Vanredno stanje u Crnoj Gori zbog korone bio bi državni udar s nesagledivim posledicama

Odlazeća vlast u Crnoj Gori bi zbog rasta broja inficiranih korona virusom mogla da pribjegne uvođenju vanrednog stanja, što bi formiranje nove Vlade moglo odložiti za bar 90 dana.

Ako neko i razmišlja o tome, treba da zna da bi takva odluka ličila na neku vrstu državnog udara, tvrdi analitičar Igor Damjanović.

S obzirom da uskoro treba da se konstituišu novi parlament i nova većina, te da se odlazeća crnogorska Vlada nalazi u nekoj vrsti „tehničkog“ mandata, svaki pokušaj uvođenja vanrednog stanja od strane predsjednika Mila Đukanovića pod izgovorom borbe protiv korona virusa u periodu interegnuma bio bi u najmanju ruku sporan.

Odluka o vanrednom stanju bila bi defakto pokušaj državnog udara
Imajući u vidu raspoloženje naroda i međunarodne zajednice, takav pokušaj bi u ovom momentu imao veoma ozbiljne i nesagledive posledice – ali prvenstveno prema onima koji bi pokušali da takve odluke donesu, kaže Damjanović za Sputnjik.

Za Damjanovića postoji veliko pitanje da li Vlada takvog legitimiteta koja je izgubila izbore može uopšte da uvede vanredno stanje, ali istovremeno on nema dilemu da bi jedan takav pokušaj  – „defakto bio i pokušaj državnog udara“.

Iz Kabineta predsjednika države Mila Đukanovića medijima nijesu odgovorili da li se razmatra takva opcija, s obzirom da se prema podacima Instituta za javno zdravlje (IJZ) od 2. septembra u Crnoj Gori svakodnevno registruje više od stotinu novozaraženih.

Kompromitovan NKT

Međutim, kako upozorava naš sagovornik, jedan tako neodgovoran postupak bi u ovom trenutku izuzetno destabilizovao crnogorsko društvo, i on ne bi bio dobro primljen od spoljnog faktora, zbog čega se Đukanović na taj korak neće usuditi.

„Đukanović za takav pokušaj takođe ne bi imao nikakav autoritet ni kod građana i sumnjam da bi ga i građani prihvatili. Dodatno, odluku o uvođenju vanrednog stanja trebalo bi da predloži potpuno kompromitovano Nacionalno koordinaciono tijelo za zarazne bolesti(NKT), koje je svoju poslednju trunku kredibiliteta izgubilo na tzv. patriotskom mitingu u Podgorici, kada je predsjednik NKT-a(Milutin Simović) upalio uživo prenos sa mitinga, dok je član NKT-a ministar Predrag Bošković i sam učestvovao“, napominje Damjanović, uz opasku da se radi o događaju na kom su prekršene sve moguće instrukcije NKT-a i važeći zakoni.

Ako se svemu tome doda i činjenica da je i crnogorska policija koja je, kako primjećuje ovaj analitičar, broj okupljenih na skupu tendenciozno uvećala za 5-6 puta, onda prema njegovom mišljenju treba uopšte sumnjati da i Uprava policije i NKT više imaju i kapaciteta i kredibileteta da sprovedu takvu jednu takvu odluku.

„To bi dovelo do ozbiljnog destabilizovanja našeg društva pri čemu bi ti koji bi pokušali da donesu takvu odluku i 3 mjeseca produže svoju vlast mogli da plate visoku cijenu i to bi prvenstveno po njih moglo da ima nesagledive posledice“, jasan je Damjanović.

Šta kaže Ustav

Podsjetimo, prema Ustavu Crne Gore, vanredno stanje proglašava Skupština većinom glasova svih poslanika, a na predlog Savjeta za odbranu i bezbjednost. Ako Skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donosi Savjet za odbranu i bezbjednost i podnosi je na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.

Savjetom rukovodi predsjednik države Milo Đukanović, a članovi su i dalje aktuelni premijer Duško Marković i predsjednik Skupštine Ivan Brajović.
U Ustavu ne piše da se ne može formirati nova Skupština tokom vanrednog stanja, već samo da se ne može raspuštati, jer svi propisi koje Vlada donese u vanrednom stanju, moraju se podnijeti Skupštini na odobrenje čim bude u mogućnosti da se sastane.

Nebojša Popović (Sputnjik)

Check Also

Rej Dalio: Slede šokantne globalne promene u narednih 5 godina

Svet će se u narednih pet godina promeniti na šokantne načine usled tri velika problema …