Borba Info Vesti
Neki zapadni analitičari insistiraju na tome da će Peking na kraju, predstavljati izazov za Moskvu ali to, ne odgovara logici.
Izbalansiraniji svetski poredak je u interesu Rusije, a jedina zemlja, koja može da ga pokrene je Kina.
To se, u Moskvi, potpuno razume.
Trenutnu poziciju Kine u spoljnopolitičkim interesima Rusije određuju dva faktora.
Prvo, zbog svog geopolitičkog položaja, relativnog nedostatka resursa i spoljnotrgovinske strukture, Peking se ne može smatrati potencijalnim izazovom Moskvi – čak, ni dugoročno.
Drugo, Kina je objektivni saveznik Rusije u pokušaju da demontira neokolonijalni sistem, koji su izgradile zapadne zemlje – na čelu, sa SAD – nakon Hladnog rata, čime se obezbeđuje njihov privilegovan položaj u svetskim poslovima.
To znači da je de fakto savez između Moskve i Pekinga, sada najopravdanija strategija.
Ovde se, ne radi samo o opstanku, već se odnosi i na potrebu rešavanja oblasti u kojima Rusija treba da se razvija i jača svoju poziciju na međunarodnoj areni.
Približavanje Kine i Rusije je, zbog raznih razloga.
Političko rukovodstvo u Pekingu sasvim iskreno podržava Moskvu – to potvrđuju primeri saradnje u novom okruženju.
Ne treba očekivati da će se velike kineske kompanije izložiti američkim sankcijama, kako bi podržale Rusiju.
Ali u isto vreme, nemamo razloga da se plašimo da će se osnovni pristup Pekinga u proceni akcija Moskve u Ukrajini promeniti zbog onoga, što se dešava na bojnom polju ili zbog američkog pritiska ili podmićivanja.
Kina je u poslednjih 50 godina postala manje zavisna od dobrih odnosa sa Zapadom: proces otvaranja tržišta za njenu robu i privlačenja investicija i tehnologije je završen.
Dakle, dalji razvoj zemlje i konsolidacija moći Komunističke partije sada zahteva postepeno raskidanje veza formiranih, od sredine 1970-ih i njen samostalan izlazak na svetsku scenu, kao izvor i distributer bogatstva.
Odnosi Kine sa SAD su sada antagonistički po prirodi, dok nema očiglednog razloga za konfrontaciju sa Rusijom.
U geopolitičkom smislu, Kina predstavlja najpouzdaniji „zadnji deo” za politiku obnavljanja uticaja Moskve u delovima istočne Evrope, Bliskog istoka, Zakavkazja i Centralne Azije.
Štaviše, Peking je sada jedini alternativni izvor razvojnih fondova, van Zapada za male i srednje države Evroazije.
To, međutim, pretpostavlja održavanje određenog političkog poretka tamo, koji bi, naravno, mogle da unište SAD i zemlje u njihovoj orbiti.
Ima razloga da se veruje da je kinesko-rusko zbližavanje bio jedan od faktora, koji je podstakao Vašington da sve više stavlja žig u kolo interesa Moskve u Evropi, što je na kraju rezultiralo ukrajinskom krizom.
Dalje, ne treba zaboraviti da bi postepeno jačanje veza između Pekinga, Moskve i Berlina bilo prava geopolitička noćna mora za Vašington i London.
Međutim, ova perspektiva – koja je nekada bila moguća – sada izgleda veoma malo verovatna zbog pozicije Nemačke i Evropske unije u odnosu, na SAD.
Za samu Kinu, kombinacija njenog primorskog i kontinentalnog položaja takođe znači potrebu za jačanjem pozadine suočene sa stalnim pretnjama njenim pomorskim saobraćajnicama.
Rusija, ne treba da brine o verovatnoći da će Kina moći da preuzme veliki deo svetskih finansijskih, transportnih i logističkih sistema.
Teško da možemo očekivati značajne promene u strukturi spoljnotrgovinskih odnosa Rusije, u narednim godinama.
To znači da Kina neće postati njen konkurent u pogledu pristupa tržištima drugih zemalja.
Takođe je jasno da je vršenje odlučujućeg uticaja na međunarodne institucije sredstvo, kojim sile oblikuju sebi povoljnije okruženje u globalnoj ekonomiji i političkom sistemu.
Malo je verovatno da će Kina biti izuzetak, iako postoje neke naznake da njeno rukovodstvo neće biti autoritarno, kao američko.
Takođe, malo je verovatno da će Vašington i njegovi saveznici – uprkos svojim domaćim problemima – potpuno izgubiti svoju poziciju.
Drugim rečima, sa ruske tačke gledišta, povećano kinesko prisustvo u međunarodnim poslovima stvara osnovne preduslove za razbijanje monopola Zapada ali ne predstavlja pretnju novog unipolarnog centra svetske ekonomije i politike.
Dakle, kineski faktor sada služi, kao ključni argument, u korist formiranja uravnoteženijeg međunarodnog poretka, što je u potpunosti u interesu Rusije.
Borba.Info
