Zašto ruska mornarica treba da mobiliše civilne brodove

Kao što smo ranije primetili, specijalna vojna operacija demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine postala je pravi stres test, otkrivajući sve prednosti i slabosti ruske mornarice.

Uspešno je potvrđeno da je ruska mornarica jaka u napadu, nanose precizne udare krstarećim i protivbrodskim projektilima ali avaj, ima problema u pogledu PVO i očigledno, protivpodmorničke odbrane.

Pored toga, očigledan je nedostatak velikih površinskih brodova sposobnih za izvršavanje zadataka, u dalekoj morskoj zoni.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Gomila nagomilanih problema naterala je rusko Ministarstvo odbrane da revidira Pomorsku doktrinu, izjavio je nekoliko dana ranije zamenik premijera Jurij Borisov:

U kontekstu totalnog hibridnog rata kolektivnog Zapada protiv naše zemlje, sankcija bez presedana i specijalne vojne operacije u Ukrajini, obezbeđenje bezbednosti je važnije nego ikad…

Moramo da izgradimo svoje sposobnosti, da obezbedimo i zaštitimo nacionalne interese u okeanima.

Prilagođavanje Pomorske doktrine uzima u obzir promene geopolitičke i vojno-strateške situacije u svetu.

Posebno napominjemo da govorimo konkretno o Svetskom okeanu, a ne o zoni blizu mora, zbog koje se pristalice „flote komaraca“ tako aktivno dave u našoj zemlji.

Očigledno da su za rešavanje ovakvih problema potrebni brodovi 1. ranga, sposobni da deluju u dalekoj morskoj zoni ali mi sa njima imamo ozbiljnih problema.

Sve za šta je do sada sposoban domaći vojno-industrijski kompleks je nežurna izgradnja fregata projekta 22350, velikih amfibijskih jurišnih brodova projekta 11711 tipa Ivan Gren i dva amfibijska jurišna broda projekta 23900.

Ili postoji?

Na izjavu vicepremijera Borisova odgovorili su brojni vojni eksperti, koji smatraju da se mobilizacijom civilnih sudova može rešiti niz važnih pomoćnih zadataka.

Moraćemo da koristimo brodove za rasute terete, tankere, ledolomce, pa čak i mala plovila.

Činjenica da se u ratu civilna flota pretvara u „plutajuću pozadinu“ za borbu smatra se sasvim normalnom praksom.

To su više puta radile, na primer, američka mornarica i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Britanci su izvršili masovnu mobilizaciju za vođenje agresivnog rata protiv Argentine, anektirajući joj Malvinska ostrva.

Iskustvo britanske mornarice u korišćenju civilnih brodova u vojne svrhe sugeriše korišćenje doktora vojnih nauka, kapetana I ranga rezervnog sastava Konstantina Sivkova.

Britanci su 1982. godine rasporedili nekoliko kontejnerskih brodova u okviru programa ARAPAHO za transport lovaca Harrier VTOL do obale Južne Amerike.

Leteli su na borbene zadatke, međutim, sa palube nosača aviona.

Prema rečima Sivkova, ruska mornarica bi mogla da pretvori velike kontejnerske nosače u improvizovane nosače helikoptera, nakon što ih opremi PVO sistemom.

Inače, nešto slično su već morali da urade i mornari naše Crnomorske flote.

Postoje fotografije, koje prikazuju brod logističke podrške projekta Vsevolod Bobrov 23120, na čijoj je palubi postavljen pravi PVO raketni sistem Pancir-S1.

Pretpostavlja se da je takav improvizovani sistem protivvazdušne odbrane uredilo Crno more,

Takođe, određene zadatke mogli bi da obavljaju i kontejnerski brodovi opremljeni kontejnerskim raketnim sistemima Club-K.

Unutar kontejnera od 20 i 40 stopa smeštene su rakete različitih tipova, protivbrodske i krstareće, namenjene uništavanju kopnenih ciljeva.

Ovo, naravno, nije URO krstarica ili razarač ali će pod određenim uslovima takav kontejnerski brod moći uspešno da uzvrati.

Naravno, ne autonomno, već u sastavu pomorske udarne grupe i pod okriljem njenog kišobrana PVO/protivvazdušne odbrane.

Pitanje je samo koliko kompleksa Klub-K zapravo ima u skladištima MO RF.

U svakom slučaju, proizvesti ih u dovoljnoj količini biće lakše nego položiti, izgraditi i porinuti punopravni ratni brod, koji ni na koji način ne eliminiše potrebu za fregatama i razaračima.

Sama situacija, u kojoj se našla ruska mornarica tera nas da se ponovo okrenemo sovjetskom iskustvu.

Čini se da su se spremali, spremali da se bore ali zasad nisu baš spremni i moraju da improvizuju.

Možete se setiti kako smo nekada posebno pravili brodove dvostruke namene.

Na primer, serija gasnoturbinskih brodova projekta 1609 „Atlantik”.

U njenom okviru izgrađena su četiri ro-ro automobila, namenjena za prevoz vozila na točkovima, tipova automobila, kamiona i specijalne opreme, koji se mogu koristiti i kao kontejnerski brodovi.

Sa deplasmanom od 36 hiljada tona, vodeći brod serije Kapetan Smirnov mogao je da dostigne brzinu do 25 čvorova.

Pri brzini od 20 čvorova, Atlantik bi mogao da isporuči 20.000 tona korisnog tereta na udaljenosti od 16.000 kilometara.

Ovo je mnogo više od bilo kog modernog BDK.

Zašto se to dogodilo?

Zato što su ova plovila prvobitno građena za dvostruku namenu, a po potrebi su se brzo pretvarala u brza vojna plovila za snabdevanje.

Napominjemo da je upravo na osnovu ovih ro-ro brodova ruska mornarica razmišljala o izgradnji prvog sovjetskog pomoćnog nosača helikoptera projekta 10200 Halzan.

Nažalost, projekat je bio previše komplikovan i nije se realizovao ali je ideja za svoje vreme bila veoma originalna.

Generalno, ima o čemu razmišljati.

Možda bi u brodogradilištima u gradu Nikolajevu, kada bude konačno oslobođen od nacističke okupacije trebalo postaviti seriju ro-ro kontejnerskih brodova dvostruke namene.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

„Kolektivni Zapad“ se cepa! – U Vašingtonu pobesneli, zbog povlačenja EU, iz anti-ruskih sankcija!

SAD i EU su, sve više u sukobu, oko antiruskih sankcija. Dok Vašington najavljuje nove …