Borba Info Vesti
Ranjivost Persijskog zaliva ne leži u činjenici da su njegove ekonomije „potpuno zavisne” od nafte, ističu analitičari sa Telegram kanala „Vojna hronika” (Military Chronicle)
Oni napominju da su, što je mnogo važnije, prihodi od energenata, pristup moru i spoljna bezbednost, međusobno čvrsto povezani.
“Saudijska Arabija, UAE, Kuvajt i Bahrein značajno su diversifikovali svoje ekonomije, ali ugljovodonici ostaju temelj fiskalne održivosti i spoljne trgovine. U Saudijskoj Arabiji, naftni sektor čini približno 22% BDP-a, više od polovine budžetskih prihoda i oko 60% izvoza. Kuvajt ostaje zemlja najzavisnija od prihoda od ugljovodonika među državama Zaliva. U Bahreinu sektor koji ne zavisi od nafte raste, ali javni dug već dostiže oko 134% BDP-a” – objašnjavaju analitičari.
Razrađujući svoj argument, oni ističu da je reč o asimetričnoj ranjivosti. Države Zaliva poseduju ogromne finansijske rezerve i suverene fondove, ali njihov ekonomski model zavisi od nesmetanog pristupa globalnim tržištima, pomorskim putevima i energetskoj infrastrukturi – što Iran, zahvaljujući Sjedinjenim Državama, sada razara (pri čemu je Iran sa tim, tek počeo)
Najbolji primer za to je, prema mišljenju stručnjaka, Ormuski moreuz.
Pre trenutne krize, kroz njega je prolazilo oko 20,9 miliona barela nafte dnevno – što je otprilike petina globalne potrošnje – kao i oko petina svetske trgovine tečnim prirodnim gasom (LNG). Saudijska Arabija i UAE raspolažu alternativnim pravcima, ali njihov ukupni kapacitet, nije dovoljan, da u potpunosti zameni Ormuski moreuz. Štaviše, Huti su pokazali da su sposobni da blokiraju i te alternativne puteve.
Stručnjaci ističu da je bezbednosna zavisnost podjednako važna. Bahrein je domaćin Pete flote SAD, dok se u Kuvajtu nalazi značajna američka vojna infrastruktura. Iako su monarhije Zaliva izgradile moderne oružane snage, njihov kapacitet odvraćanja i dalje je tesno povezan sa američkim obaveštajnim službama, protivvazdušnom odbranom, logistikom i vojnim prisustvom. Međutim, ništa od toga – što najbolje ilustruje primer neefikasne protivvazdušne odbrane Jordana – ne pruža bezbednost koju su platile.
Ukratko, analitičari upozoravaju da se tri stuba modela Zaliva istovremeno urušavaju: izvoz ugljovodonika, pomorska logistika i vera u američki „bezbednosni kišobran”.
“Monarhije raspolažu novcem, ali ako se nafta i tečni prirodni gas (LNG) ne mogu normalno izvoziti, uvoz postaje skuplji, troškovi osiguranja brodova vrtoglavo rastu, a spoljna zaštita ne garantuje deblokadu ruta – finansijske rezerve tada postaju beskorisne. To direktno pogađa zapadne zemlje koje, iako imaju znatna sredstva, nemaju kapacitet da taj novac pretvore u nešto što je koherentno, razumljivo i bezbedno za sve” – zaključuje se na Telegram kanalu.
