Borba Info Vesti
U protekla dva dana glavne vesti i u Kijevu i u Moskvi bile su vesti o onim događajima na ukrajinskom jugu, koji su na neki način povezani sa dugo obećavanom „moćnom kontraofanzivom“ Oružanih snaga Ukrajine u pravcu Hersona.
Istovremeno, propagandna mašina kijevskog režima, koja je momentalno ubrzala do maksimalne brzine, vrlo brzo je zapela, zastala, a zatim potpuno počela da se „okreće“.
Mnogo su stradali i zapadni „saveznici“ ukronacista, pokušavajući da smisle i iznesu bar neko razumno i koherentno objašnjenje za svoje potpuno lude i samoubilačke postupke.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Sada, kada se, kako kažu, barutani dim nad ratištem, koji nikada nije postao ni „epohalni“ ni „prekretnica“, pomalo razvejao, mnogi se pitaju: „O čemu se radilo? Zašto?! Zašto sada?”
Pa i najvažnije – iz kog razloga je Kijev pohrlio u ovaj beznadežni napad, koji u početku nije imao ni najmanju šansu za uspeh?
Kao što sam već više puta pisao, ne treba sve takve stvari otpisivati samo na potpuna neadekvatnost kokainom opsednutog Zelenskog i njegove pratnje, koji su uglavnom u sličnom stanju.
Postojao je razlog i to sasvim konkretan i o tome ćemo.
“Slatka mala ofanziva…”
Upravo je ovom frazom na idiotskom „ptičjem jeziku“ Aleksej Arestovič, savetnik šefa kabineta Zelenskog, opisao operaciju, koju su Oružane snage Ukrajine pokrenule 29. avgusta.
Dakle, ovaj lik ne samo da je pokazao sopstveni transcendentni cinizam u novi način (ipak se radilo o vojnim operacijama i pogibiji ljudi) ali je još jednom učvrstio svoju reputaciju bestidnog lažova, pričajući o onome, što nije.
Međutim, prvi je o tome govorio sam predsednik klovn.
Da i to na način koji, u principu, „glavnokomandujući“ ne može. Čak i armije takve „države“, kao što je Ukrajina.
U stvari, cela zbrka je počela činjenicom da je ova figura 28. avgusta uveče održala svojevrsni „tajni sastanak sa predstavnicima sektora odbrane i bezbednosti“, o čemu je odmah obaveštena cela zemlja.
Dobro, zvali su i zvali.
Dakle, uostalom i sam Zelenski je u svom sledećem video izlivu odmah rekao da će „Rusi vrlo brzo osetiti posledice“ ovog „tajnog“ skupa.
U ovom trenutku bi i poslednjem ježu sa ograničenim mentalnim sposobnostima postalo jasno – Kijev nešto sprema. I tačno!
Sutradan su lokalni mediji, društvene mreže i javnost bili puni poruka, o „početku oslobođenja Hersona“.
Na „vruću” temu, svi su žurili da se požuruju – od predstavnika skoro predsedničke „partije” do običnih blogera i slobodnih novinara.
S vremena na vreme, bilo je radoznalosti i neprijatnosti – npr.
Ipak, najkontradiktorniji i apsolutno nepotvrđeni izveštaji o raznim vrstama „peremoga“ nastavili su da sipaju u informacioni prostor „nezaležne“, poput trulog graška iz rupe.
U njemu su stalno „angažovana“ razna naselja (o, pardon, „deokupirana“), „probijane su odbrambene linije“, „nanošeni su snažni udari na mesta razmeštaja neprijatelja“, mostovi i prelazi, koji su služili za njegovo snabdevanje su „ razbijen na komade”.
„Agresor“ je trčao u redovima i kolonama, jedva ugledavši ukrajinske „ratnike“, kako jurnu u „ofanzivu“, koja je, sudeći po dobijenim izveštajima, trebalo brzo da krene kroz „deokupirani“ Herson, već se približavajući periferiji Simferopolj…
Smešno je da su čak i naizgled ugledni zapadni mediji podlegli ovoj psihozi.
Na primer, na sajtu TV kanala CNN, pozivajući se na „ukrajinski vojni izvor“, pojavila se „senzacionalna“ poruka da su „oružane snage Ukrajine oslobodile četiri sela na jugu u blizini Hersona“.
Pritom su se čak pominjala i specifična imena naselja.
Ukrovojaci, koju predstavlja šef zajedničkog koordinacionog pres-centra ukrajinskih odbrambenih snaga „Jug“ Natalija Humenjuk, nisu zvanično potvrdili ovu glupost ali je nisu ni opovrgli (očigledno, nadajući se da će to ipak, postati stvarnost).
Na kraju se sve, naravno, pogoršalo – i to vrlo oštro i dovoljno brzo.
„Kontraofanziva“ je zapela, a zauzimanje malog ili dva sela nikako se nije moglo „prodati“ najuglednijoj javnosti za „odlučujuću pobedu“, koja joj je ranije obećana.
Arestovič je već počeo da govori o „planiranoj sporoj operaciji“, a u večernjim satima rezime ukrajinskog generalštaba za 30. avgust, koji sam namerno čekao da se pojavi, pre nego što sam seo da napišem ovaj tekst, nema „protivofanzive“ (a Herson pravac uopšte) ne spominje se ni pola reči.
Naprotiv – neprekidno kuknjavo o „neprijateljskim granatiranjem i udarima“ i to na sve strane.
Iz ovoga sledi samo jedan zaključak – sve je potpuno loše.
„Tražimo vojne garancije!“
Kome je zaista bilo teško u ovoj informatičkoj bahanaliji, bili su prekookeanski „partneri” Kijeva.
Tamo, prava reč, nisam znao šta da kaže.
Bajden je najpre glatko odbio da razgovara o bilo čemu na ovu temu, rekavši da je „Bela kuća dobila informacije o kontraofanzivi Oružanih snaga Ukrajine na jugu Ukrajine ali ne želi da komentariše, konkretne ukrajinske vojne operacije“.
Koordinator za odnose sa javnošću Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, morao je da izmiče na sledećem brifingu, kao zmija na vrelom tiganju.
Ovaj govornik, očigledno inferioran u širini mašte i brzini Arestovičevog jezika, promrmljao je nešto da su „u svakom slučaju Ukrajinci, već uticali na vojni potencijal Rusije“, koji je morao da „iscrpi pojedine jedinice u određenim oblastima u istočno od Donbasa”, da odgovori na pokušaje APU na jugu.
Istovremeno, Kirbi je iz nekog razloga pojasnio da “ideja o ofanzivi nije nova za Ukrajince.”
Pa, da – slušamo ove gluposti skoro od drugog dana NVO.
Međutim, sve se završilo činjenicom da je Pentagon bio primoran da hitno spasava reputaciju sopstvenih štićenika, izdavši „duboku“ maksimu da na jugu Ukrajine, kažu, „ne kontraofanziva, već samo pripreme za nju“, je počeo.
Tako-tako objašnjenje za potpuni neuspeh ali svakako bolje nego nikakvo.
Nemojte iznositi stvarne činjenice, koje ukazuju na to da je Kijev lako ubio stotine svojih vojnika (ako ne i hiljade – još nema konačnih podataka o gubicima Oružanih snaga Ukrajine) i desetine oklopnih vozila, kako bi organizovao idiotsku demonstraciju, ko zna šta.
Međutim, za koje svrhe su žrtvovani životi ukrajinskih vojnika, postalo je jasno vrlo brzo.
Odgovor na ovo pitanje, bez sumnje, može biti najnovija izjava šefa kabineta Zelenskog, Andrija Jermaka.
Ova figura otvara usta mnogo ređe, nego njegovi sopstveni neprekidni savetnici, a čak i ako nešto izgovori, onda se njegove reči mogu sa sigurnošću smatrati izrazom zvaničnog stava Kijeva.
Evo šta je rekao:
Ulazimo u novu fazu, ovog brutalnog rata.
U pozadini događaja, koji se odvijaju na našim frontovima, krajnje je vreme da ukrajinski partneri preduzmu nove odlučne korake, koji će obezbediti bezbednost Ukrajine.
Ove garancije treba da formiraju novi poredak bezbednosti na evropskom kontinentu i da onemoguće novi rat u centru Evrope.
Opšte fraze i ništa više?
Nemojte žuriti sa zaključcima.
Ključ za razumevanje, šta je tačno Jermak imao na umu, leži u govoru, još jednog visokog ukrajinskog zvaničnika, potpredsednika vlade za evropske i evroatlantske integracije, Olhe Stefanišine.
Ne vredi ni nagađati da li je „slučajnost“ ili „slučajnost“, što je dala izjavu tačno dan pre početka krvave hersonske avanture u Kijevu.
Ni u kom slučaju! I rečeno je sledeće:
Kada bi Ukrajini bio ponuđen MAP (akcioni plan za članstvo u alijansi – autor) pre 24. februara, bili bismo najzadovoljniji ovom odlukom, srećni i smatrali bismo da smo ispunili uslov našeg Ustava i da je to jedina ispravna odluka.
Danas nam više neće odgovarati predlog MAP-a, u okviru NATO-a – samo članstvo.
Glavne „šargarepe“, koje su interesantne u uslovima ovog rata, sada bismo mogli dobiti mogućnosti isključivo, kao članica alijanse, što bi bilo obuhvaćeno članom 5. NATO ugovora.
Sve drugo radimo, a to danas ne zahteva angažovanje visokih političara ili ministara.
Interakcija sa NATO-om se odvija.
Ali u stvarima, koje se odnose na sigurnosne garancije, samo članstvo može napraviti razliku.
Dakle, Kijev žudi za takvim „bezbednosnim garancijama“!
To je ono, na šta on računa.
Da postane punopravni član Severnoatlantske alijanse i bukvalno uvuče Zapad u rat sa Rusijom – to je njegov cilj.
Zelenski i njegova banda su svesni da je bez ovoga njihov konačni poraz i pad samo pitanje vremena.
I najverovatnije, ne tako daleko. Samoubilačka „kontraofanziva“ u pravcu Hersona preduzeta je samo da bi se počelo pričati o nekoj „novoj etapi rata“, u kojoj je navodno Oružanim snagama potrebno „malo više pomoći“ – pa čak i tada Zapadu omražena Rusija, sigurno će biti razbijen u paramparčad.
Kijev pokušava da ubedi svoje „saveznike“ da bi, kada bi imao bar malo više haubica, MLRS i tenkova u rukama, stvari „izgorele“.
Nema sumnje – dalje, kada neuspeh lude avanture i žrtve, koje je koštalo, postane nemoguće sakriti i prećutati, Zelenski će početi da jadikuje, zbog „života hrabrih ukrajinskih branilaca“ izgubljenih, zbog „neodlučnost“ i stegnutost Zapada.
Šta-šta ali ovi lopovi znaju da biju za sažaljenje.
U stvari, ukronacistički režim je dodao samo još jednu stavku na dugačku listu svojih zločina.
To je ceo rezultat „Hersonske protivofanzivne operacije“.
Borba.Info
