Zamenik generalnog sekretara NATO Mirča Đoana, najavio eskalaciju sukoba, između Srba i Albanaca!?

“- NATO i Srbija su bliski partneri, kao što je generalni sekretar NATO Stoltenberg i naglasio prilikom nedavne posete predsednika Vučića našem sedištu…”

NATO ostaje u potpunosti posvećen bezbednosti na Kosovu, svi saveznici se slažu da treba da održavamo trenutno stanje od oko 3.600 vojnika, kaže zamenik generalnog sekretara NATO Mirča Đoana.

Bezbednost i stabilnost na zapadnom Balkanu važni su za NATO i od ključnog su značaja za očuvanje stabilnosti u Evropi i čitavoj evroatlantskoj oblasti.

Od kraja devedesetih naše snage pomažu da se održe mir i stabilnost na zapadnom Balkanu, a naša misija Kfora na Kosovu je najbolji pokazatelj ove posvećenosti.

Kfor nastavlja da pruža bezbedno i sigurno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu, prema mandatu propisanom u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Kurir zamenik generalnog sekretara NATO Mirča Đoana.

Koliko je NATO zadovoljan saradnjom sa Srbijom, koja je odlučila da bude vojno neutralna, odnosno izvan bilo kog vojnog saveza?

– NATO i Srbija su bliski partneri, kao što je generalni sekretar NATO Stoltenberg i naglasio prilikom nedavne posete predsednika Vučića našem sedištu, a ove godine obeležavamo 15-godišnjicu pristupanja Srbije NATO programu Partnerstvo za mir.

Generalni sekretar NATO je u redovnom kontaktu sa predsednikom Vučićem i drugim srpskim zvaničnicima i imamo veoma dobro razvijen politički dijalog na različitim nivoima, između ostalog zahvaljujući odličnom radu naših kolega u NATO vojnoj kancelariji za vezu u Beogradu.

U čemu se najviše ogleda ta saradnja?

– Imamo razvijenu praktičnu saradnju u različitim domenima. Na primer, NATO i Srbija rade zajedno kako bi bili spremniji za civilne vanredne situacije.

Takođe, pomažemo Srbiji da sprovodi reforme svojih bezbednosnih snaga i institucija, uključujući u to i obučavanje srpskih vojnika za međunarodne mirovne misije, dok smo zajedno radili na obuci iračkih vojnih lekara, čime smo pružili podršku oružanim snagama Iraka.

Zadovoljni smo i pozdravljamo partnerstvo sa Srbijom.

Spremni smo da ga dalje razvijamo, pri čemu ćemo u potpunosti nastaviti da poštujemo vojnu neutralnost Srbije.

NATO može imati jake odnose sa partnerima iako oni nisu članice Alijanse, poput Austrije ili Finske.

U potpunosti poštujemo odluku ovih zemalja da se ne učlane u NATO, isto kao što poštujemo odluku drugih da se učlane.

Koliki je Kosovo bezbednosni rizik? I kako vidite uporne pokušaje kosovskih vlasti da formiraju vojsku Kosova, čemu se protivi i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg?

– Pre svega, NATO ostaje u potpunosti posvećen bezbednosti na Kosovu.

Redovno radimo procenu našeg prisustva preko Kfora, dok se svi saveznici slažu da treba da održavamo trenutno brojno stanje od oko 3.600 vojnika.

Dakle, Kfor se ne povlači s Kosova?

– Saglasno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kfor će nastaviti da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice na Kosovu.

Mandat Kfora ostaje nepromenjen, a članice NATO su čvrsto posvećene ovoj važnoj misiji.

Zatim, NATO u potpunosti podržava normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, između ostalog putem dijaloga pod okriljem EU, koji je jedino trajno političko rešenje za obe strane i širi region.

Beograd i Priština bi trebalo da se suzdrže od izjava ili postupaka koji mogu dovesti do eskalacije, te da ostanu usredsređeni na napredak u reformama i na dijalog.

Za nas dijalog Beograda i Prištine predstavlja najbolju platformu za nalaženje rešenja koje poštuje prava svih zajednica, kao i za izgradnju trajnog mira koji garantuje bolju i prosperitetniju budućnost za sve.

Na kraju, generalni sekretar NATO od decembra 2018. godine ima jasan stav da je potez koji ste pomenuli (namera kosovskih vlasti da formira vojsku, prim. nov.) došao u pogrešno vreme i da je odluka doneta protivno njegovim savetima.

Od 2016. godine tim za savetovanje i vezu NATO (koji nije u sastavu Kfora) pruža podršku daljem razvoju bezbednosnih organizacija na Kosovu u skladu sa njihovim prvobitnim mandatom, izgradnjom kapaciteta, obrazovanjem i koordinacijom obuke.

S promenom mandata Kosovskih bezbednosnih snaga, Severnoatlantski savet preispituje nivo saradnje NATO s njima. Diskusije među saveznicima i dalje teku.

Zemlja iz koje vi dolazite (Rumunija) nije bila član NATO 1999, u vreme bombardovanja Jugoslavije, ali kako vi lično vidite tu operaciju s ove distance?

– Najpre želim da kažem da razumem da su sećanja na vazdušnu kampanju iz 1999. godine i dalje bolna za mnoge, pogotovo za one koji su izgubili članove porodice.

Generalni sekretar Stoltenberg je izjavio saučešće svima koji su izgubili voljene na obe strane.

On je jasno rekao da je svaki izgubljeni nedužni život tragedija zbog kojih on duboko žali.

Cilj kampanje, nakon mnogih neuspelih međunarodnih diplomatskih napora da se konflikt razreši, bio je da se zaštite civili u širem regionu i da se zaustavi humanitarna katastrofa koja se odvijala na Kosovu.

Ne smemo da zaboravimo prošlost, ali možemo da idemo napred, i to je ono što NATO i Srbija rade ovim partnerstvom – gledaju ka boljoj budućnosti.

Koliko je pandemija koronavirusa promenila svet, navike i potrebe ljudi, a samim tim i bezbednosni sistem, politiku i diplomatiju.

– Pandemija je imala ogroman uticaj na svaki deo sveta i sve aspekte naših društava.

Uticala je i na NATO, na naše članice i partnere, naše misije i operacije.

Ipak, uprkos izuzetnom izazovu krize kovid 19, pokazalo se da smo otporni i prilagodljivi, sposobni za suočavanje sa svim što je stavila pred nas.

Tokom pandemije najveći prioritet za NATO bio je da se stara o tome da ova zdravstvena i ekonomska kriza ne preraste u bezbednosnu. To je ono što radimo.

Naše snage ostaju na oprezu, spremne da brane sve saveznike od bilo koje pretnje.

Uradili smo ono što je neophodno za očuvanje sigurnosti naših snaga, održavanje naše operativne spremnosti i naših misija i operacija.

Kurir.rs/Boban Karović

Check Also

LUKAŠENKO: HIBRIDNI RAT JE PREDVORJE TREĆEG SVETSKOG RATA!

On je istakao da pod Evropljanima podrazumeva isključivo “sumanute političare” evropskih zemalja, a ne njihove …