Borba Info Vesti
Neobična upozorenja koja su se pojavila na mobilnim telefonima stanovnika Rusije i Ukrajine izazvala su uznemirenost i otvorila ozbiljna pitanja o bezbednosti sistema namenjenih zaštiti građana.
Incidenti su se dogodili u trenutku pojačanih vojnih napetosti, kada svaka informacija o mogućoj opasnosti može izazvati snažne reakcije stanovništva.
U nedelju uveče, 1. novembra, stanovnici Kijeva i okolnih područja počeli su da dobijaju alarmantna obaveštenja putem aplikacije za uzbunjivanje. Poruke su upozoravale na opasno visok nivo radijacije, hemijske pretnje, mogućnost uličnih borbi i upotrebu ruskog raketnog sistema Orešnik. Upozorenja su se pojavila na platformi koju građani redovno koriste za informacije o vazdušnoj opasnosti.
Kako izveštava Al Džazira, ubrzo je ustanovljeno da poruke nisu bile autentične, već posledica sajber napada. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo potvrdilo je da je aplikacija Air Alert bila izložena neovlašćenom uticaju i pozvalo građane da ostanu mirni.
Vlasti su posebno naglasile da nije registrovana opasnost od radioaktivnog zračenja i da stanovništvo treba da prati zvanična obaveštenja. Ukrajinski centar za strateške komunikacije SPRAVDI optužio je Rusiju za upad u sistem, ističući da je jedna od spornih poruka bila napisana na ruskom jeziku.
Prva lažna upozorenja pojavila su se nešto posle 22 časa po lokalnom vremenu. Njihov efekat nije bio ograničen na mobilne telefone, jer su se alarmantna obaveštenja čula i preko zvučnika u centru Kijeva. Dopisnica Al Džazire Odri Makalpin izvestila je da su mnogi stanovnici već nakon približno pola sata shvatili da je reč o hakerskom napadu.
Ukrajinske vlasti istovremeno su saopštile da je posebna aplikacija za upozoravanje stanovnika glavnog grada nastavila normalno da funkcioniše, što znači da nisu svi sistemi za hitno obaveštavanje bili pogođeni.
Međutim, nekoliko sati kasnije sličan incident zabeležen je i na ruskoj strani. Ministarstvo za civilnu odbranu, vanredne situacije i otklanjanje posledica prirodnih katastrofa potvrdilo je da je njegova aplikacija za upozoravanje stanovništva bila meta masovnog sajber napada.
Prema saopštenju ministarstva, korisnicima su slata lažna upozorenja o neposrednim napadima bespilotnim letelicama. Ruske vlasti navele su da je cilj bio širenje dezinformacija, ali nisu imenovale odgovorne za napad.
Pojedini mediji preneli su da su ruskim građanima stizale i poruke u kojima se tvrdilo da su prema svim regionima zemlje lansirane ukrajinske bespilotne letelice P1-Sun opremljene nuklearnim bojevim glavama. U istim obaveštenjima stanovništvu je savetovano da pripremi zalihe hrane za tri nedelje i hitno potraži sklonište.
Ovakav sadržaj upozorenja pokazuje koliko ozbiljne posledice može imati kompromitovanje komunikacionih sistema kojima građani veruju. Umesto napada usmerenih isključivo na državne podatke ili tehničku infrastrukturu, zloupotrebljene su aplikacije koje stanovništvo koristi za zaštitu od neposredne opasnosti.
Posebno je značajno što su se slični incidenti dogodili u obe zemlje u kratkom vremenskom razmaku. To je otvorilo pitanje nove faze digitalnog i psihološkog ratovanja, u kojoj se strah od katastrofalnih događaja koristi kao sredstvo pritiska na civilno stanovništvo.
Napadi su usledili istog dana kada je završeno šestodnevno lokalno primirje u delu Hersonske oblasti pod ruskom kontrolom. Prema američkoj strani, u njegovom postizanju posredovala je prva dama SAD Melanija Tramp. Prekid vatre, najduži takve vrste tokom više od četiri godine sukoba, omogućio je dopremanje humanitarne pomoći i evakuaciju stanovništva iz grada Oleški.
Završetak primirja povećao je zabrinutost zbog mogućeg nastavka intenzivnih borbi. U okolnostima u kojima stanovništvo već godinama živi uz upozorenja na vazdušne napade, poruke o nuklearnim i hemijskim pretnjama mogle su izazvati posebno snažan strah.
Digitalni sukobi Rusije i Ukrajine imaju dugu istoriju. Ruski hakeri ranije su napadali ukrajinske izborne sisteme, dok su u januaru 2022. mete bili državni i bankarski internet servisi. Nakon početka širokih vojnih operacija u februaru iste godine, sajber napadi postali su još intenzivniji.
Krajem 2023. godine ruska hakerska grupa Sendvorm izvela je napad na ukrajinsku telekomunikacionu mrežu Kijevstar, zbog čega su korisnici danima imali probleme sa komunikacijama i prijemom važnih obaveštenja.
Istovremeno, ukrajinske hakerske organizacije sprovodile su operacije protiv ruskih sistema. Dobrovoljačka IT armija Ukrajine, formirana nakon početka ruske vojne operacije, napadala je Moskovsku berzu, elektroenergetske mreže i državne internet stranice. Rojters je još 2022. objavio da su ukrajinski operativci koristili tehnologiju prepoznavanja lica kako bi identifikovali poginule ruske vojnike i obaveštavali njihove porodice.
Lažne poruke o radijaciji imaju posebno osetljivo značenje za stanovništvo Ukrajine zbog katastrofe u Černobilju iz aprila 1986. godine. Eksplozija u nuklearnoj elektrani izazvala je oslobađanje velikih količina radioaktivnog materijala, smrt desetina ljudi neposredno nakon nesreće i ozbiljne zdravstvene posledice kod hiljada drugih, uključujući rak štitaste žlezde.
Zračenje je registrovano čak u Švedskoj, a nesreća se smatra jednom od dve najteže nuklearne katastrofe u istoriji, uz Fukušimu 2011. godine.
Dodatnu zabrinutost izaziva situacija oko Zaporoške nuklearne elektrane, najvećeg nuklearnog energetskog postrojenja u Evropi, koje se nalazi u Energodaru pod ruskom kontrolom. Borbena dejstva u široj oblasti nastavljaju se, dok ruske snage gađaju ukrajinske položaje, uključujući grad Zaporožje, a ukrajinska vojska izvodi udare na ruske položaje u okolini Energodara.
Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je prošle nedelje da je jedan zavarivač zaposlen u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani poginuo tokom napada bespilotnom letelicom. Generalni direktor agencije Rafael Grosi pozvao je obe strane na maksimalnu vojnu uzdržanost.
Upravo iskustvo ranijih nuklearnih katastrofa, zajedno sa aktuelnim vojnim dejstvima oko nuklearnih postrojenja, čini lažna upozorenja o radijaciji posebno opasnim sredstvom psihološkog pritiska.
Napadi na sisteme za uzbunjivanje pokazali su da hakeri mogu neposredno da utiču na ponašanje stanovništva, čak i kada nema stvarnog nuklearnog incidenta, hemijske pretnje ili raketnog udara.
