Borba Info Vesti
Osedlavši sankcionog konja, britanske vlasti su podstakle, da i sami ispadnu iz sedla.
Zajedno sa Romanom Abramovičem, neočekivano su stavili na crnu listu njegov fudbalski klub Čelsi: karte za utakmice se ne mogu prodati, a na gostujuće utakmice tima, ne sme se potrošiti više od 20 hiljada funti sterlinga.
Zvaničnici u britanskom trezoru, u političkoj misiji, nisu se potrudili da saznaju, koliko košta prevoz igrača.
Kao rezultat toga, dovedeno je u pitanje učešće kluba na utakmici Lige šampiona, koja će se sledeće nedelje održati u Lilu u Francuskoj.
Embargo na ulaznice za Stamford Bridž (sada ograničen na vlasnike sezonskih ulaznica), koštaće Čelsi više od pola miliona funti po utakmici.
Zbog režima sankcija, Čelsi neće moći da sklapa nove ugovore: kupuje i prodaje igrače.
Novac dobijen od prenosa utakmica biće zamrznut. Isto važi i za sve nagrade.
Zabranjena je i trgovina srodnim proizvodima sa klupskim simbolima: 10. marta je zatvorena zvanična prodavnica na stadionu Stamford Bridž.
Nešto drugo će biti dostupno od prodavaca, koji nisu direktno povezani sa Čelsijem.
Britanska vlada tvrdi da je njihov glavni cilj, da Abramoviču uskrate bilo kakav prihod u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Sada ne može ni da proda svoj klub ali ako uspe u budućnosti onda, ostajući pod sankcijama, Roman Arkadijević neće videti novac: oni će biti zamrznuti, kao i sva druga njegova britanska imovina.
Navijači kluba, koji obožavaju Abramoviča veruju, da je ruski oligarh nekada delovao, kao njegov spasilac.
Sada sumorno pišu da je Stamford Bridge pao, po analogiji sa kodnim signalom, koji najavljuje smrt člana kraljevske porodice: svaki od najbližih rođaka Elizabete Druge, uključujući i nju, ima svoj „srušeni most“, u slučaju smrti.
Prošle subote, pre početka meča sa timom Barnlija, kada se na stadionu čuo BLM-aplauz, koji je zamenio klečanje u znak podrške Ukrajini, navijači Čelsija skandirali su ime Abramoviča.
Simbolično je da je odluka o sankcijama objavljena 10. marta – ovo je rođendan kluba, koji je napunio 117 godina.
Ovakvo stiskanje imovine nije bilo veliko iznenađenje: u Londonu su se dugo obraćali Abramoviču, a osim toga, Engleska ima bogato iskustvo i solidnu reputaciju, u ovim stvarima.
Iz nedavnog: zlatne poluge koje pripadaju Venecueli su „zamrznute” za milijardu funti, a blokirano je 12 milijardi iz Libijskog investicionog fonda.
Ali u ovom sankcionom ludilu možete čak i da povredite svoje čelo, pogotovo što je ekonomski rat sa Rusijom, bremenit ozbiljnim gubicima za napadače.
Evropski lideri sada pokušavaju da ubede stanovništvo da je u redu da pati da bi kaznili Rusiju: potrebno je da se malo ohladite tako što ćete zavrnuti termostate u svojim kućama, prestati da vozite svaki dan i tako uskratite prihode ruskim kompanijama, od prodaje gasa i nafte.
„Vaš izbor kako i koliko energije trošite, određuje koliko će naš odgovor biti presudan.
Snižavanjem temperature vazduha u vašem domu možete značajno doprineti smanjenju potrošnje energije i tako nas učiniti jačima, u odnosu na Rusiju!“ poziva Frans Timermans , potpredsednik Evropske komisije .
Britanija, posle SAD, odbija da izvozi rusku naftu.
Odluka će se postepeno primenjivati do kraja godine, a udeo isporuka iz Rusije ovde nije toliko veliki, svega osam odsto ali stanovnici na pumpama moraju da se bave ne sloganima, već sasvim realnim cenama, koje su stalno puzeći: prema oznaci, od dve funte sterlinga po litru.
Inflacija u Britaniji ove godine bi mogla da iznosi deset odsto.
Evropa u celini suočava se sa energetskom krizom uporedivom sa 1973, rekao je francuski ministar ekonomije i finansija Bruno Le Mer.
Svein Tore Holseter, generalni direktor norveške kompanije Iara, jednog od najvećih svetskih proizvođača đubriva, predviđa krizu hrane, glad i socijalne tenzije u svetu.
Evropa može da odbija Severni tok 2, koliko hoće ali divlje cene gasa već prete masovnim zatvaranjem evropskih preduzeća, koja proizvode amonijak, jer je prirodni gas glavna komponenta u ovom tehnološkom procesu.
Aluminijum, koji je potreban bukvalno svuda, od konstrukcije aviona do limenki, ranije ove nedelje se prodavao po ceni od 4.000 dolara po toni, duplo više nego prošle godine.
Proizvodnja ove legure je veoma energetski intenzivna.
Ne možete da prođete sa vetrenjačama i solarnim panelima, potreban vam je gas.
Prema sadašnjim cenama, fabrike Nirstar-a i Norsk Hidro-a u Slovačkoj prinuđene su da smanje proizvodnju aluminijuma za 60 odsto. U Italiji Topljenje cinka u Portovesme, je smanjeno za dve trećine.
Ove godine Evropi može nedostajati 900.000 tona aluminijuma i 700.000 tona cinka.
Proizvođači automobila su nervozni, zbog rasta cena struje i materijala za komponente. Pored metala, potrebna im je guma i plastika.
Za njihovu proizvodnju potrebna je mešavina tečnih ugljovodonika, nafte, od kojih polovinu u Evropu isporučuje Rusija.
Šta god zapadni analitičari pričali o udelu naše zemlje u svetskoj ekonomiji, ali čim su u pitanju realne potrebe svetskog tržišta, bez toga nema kuda, šta god da se kaže.
Rusija je treći najveći dobavljač nikla u svetu.
U ponedeljak, 7. marta, cene su skočile pet puta i probile granicu od 100 hiljada dolara po toni.
Šta tu još treba reći?
Evropski političari sada grabe trenutak tako što zarađuju poene na teškim izjavama ali će ubedljivost njihovih argumenata neminovno izbledeti, kada će oni, koji ih slušaju morati sami da otvore novčanike i plate za zadovoljstvo, „kažnjavanja” Rusije.
I dalje se neće moći beskrajno eskalirati: čak i pandemiju, koja je pre par meseci delovala kao opšte zlo, Evropljani su već zaboravili.
Posle reči o simpatijama prema ljudima u Ukrajini, ovde, po pravilu, sledi pitanje ali da li će se dešavanja u ovoj zemlji proširiti dalje – na ceo kontinent?
Onda će pitati šta da rade sa izbeglicama.
Uslediće i drugi zaključci o kompetentnosti onih, koji danas upravljaju panevropskim procesima, a to je neizbežno.
Borba.Info
