Novi svetski finansijski poredak bez dolara?

Možda idemo prema postdolarskom svetu, s dozom opreza najavljuje „Fajnenšel tajms“. „Krah dolara dolazi“, uvereno pak za „Blumberg“ prognozira Stiven Rouč, bivši predsednik banke „Morgan Stenli Azija“.

A slično će i banka „JP Morgan“ u svojoj nedavnoj analizi: „Verujemo da bi dolar mogao da izgubi status dominantne svetske valute“.
Štaviše, upozorio je prošle godine doskorašnji guverner Centralne banke Engleske Mark Karni, ovakav status dolara ugrožava čitavu svetsku ekonomiju, i zato mora da bude okončan.

Istorijska anomalija

„Era ’prekomerne privilegije’ američkog dolara kao glavne svetske rezervne valute približava se kraju. Skoro 60 godina svet se žalio, ali ništa ovim povodom nije preduzimao. Ti dani su završeni“, piše dalje Stiven Rouč iz „Morgan Stenlija“.

A i Henri Polson, bivši američki ministar finansija, koji je u pogledu budućnosti dolara daleko veći optimista, priznaće u autorskom tekstu u „Forin afersu“ pod naslovom „Budućnost dolara“, da njegov sadašnji status predstavlja „istorijsku anomaliju“ i da će on „biti stavljen na test… Tokom vremena, međunarodni monetarni sistem verovatno će ponovo dati relativno jednaku težinu dvama globalnim rezervnim valutama, ili većem broju njih“.

Iako „Blumberg“, u još jednom od tekstova na ovu temu, opominje da „ogromni globalni događaji mogu da donesu brzu i iznenadnu promenu finansijskog poretka“, brojke govore da je takvu vrstu nagle promene nerealno očekivati.

Američki dolar čini 62 odsto svetskih deviznih rezervi; 60 odsto svetskog duga denominovano je u dolarima; i čak 88 odsto od ukupnog obima trgovine na deviznim tržištima uključuje američku valutu. Koja „jeste naša, ali je vaš problem“, kako je još 1971. tadašnji američki ministar finansija Džon Konali rekao svojim evropskim kolegama.

Puste želje?

Problem, razume se, nije samo finansijske prirode već i geopolitičke, a ponajbolje se, i sve češće, izražava u (zlo)upotrebi dolara, koga Vašington sve više koristi kao oružje za sprovođenje svojih interesa nauštrb ostatka sveta.

I upravo u takvoj moći dolara i leži jedna od najvećih opasnosti za njegov status. „Skidanje dolara sa trona“, piše magazin „Ekonomist“: „Agresivna američka upotreba sankcija ugrožava vladavinu dolara. I rivali i saveznici tragaju za drugim opcijama.“

Ima li drugih opcija, i da li će ih biti u dogledno vreme? Šta sve može da ugrozi dominaciju dolara? I kakve bi mogle da budu posledice ugrožavanja dominantnog statusa američkog dolara, kako finansijske tako i političke?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili prof. dr Đorđe Đukić s Ekonomskog fakulteta u Beogradu i analitičar Branko Pavlović.

„Kad god nastupi duboka ekonomska kriza postavi se pitanje Amerike i njene moći da upotrebi dolar kako bi efekte krize prelila na čitav svet, i onda počne da se govori o mogućnosti da se u državnim rezervama dolar zameni nekom drugom valutom“, ukazuje Đorđe Đukić. „Međutim, do sada je to ostajalo samo u ravni pustih želja. Američka centralna banka, FED, vodi računa o interesima krupnog kapitala i ne dozvoljava da dođe do kraha dolara, a, pritom, dosadašnji krupni geopolitički potresi dovodili su do jačanja a ne do slabljenja dolara, koji se i dalje doživljava kao sigurna luka.“

Sada se, ipak, napominje Branko Pavlović, „postavlja pitanje kako će produbljivanje hladnoratovskog odnosa između SAD i Kine uticati na održanje statusa dolara, i da li će ostatak sveta ubrzati napore da izađe iz dominacije američke valute.

U ovom trenutku, međutim, samo evro, koji čini dvadesetak odsto svetskih deviznih rezervi, koliko-toliko može da parira dolaru, ali veliko je pitanje njegove budućnosti s obzirom na mogućnost raspada evrozone.“

Istorijske lekcije

„Istorija je pokazala da iz zdrave i moćne privrede izrasta zdrava i moćna valuta, i to je aksiom u monetarnoj teoriji. A zdrava je ona privreda koja prihode ostvaruje svojom produktivnošću i izvozom, a ne zaduživanjem i finansijskim špekulacijama koje mogu da donesu samo kratkoročne dobitke“, objašnjava prof. Đukić razloge zbog kojih je u prošlosti dolazilo do smena na svetskom valutnom tronu.

Na sličan način i bivši ministar finansija SAD Henri Polson u svom tekstu o budućnosti dolara u „Forin afersu“ ukazuje da su „uslovi koji su doveli do primata dolara“ bili „živahna ekonomija zasnovana na održivoj makroekonomskoj i fiskalnoj politici; transparentan i otvoren politički sistem; i ekonomsko, političko i bezbednosno liderstvo u inostranstvu“.

U međuvremenu, međutim, udeo američkog BDP-a u odnosu na svetski opao je sa skoro 40 odsto 1960. na oko 25 odsto, a dug Amerike od 2000. naovamo neprestano raste i prevazišao je 100 odsto američkog BDP-a i pre virusa korona.

Dok o stanju tamošnjeg političkog sistema i o položaju u svetu u kome se Sjedinjene Države svađaju i sa saveznicima i sa protivnicima, ne treba ni da se troše reči.

„Sve to utiče na gubitak pozicije koji je Americi dat posle Drugog svetskog rata“, komentariše Branko Pavlović. „A normalno je da će gubitak ovih pozicija u srednjoročnom periodu dovesti i do svođenja globalnog uticaja dolara, sa enormnog na primereni.“

Pritom, navodi dalje Branko Pavlović, „upumpavanje ogromnih količina novca u sistem kroz programe kvantitativnog olakšavanja, uz politiku izuzetno niskih kamatnih stopa, dodatno dovodi do poremećaja u ukupnom privrednom sistemu nauštrb njegove produktivnosti, čime on postaje sve manje konkurentan.

Zbog toga sad i dolazi do zahteva za protekcionizmom i agresijom u spoljnoj politici prema konkurentima. Tako da će svi ovi procesi zaista dovesti do toga da sadašnja pozicija dolara bude snažno uzdrmana. Tim pre što ne raste samo državni dug, već i korporativni, kao i dug građana, koji su na daleko višim nivoima nego 2008. Jednostavno, nagomilano je mnogo potencijala za destabilizaciju. I to će američku poziciju u budućnosti samo dodatno potkopavati.“

(Ne)postojanje alternative

„Brak između FED-a i Ministarstva finansija je abnormalan sa stanovišta nezavisnosti centralne banke, ali je to u ovoj situaciji jedino moguće rešenje“, napominje Đorđe Đukić, ali bez obzira na sve ove poteškoće, „u postojećoj valutnoj konstelaciji dolar neće biti ugrožen, iz prostog razloga što alternativa još ne postoji. Ipak, tekuće finansiranje nesolidnih kompanija stvara uslove za izbijanja novih žarišta krize, po modelu iz 2008. godine.“

„Zemlja BRIKS-a već duže vreme rade na stvaranju alternative sadašnjem finansijskom poretku, i one će u narednom periodu morati da ubrzaju te procese koji vode ka umanjivanju sadašnjeg uticaja dolara“, kaže Branko Pavlović, i zaključuje: „Ceo svet shvata da je upao u jednu zamku koju Amerika koristi zarad svog interesa. I pitanje je kako će se iščupati iz toga, sve iako će postojeći procesi voditi ka daljem slabljenju svih američkih performansi. Ipak, dramatične promene u poziciji dolara ne treba očekivati u kratkom periodu.“

Nikola Vrzić (Sputnik)

Check Also

Tramp: Imamo oružje tako neverovatno, moćno, i savremeno da predsednik Kine Si Đinping i Putin nam zavide

Predsednik SAD Donald Tramp smatra da Amerika poseduje „najmoćnije oružje na Zemlji“ na kojem joj …