Srpski istoričar: “Ako nam otmu Kosovo, pitanje je šta će biti sa ostatkom”

Ulazak u geta, Orahovac, Veliku Hoču, Gračanicu, za mlade je ogromno iskustvo. Nisu isti kada se vrate sa Kosova, a kosovska tema se ukazuje kao pitanje smisla istorije i smisla opstanka srpskog naroda u ovom trenutku.

Shvataju da su se susreli sa pitanjem golog opstanka države, jer, ako nam otmu Kosovo i Metohiju, pitanje je šta će bti sa ostatkom.

Ovo za Sputnjik kaže istoričar Miloš Ković, predavač Prizrenske letnje duhovne škole, treće po redu, koja će biti održana i ove godine, iako zbog koronavirusa studenti ne mogu da posete Kosovo i Metohiju.

Mladi iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore sa duhovnicima koji tamo žive razgovaraće preko interneta.

Za učešće na predavanjima čija je glavna tema kosovski zavet prijavilo se 85 studenata, ali će, zbog velikog interesovanja, ovogodišnju onlajn školu moći da prate svi koji su zainteresovani.

Predavači treće Prizrenske duhovne škole, koja je organizovana u okrilju Eparhije raško – prizrenske su i otac Andrej Dečanac, Srđan Ratković, otac Sava Janjić, otac Ilarion Draganački, Feđa i Blaža, članovi benda „Beogradski sindikat“, novinar i publicista Živojin Rakočević, profesorka iz Orahovca Olivera Radić i Arno Gujon.

Ković smatra da su škola i njena tema izuzetno važni u aktuelnom trenutku. Današnji mladi mnogo su otvoreniji od prethodnih generacija, ali su i manje pod uticajem povoljnih ideologija, to je važno, kaže.

„Oni više nemaju onu vrstu iluzija koju smo mi imali. Zbog toga su otvoreniji za ono što nudi i što čuva Srpska pravoslavna crkva, za ono što čuva ta vrsta naše tradicije, a mislim upravo na kosovski zavet. Rekao bih čak da mlađi ljudi bolje razumeju šta je danas potrebno našoj kulturi od generacije svojih očeva, pa i dedova“.

Ković dodaje da se mladi ne informišu preko klasičnih medija, da vrlo malo gledaju televiziju, uglavnom na internetu biraju ono što ih interesuje, a pažnja im je rasuta. Veruje da će ova moderna forma, predavanja putem internet platforme, privući pažnju mladih, a posebno tema.

„Obnova pobožnosti uočava se kao svetski trend, ne samo na Balkanu, već u Sjedinjenim Američkim Državama, na celoj južnoj hemisferi, bez obzira da li govorimo o hrišćanskom ili muslimanskom svetu. Jedini izuzetak od tog trenda je zapadan Evropa. Ta obnova pobožnosti  kao alternative dominantnom materijalističkom diskursu, čak bih rekao nihilističkom, to je upravo uočljivo među mladim ljudima. Za njih je to neka vrsta alternativne kulture“, kaže Miloš Ković.

On ne propušta priliku da sa svojim studentima ode na Kosovo i Metohiju. Među njima nisu samo verujući mladi ljudi. Mnogi odlaze na Kosovo da bi naučili nešto o tradiciji, o predanju, ali i da bi razumeli ono što se danas dešava u političkom smislu.

„Za njih je ogromno iskustvo ulazak u srpska geta, Orahovac, Veliku Hoču, Šilovo, Goreždevac, Gračanicu koja je takođe veliki geto. Oni više nisu isti kada se vrate sa Kosova i Metohije. Da bi ste to osetili, ne morate da budete pobožni u konvencionalnom značenju te reči. Tu se kosovska tema ukazuje kao pitanje smisla srpske istorije i smisla opstanka srpskog naroda u ovom trenutku“, kaže Ković i dodaje da odlaskom studenti shvataju da su se susreli sa pitanjem golog opstanka države, jer je, ako nam otmu Kosovo i Metohiju, pitanje šta će bti sa njenim ostatkom Srbije.

Letnju prizrensku duhovnu školu je pokrenuo veroučitelj iz Beograda, Darko Nikolić, koji smatra da svako za života treba makar jednom da ode na Kosovo, jer je tamo, kako kaže, ključ za svakoga ko traga, ne samo za nacionalnim identitetom, već i za sopstvenim. Upravo zbog toga je glavna tema škole kosovski zavet, višeslojna misao koja deluje komplikovano, ali stvar je u tome da može da joj se pristupi iz različitih uglova, kaže Nikolić za Sputnjik.

„Taj zavet u svakom vremenu treba da se nanovo tumači i produbljuje, da se pronalazi njegov smisao. On nije ništa drugo, već nastavak Novog zaveta, i izvan evanđeljskog konteksta ne može da se posmatra. To je važno, jer su u današnje vreme mladi ljudi prilično beznadežni. Sve što im se nudi kao kulturni model, obrasci življenja, takvo je da svojom snagom ostavljaja nezasitost ili gorak ukus. Oni koji se susretnu sa istinskim hrišćanskim predanjem, osete sitost, radost duše. Osete da je on po meri ljudskog dostojanstva“, kaže Nikolić.

On dodaje da se za ovogodišnju školu prijavila i većina učesnika iz prethodnih godina, što je još jedna dokaz da je na pravom putu.

„Za ove tri godine postali smo jedna velika porodica. Letnja duhovna škola je u njihovim životima mesto od posebnog značaja. Mnogi su izmenili svoj život, toliko je snažno na njih uticalo to što su doživeli i čuli za nedelju dana provedenih na Kosovu i Metohiji“.

Senka Miloš (Sputnik)

Check Also

Kinezi se čipovali, traže isto za ceo svet

Kineski predsednik Si Đinping na samitu G20 promovisao je ideju uvođenja globalnih zdravstvenih Kju-Ar kodova, …