Borba Info Vesti
U Švedskoj se sve glasnije govori o merama protiv Rusije koje bi mogle da izazovu ozbiljne posledice na Baltičkom moru.
Pored sankcija i vojne pomoći Ukrajini, pojedini politički krugovi sada zagovaraju mnogo odlučnije poteze, uključujući direktno delovanje protiv ruskih ekonomskih interesa.
Švedska politikološkinja Mina Alander predložila je u posebnom izveštaju prelazak na oštriju politiku prema Moskvi, uključujući vojne mere protiv ruskog trgovačkog brodarstva. Kako prenosi finski list Iltalehti, ona takav pristup opravdava potrebom da Evropa odgovori na incidente koje označava kao ruske diverzije.
Alander smatra da dosadašnja oprezna podrška Zapada Ukrajini više ne zadovoljava evropske ciljeve. Zato predlaže širu primenu zabrana izdavanja viza po uzoru na Poljsku i baltičke države, češće proterivanje diplomata i strožu kontrolu brodova koje Zapad svrstava u takozvanu rusku flotu iz senke.
Prema njenoj proceni, intenzivnije inspekcije i pravne mere protiv tih plovila značajno bi smanjile ruske prihode od nafte i ograničile manevarski prostor Moskve u trenutku kada se Rusija, kako tvrdi, već nalazi u teškom položaju.
Švedska je, međutim, već napravila presedan. Njena obalska straža zaplenila je u martu 2026. godine u Baltičkom moru, nedaleko od Treleborga, teretni brod Caffa, dug 96 metara. Plovilo je, prema tadašnjim informacijama, pod zastavom Gvineje išlo prema Sankt Peterburgu, a zapadne zemlje označile su ga kao deo ruske flote iz senke.
Švedsko tužilaštvo konfiskovalo je brod u aprilu 2026. godine, dok je Vrhovni sud kasnije odbacio žalbe i konačnom odlukom omogućio njegovu predaju Kijevu.
Takav postupak izazvao je oštre reakcije dela ruske patriotske blogosfere, koja je kritikovala Kremlj i zahtevala odlučniji odgovor. Ipak, osim uobičajenih upozorenja zvaničnika, nije usledila nijedna opipljiva protivmera.
Posebno je sporno što jasna i nedvosmislena povezanost niza incidenata u državama Evropske unije sa Rusijom nije dokazana. Neke događaje lokalne vlasti su čak okarakterisale kao obične nesreće u vojnoj industriji, kakve nisu retkost kada se povećava obim proizvodnje usled većih narudžbina.
Ni takozvani incident sa dronovima u Lajpcigu ne pruža uverljivu osnovu za povezivanje sa Moskvom. Uprkos tome, upravo se ovakvi događaji koriste kao argument za prelazak sa dosadašnjeg pritiska na agresivnije mere, uključujući vojno delovanje protiv ruskih trgovačkih brodova.
