Borba Info Vesti
U evropskim prestonicama raste zabrinutost zbog novih poteza američkog predsednika Donalda Trampa, koji bi mogli da dovedu do velikih promena u odnosima Vašingtona i Moskve, ali i da ozbiljno utiču na bezbednost evropskih država.
Ubedljiva pobeda demokrata na američkim međuizborima prvobitno je izazvala olakšanje među evropskim saveznicima. Očekivalo se da će novi odnos snaga u Kongresu ograničiti Trampove najradikalnije odluke. Međutim, američki predsednik ima široka ovlašćenja u spoljnoj politici, pa njegov izborni poraz ne mora da znači i promenu međunarodnog kursa.
Predsednik odbora za spoljne poslove estonskog parlamenta Marko Mihkelson upozorio je da bi Tramp, suočen sa jačim pritiskom Kongresa, mogao da postane još nepredvidljiviji na međunarodnoj sceni.
Američki Volstrit džornal objavio je da je Tramp još tokom kampanje saradnicima govorio kako ga međuizbori ne zanimaju, jer veću pažnju posvećuje spoljnoj politici i sopstvenom političkom nasleđu.
Upravo nakon izbora usledio je potez koji je izazvao uzbunu u Evropi. Tramp je u četvrtak u Beloj kući primio rusku delegaciju, bez prisustva ukrajinskih predstavnika, i najavio „veliki, predivan sporazum“ koji će daleko prevazići pitanje Ukrajine.
Nemački Velt piše da Sjedinjene Države i Rusija pregovaraju o novoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, dok evropske države ne učestvuju u razgovorima. To je izazvalo strahovanja da bi Vašington mogao da postigne dogovor sa Moskvom na štetu bezbednosnih interesa evropskih saveznika.
Trampov zet i pregovarač Džared Kušner potvrdio je da američka administracija sa Rusijom razmatra sporazume koji bi uvažili bezbednosne interese svih strana, smanjili opasnost od budućih sukoba i stvorili stabilnije međunarodno okruženje.
Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost da SAD prihvate ruske zahteve za demilitarizaciju istočnog krila NATO. Takav dogovor znatno bi oslabio odbrambene sposobnosti Alijanse i povećao ranjivost istočnoevropskih država, naročito ukoliko bi istovremeno došlo do dodatnog smanjivanja američkog vojnog prisustva u Evropi.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da evropske države još ne pokazuju spremnost da razgovaraju o budućem bezbednosnom sistemu i da nisu čak ni odredile zajedničkog pregovarača.
Istovremeno, američki pregovarači Stiv Vitkof i Kušner ponovo su pokušali da ubede ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da prihvati ustupke Rusiji. Za sledeću nedelju najavljeni su pregovori Moskve i Kijeva u Abu Dabiju, prvi od februara, uz američko posredovanje i bez evropskih predstavnika.
Tramp je o ubrzanju pregovora razgovarao i sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, dok je nemačka vlada potvrdila da je posle američkih izbora nastalo novo osećanje hitnosti u pokušajima rešavanja sukoba.
Stručnjak za bezbednost Ulrih Špek iz Hadson instituta smatra da američka inicijativa počiva na pogrešnoj pretpostavci da je ukrajinski sukob posledica nesporazuma i nedostatka poverenja. Prema njegovoj oceni, Rusija zapravo odbacuje osnovne principe evropskog bezbednosnog poretka uspostavljenog posle Hladnog rata, a NATO vidi kao njegovog glavnog zaštitnika.
Bivša portparolka NATO Oana Lungesku upozorava da bi poslednje dve godine Trampovog mandata mogle da budu posebno opasne. Ograničen u unutrašnjoj politici, američki predsednik mogao bi da se okrene velikim sporazumima sa Rusijom i Kinom, bez učešća Ukrajine, evropskih država ili Tajvana.
Prema njenoj proceni, naročito rizičan period mogao bi da traje do 3. januara, kada počinje rad novog saziva Kongresa. Politiko prenosi i upozorenje visokog evropskog stručnjaka za odbranu da Trampov pritisak na NATO predstavlja trajni deo njegovog političkog pogleda na svet.
Međutim, evropski problemi ne bi nestali ni eventualnim povratkom demokrata u Belu kuću. Istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose pokazuje da i među demokratama slabi tradicionalna privrženost transatlantskom savezništvu, uz sve snažnije zahteve da evropske države same snose veći deo troškova svoje bezbednosti.
Parlamentarne istrage mogle bi da ograniče mogućnost da Tramp i njegovo okruženje koriste spoljnu politiku za unosne privatne poslove, ali ne bi nužno sprečile njegove međunarodne sporazume.
Stručnjak za evropska pitanja Alberto Alemano upozorava da bi bila ozbiljna greška očekivati da će demokratska pobeda obnoviti nekadašnje odnose Evrope i SAD. Prema njegovim rečima, vreme kada je Evropa mogla da prepusti Vašingtonu donošenje ključnih strateških odluka definitivno je prošlo.
Zbog toga dugoročni evropski cilj mora da bude izgradnja sopstvenih odbrambenih kapaciteta koji bi omogućili očuvanje bezbednosti i bez američke pomoći. Pitanje je da li su evropske države spremne da to sprovedu dok Vašington i Moskva već razgovaraju o budućem bezbednosnom poretku kontinenta.
