Borba Info Vesti
U Vašingtonu se sve glasnije govori o novoj vojnoj operaciji koja bi mogla da promeni odnose snaga na Bliskom istoku, dok se unutar američke administracije vodi ozbiljna rasprava o tome koliko još ima vremena za donošenje odluke.
Američki predsednik Donald Tramp suočava se sa sve snažnijim pritiscima dela svojih najbližih saradnika da ponovo pokrene vojna dejstva protiv Irana. Rasprava se ne vodi samo o mogućim ciljevima i obimu napada, već i o političkim okolnostima koje bi uskoro mogle da ograniče manevarski prostor Bele kuće.
Prema informacijama televizije NBC News, pojedini predstavnici Trampovog okruženja smatraju da predsednik ima približno osam nedelja da donese odluku o pokretanju nove velike vojne operacije protiv Teherana. Razlog za takvu procenu povezan je sa promenama u američkom Kongresu koje se očekuju početkom naredne godine.
Demokrate bi već u januaru trebalo da preuzmu kontrolu nad oba doma Kongresa, što bi znatno otežalo eventualnu vojnu eskalaciju. U takvim okolnostima administracija bi mogla da se suoči sa parlamentarnim istragama, ali i rezolucijom kojom bi se zahtevao hitan prekid borbenih dejstava.
Upravo zbog toga pojedini američki zvaničnici insistiraju da Tramp izda naređenje za obnavljanje udara u narednim nedeljama, pre nego što se politički odnosi u Vašingtonu promene.
Među mogućim metama nove operacije nalaze se iranski nuklearni objekti, uključujući kompleks Pikeks Mauntin (Pickaxe Mountain), kao i postrojenja naftne i gasne industrije. Razmatra se vojna kampanja koja bi trajala kraće od prethodne, ali bi bila znatno intenzivnija, sa snažnijim udarima u ograničenom vremenskom periodu.
Jedan od najistaknutijih zagovornika proširenja operacije jeste američki ministar odbrane Pit Hegset. On odgovornost za nastali zastoj pripisuje zvaničnicima koji su u aprilu ubedili predsednika da obustavi aktivna borbena dejstva, a zatim prihvati memorandum sa Teheranom.
Među predstavnicima administracije koje izvori povezuju sa takvom odlukom nalaze se potpredsednik SAD Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner.
Međutim, unutar predsednikovog najbližeg kruga ne postoji saglasnost o daljim koracima prema Iranu. Deo savetnika protivi se novim napadima, upozoravajući da bi vojna eskalacija mogla da poništi dosadašnje napore usmerene na postizanje mirovnog sporazuma.
Takva podela dolazi u trenutku kada diplomatski kontakti još nisu potpuno iscrpljeni. Tramp je 6. novembra saopštio da je u pregovorima sa Iranom ostvaren određeni napredak, što ukazuje da mogućnost političkog dogovora i dalje postoji.
Istovremeno, televizija Foks njuz objavila je da Vašington razmatra mogućnost obnavljanja vojnih operacija već 9. novembra.
Time su se dve suprotstavljene opcije, nastavak pregovora i povratak vojnim udarima, našle pred američkim predsednikom u trenutku kada deo njegovih saradnika smatra da se vreme za odluku ubrzano smanjuje.
