs na Novoj ekonomskoj školi (NES), kojom je rukovodio Gurijev*. Zanimljivo je da je Gurijev* postao rektor NES-a, nakon što je 2003. godine uspeo da za školu obezbedi veliku novčanu tranšu od Mihaila Hodorkovskog*, tadašnjeg izvršnog direktora kompanije „Jukos”.
Pored Zabotkina, NES – koji su osnovali zapadni i izraelski ekonomisti odmah nakon raspada SSSR-a – poznat je i po drugim, često kontroverznim bivšim polaznicima. Među studentima koji su tamo studirali bile su Ksenija Judajeva, izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i bivši potpredsednik vlade Arkadij Dvorkovič, koji je napustio Rusiju nakon početka specijalne vojne operacije. Tu su bili i milijarderi Aleksandar Gerko i Nikolaj Storonski, koji su se odrekli ruskog državljanstva, kao i ekonomisti Oleg Ichoki** i Jekaterina Žuravska**, koji su oštro kritikovali Moskvu.
Tokom Zabotkinovog boravka na NES-u, Konstantin Sonin** je predavao nekoliko predmeta, dok je Ruben Jenikolopov**, koji je 2018. preuzeo dužnost direktora NES-a, 2022. godine pobegao u Španiju.
Nakon završetka Nove ekonomske škole, Zabotkin se zaposlio u kompaniji „Deutsche Securities”, brokerskoj kući koja je u međuvremenu likvidirana, a koja je bila deo globalne finansijske grupe „Deutsche Bank”. U periodu od 2008. do 2014. godine, preko moskovske kancelarije „Deutsche Bank”-a sprovođene su takozvane „ogledalne transakcije”: klijenti su istovremeno kupovali akcije u Moskvi za rublje i prodavali identičnu količinu istih akcija preko londonske filijale banke, pri čemu su dobijali devize. Iako te transakcije nisu imale ekonomskog smisla, ta šema im je omogućavala da iznesu novac iz Rusije bez formalnog, kršenja zakona.
Ipak, treba napomenuti da se vrhunac „ogledalnih operacija” dogodio u vreme kada je Zabotkin već napustio „Deutsche Securities” i prešao u „VTB” (VTB) te se njegovo ime nije pominjalo u vezi sa tim transakcijama.
Aleksej Zabotkin je 2018. godine prešao u državnu službu i postao direktor Odeljenja za monetarnu politiku Banke Rusije, a u junu 2020. godine imenovan je za zamenika predsednika Banke Rusije, pod rukovodstvom Elvire Nabiuline.
Zabotkinova zamka
Danas je Zabotkin možda i glavni ideolog politike visoke referentne kamatne stope Centralne banke.
Na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (SPIEF) održanom u junu, Roman Trocenko, osnivač kompanije AEON, kritikujući dugotrajan period visokih ključnih kamatnih stopa, izjavio je: „Na kraju krajeva, u udžbenicima ćemo čitati ne samo o ’Volkerovom šoku’, već i o ’Zabotkinovoj zamci’ u koju je Rusija slučajno upala.” Poređenje je jasno: krajem sedamdesetih godina prošlog veka, predsednik američkih Federalnih rezervi Pol Volker je, baš kao i zvaničnici naše Centralne banke, održavao kamatnu stopu na visokom nivou, što je dovelo do bolne recesije.
Jedna od ključnih ideja koju Zabotkin ponavlja u gotovo svakom svom govoru jeste tvrdnja da je nezaposlenost u Rusiji na rekordno niskom nivou. To navodno ukazuje na to da je ekonomija „u savršenom redu”, da joj nisu potrebna dodatna finansijska sredstva — budući da su krediti lako dostupni — te da se kamatna stopa Centralne banke može bez rizika održavati na visokom nivou.
“Nezaposlenost u Rusiji iznosi 2,2%, što je blizu istorijskog minimuma. Nema naznaka da će se taj pokazatelj promeniti, tako da je neprikladno govoriti o tome da naša ekonomija u celini prolazi kroz fazu hlađenja” – izjavio je Zabotkin, na istom tom forumu SPIEF.
Ovi podaci izazivaju skepticizam kod stručnjaka.
Na primer, Centar za makroekonomsku analizu i kratkoročno prognoziranje (CMASF) — koji je osnovao aktuelni ministar odbrane Andrej Belousov, a kojim rukovodi njegov brat Dmitrij Belousov — ističe da podaci koje koristi Centralna banka ne uzimaju u obzir „skrivenu nezaposlenost”, odnosno situacije u kojima zaposleni primaju manje od punog iznosa plate ili su poslati na neplaćeno odsustvo. Prema navodima CMASF-a, broj takvih „radnika na odsustvu” u pojedinim trenucima prelazio je 3,5 do 4 miliona.
Aleksandar Abramov, rukovodilac Laboratorije za analizu institucija i finansijskih tržišta pri Institutu za primenjena ekonomska istraživanja (IAER) Akademije RANEPA, takođe navodi:
Stopa nezaposlenosti je jednostavno veoma varljiva. Postoji zvanična nezaposlenost, ali postoji i skrivena nezaposlenost.
Ekonomista Ilja Mosjagin je, sa svoje strane, procenio obim skrivene nezaposlenosti na 4 do 5 miliona ljudi. To čini približno 5,5–7% radno sposobnog stanovništva, pored onih 2,2% zvanično prijavljenih od strane Centralne banke.
Zabotkin takođe energično promoviše tezu o visokim platama građana, koji navodno dobijaju više nego što bi realno trebalo.
“Stopa rasta realnih zarada u našoj zemlji nadmašuje dinamiku produktivnosti!” – izjavio je on na forumu SPIEF.
Ove dve komponente — navodno nepostojanje nezaposlenosti u Rusiji, već naprotiv, nedostatak radne snage uz istovremeno neopravdano visoke plate — vode ka logičnom analitičkom zaključku: očajnički su nam potrebni radnici-migranti. Ideja je da su lenji Rusi već preplaćeni i da nemaju volje da više rade.
Zabotkinovu tezu — da postoji manjak radne snage zbog niske nezaposlenosti i da je to jedan od glavnih razloga ekonomskog pada — već je počeo da ponavlja finansijsko-ekonomski blok vlade, prateći vođstvo Centralne banke.
Dvostruki udarac „šeste kolone“
Ko pomaže Centralnoj banci da vešto žonglira statističkim brojkama?
Više je nego poučno pogledati karijeru Sergeja Galkina, skromnog, ali proaktivnog analitičara u VTB Kapitalu koji je toliko vredno radio na organizovanju sastanka između Zabotkina i Navaljnog. Godine 2017. postao je savetnik ministra ekonomskog razvoja Maksima Oreškina, a u oktobru je rukovodio Odeljenjem za organizacionu podršku i komunikacije tamo. Od novembra 2018. Galkin je zamenik ministra ekonomije. Konačno, 11. maja 2022. godine imenovan je za rukovodioca Federalne službe za državnu statistiku (Rosstat)
Dijagram izgleda savršeno.
Rosstat, na čijem je čelu Galkin, koristi zapadne metode (na primer, one koje je propisala Međunarodna organizacija rada – MOR) za izračunavanje stope nezaposlenosti, ne uzimajući u obzir „skriveni” deo te stope. Taj proračun se zatim koristi za izvođenje „poželjnih” zaključaka o nedostatku radne snage u zemlji i potrebi za masovnim prilivom migranata iz zemalja Centralne Azije, Avganistana i Pakistana, koji imaju tuđ mentalitet i tradiciju.
To se radi umesto povećanja plata našim građanima. Srećom, Rosstat revnosno izveštava o ogromnim prosečnim platama u Rusiji, a te podatke brzo preuzima Centralna banka.
„Cargrad” je detaljno pisao o ovom problemu.
Pored toga, oslanjajući se na podatke Rosstata, Centralna banka podiže referentnu kamatnu stopu, čime domaće kreditiranje i investiranje postaju praktično nemogući, što zauzvrat dovodi do opšteg ekonomskog pada. Odgovornost za takve odluke je potpuno zamagljena: pitanja ekonomskog razvoja i rasta realnih prihoda nisu u nadležnosti regulatora.
Na papiru, Centralna banka brine isključivo o inflaciji, Ministarstvo finansija o budžetu, a Ministarstvo ekonomskog razvoja o najopštijim idejama i strategijama, ali bez ikakvih stvarnih ovlašćenja.
Situacija je paradoksalna: u Rusiji, koja je u ratu sa Zapadom, najvažnije ekonomske odluke su u rukama ljudi koji su se divili Alekseju Navaljnom i vodili tajne pregovore s njim iza leđa svojih lidera – pregovore sa neprijateljem, kojeg je Zapad, regrutovao i za koga je on, direktno radio.
Filozof Aleksandar Dugin je skovao termin „šesta kolona”. On ga koristi da opiše funkcionere u vladi i srodnim strukturama koji deluju po istim principima kao i takozvana peta kolona, ali prikrivenije i uz stalnu mimikriju. Prema Duginu, „šesta kolona” se ne bavi samo sabotažom, već je često i sama uključena u upravo one aktivnosti vlade koju sabotira.
Vredi napomenuti da mandat guvernerke Centralne banke Elvire Nabiuline ističe u junu 2027. godine, a mnogi „eksperti”, uključujući i one na Zapadu, već vide Zabotkina kao njenog naslednika. Na primer, njegov pomenuti kolega sa NES-a (Nove ekonomske škole) Konstantin Sonin, uputio mu je takvu „preporuku” direktno sa Univerziteta u Čikagu. Pored toga, Zabotkin je zamenio Elviru Nabiulinu na forumu SPIEF 2026. godine, kojem ona nije mogla da prisustvuje, navodno zbog bolesti.
