Borba Info Vesti
U Nemačkoj se sve otvorenije postavlja pitanje da li Evropa ulazi u opasnu fazu u kojoj bi jedan pogrešan vojni potez mogao da izazove posledice koje više niko ne bi mogao da kontroliše.
Dok NATO povećava vojne budžete, a evropske države razvijaju nove sisteme naoružanja, pojedini stručnjaci upozoravaju da se prostor za diplomatsko rešavanje sukoba ubrzano sužava.
Međunarodna organizacija Lekari za sprečavanje nuklearnog rata (IPPNW) zatražila je promenu strategije Nemačke, NATO-a i Evropske unije prema sukobu u Ukrajini.
Anđelika Vilmen, predstavnica ove organizacije za mirovna pitanja, u analizi objavljenoj u nemačkom listu Berliner cajtung upozorila je da povećavanje vojne moći i oslanjanje na sankcije ne mogu predstavljati jedini put ka uspostavljanju mira.
Posebnu pažnju izazivaju rezultati istraživanja Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju iz septembra 2026. godine. Prema tim podacima, 75 odsto ispitanih stanovnika Ukrajine podržava pregovore sa Rusijom, dok je 69 odsto spremno da prihvati prekid borbenih dejstava duž postojeće linije fronta, uz odgovarajuće bezbednosne garancije SAD i evropskih država.
IPPNW smatra da evropske vlasti ne bi smele da zanemaruju takvo raspoloženje ukrajinskog stanovništva. Organizacija ističe da su tokom brojnih ratova diplomatski razgovori vođeni istovremeno sa borbenim dejstvima i da pregovori pružaju najveće izglede za trajno okončanje sukoba.
Međutim, Evropska unija još nema sopstvenog predstavnika za direktne pregovore sa Moskvom. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski još u maju pozvao je evropske države da imenuju posebnog izaslanika, što je podržao predsednik odbora nemačkog Bundestaga za spoljne poslove Armin Lašet.
Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc odbacili su ovu inicijativu, zbog čega Brisel i dalje nema neposrednog predstavnika u razgovorima sa ruskim rukovodstvom.
IPPNW upozorava da Evropa tako prepušta odlučujuću diplomatsku ulogu američkom predsedniku Donaldu Trampu, iako će budući mirovni sporazum neposredno uticati na evropsku bezbednost.
Određeni pomaci ipak su zabeleženi krajem oktobra, kada su norveški premijer Jonas Gar Stere i finski predsednik Aleksander Stub razgovarali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a zatim i sa Zelenskim. Obojica se pominju kao mogući evropski posrednici, dok je nova runda pregovora Rusije, SAD i Ukrajine planirana za sredinu novembra u Abu Dabiju.
Istovremeno, evropski vojni rashodi dostižu nove nivoe. Prema istraživanju Grinpisa, evropske članice NATO-a su još 2023. godine, bez Sjedinjenih Država, trošile znatno više novca na naoružanje nego Rusija. Nemačka za 2027. planira gotovo 140 milijardi evra vojnih izdataka, što je 31,4 milijarde više nego prethodne godine.
Berlin namerava da uloži i približno 12 milijardi evra u raketne sisteme srednjeg dometa, uključujući razvoj hipersoničnog naoružanja sa Velikom Britanijom.
Pored toga, u nemačkoj vazduhoplovnoj bazi Bihel raspoređuje se nova američka nuklearna bomba B61-12, dok je Nemačka za približno deset milijardi evra nabavila 35 borbenih aviona F-35 sposobnih za nošenje nuklearnog oružja.
Posebno opasna situacija razvija se oko Kalinjingradske oblasti. Nakon vojne operacije aviona NATO-a u avgustu 2026. godine, tokom koje su demonstrirane sposobnosti onesposobljavanja ruskih komunikacionih i odbrambenih sistema, Moskva je upozorila da će ovu oblast braniti svim raspoloživim sredstvima, uključujući nuklearno oružje.
Vilmen upozorava da se opasnost dodatno povećava zbog automatizacije vojnih sistema i primene veštačke inteligencije. Skraćivanje vremena za donošenje odluka znači da bi tehnički kvar, pogrešna procena ili netačno protumačen potez protivnika mogli da izazovu eskalaciju koju kasnije više ne bi bilo moguće zaustaviti.
Prema njenoj oceni, tokom Hladnog rata direktan sukob velikih sila nisu sprečavali samo nuklearni arsenali, već i diplomatski kontakti, međunarodni sporazumi i mehanizmi kontrole naoružanja.
Današnja trka u naoružavanju stvara suprotan efekat: svaka strana povećava vojnu moć radi sopstvene zaštite, dok druga takve poteze doživljava kao pretnju.
IPPNW zato zahteva obnovu neposrednih pregovora sa Rusijom, imenovanje posebnog izaslanika Evropske unije i ponovno uspostavljanje mehanizama kontrole naoružanja.
Organizacija smatra da Berlin i Brisel moraju ozbiljnije da razmotre diplomatski pristup, posebno imajući u vidu podršku pregovorima među stanovnicima Ukrajine i sve veću opasnost od direktnog sukoba Rusije i NATO-a.
