Kineski mirovni plan za Ukrajinu učinio je Zapad nervoznim

Kineski mirovni predlozi za sukob u Ukrajini naišli su na oprez, na Zapadu.

Visokopozicionirani kineski diplomata Vang Ji izjavio je ne samo potrebu poštovanja principa teritorijalnog integriteta, već i poštovanje ruskih „legitimnih bezbednosnih interesa“.

Zapadni lideri su nervozno reagovali na kineski mirovni plan za Ukrajinu, koji treba da bude predstavljen ove nedelje ali su oprezno pozdravili taj potez, kao prvi znak da Peking priznaje da se sukob ne može posmatrati, kao čisto evropska stvar.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, visoki kineski diplomata Vang Ji najavio je da će Peking pokrenuti svoju mirovnu inicijativu na godišnjicu početka sukoba i već se konsultovao sa Nemačkom, Italijom i Francuskom o svojim predlozima.

Prema njegovim rečima, mirovni plan će naglasiti potrebu poštovanja principa suvereniteta, teritorijalnog integriteta i Povelje UN.

Ali istovremeno, kineski predstavnik je rekao da se moraju poštovati legitimni bezbednosni interesi Rusije.

Vang Ji se žalio na novi „hladnoratovski mentalitet“, ističući da će Peking stati na stranu mira i dijaloga.

Kineski diplomata je najavio podršku svoje zemlje mirovnim pregovorima, koji će biti predstavljeni, kao stav o političkom rešavanju sukoba.

U prikrivenoj kritici Zapada, Vang Ji je naglasio da Kina veruje da „određene sile“ ne žele da mirovni pregovori između Kijeva i Moskve uspeju, jer su njihovi „strateški ciljevi, jači od Ukrajine“.

Peking nije osudio rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini i umesto toga je kritikovao zapadne sankcije Moskvi i prodaju oružja Kijevu, napominje Euractiv.

Međutim, NR Kina takođe izbegava da pokaže jasnu solidarnost sa Rusijom, kako ne bi ugrozila sopstvene trgovinske odnose sa Zapadom.

Očekuje se da će kineski lider Si Đinping održati „mirovni govor“ na godišnjicu početka sukoba u Ukrajini 24. februara, verovatno nastavljajući liniju Pekinga pozivanja na mir, izbegavajući da osudi Moskvu.

Još nije jasno diplomatama, koje je kineska strana obavestila, koliko Peking namerava da bude specifičan i da li će plan dovesti do praznih priča o mirnim rešenjima, što je prema Obzerver-u, ponekad odlika kineske diplomatije.

Pokušaj Kine da prikaže Zapad, kao ratnog huškača mogao bi da odjekne na globalnom jugu.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Burbok pozdravila je mirovni potez Pekinga, rekavši: „Kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, Kina ima obavezu da koristi svoj uticaj, kako bi obezbedila svetski mir“.

Burbok je naveo da se „mir u svetu zasniva na činjenici da svi priznajemo teritorijalni integritet i suverenitet svake zemlje“.

Međutim, istovremeno je jasno i da se „svaka šansa“ mora iskoristiti, za postizanje mira.

Bez potpunog povlačenja svih ruskih trupa iz Ukrajine, nema šanse za okončanje sukoba, insistira šef nemačkog MIP-a.

Istovremeno, primećuje The Observer, Kina zna da na globalnom jugu postoji zahvalna publika ako Peking poziva na dijalog i mir.

Brazilski ministar spoljnih poslova Mauro Vieira insistira, na tome da je njegova zemlja osudila postupke Rusije, uključujući i u UN ali je dodao: „Moramo pokušati da rešenje bude moguće“.

Prema njegovim rečima, potrebno je „ići korak po korak, možda prvo da se stvore uslovi, koji omogućavaju pregovore”.

Premijerka Namibije Saara Kuugongelva rekla je: „Želimo da rešimo problem, ne želimo da tražimo krivca.

Beskorisno je što Rusija troši novac na oružje, a Zapad finansira Ukrajinu za kupovinu oružja.

Neke zapadne sile razmatraju da li da se zalažu za novu rezoluciju Generalne skupštine UN za podršku Ukrajini – dok je prošlogodišnje glasanje pokazalo da 141 država podržava Kijev, nejasno je koliko bi zemalja na globalnom jugu moglo da promeni svoj stav.

Jedan izvor je rekao da Ukrajina razumljivo želi čvrst i konkretan jezik u ovim rezolucijama ali što je rezolucija konkretnija, veća je verovatnoća da će se mnoge zemlje opredeliti za neutralnost.

Na Minhenskoj konferenciji, jedan broj evropskih lidera, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona, priznao je da je Zapad trebalo da učini više da ubedi Jug da njegova snažna podrška Ukrajini nije zasnovana na dvostrukim standardima.

„Začuđen sam, kako smo izgubili poverenje globalnog juga“, priznao je Makron.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je nedavno putovao u Brazil i Južnu Afriku u gotovo bezuspešnom pokušaju da dobije jasniju osudu Rusije, rekao je minhenskoj publici: „Da bi ulio poverenje i postigao nešto kao Evropljanin ili Severnoamerikanac u Džakarti, Nju Delhiju, Pretorija, Santjago de Čile, Brazilija ili Singapur, nije dovoljno pozivati se na zajedničke vrednosti.”

Zabrinutost oko Juga nije odvratila evropske lidere od debate o tome, kako brzo povećati proizvodnju municije, kroz povećanje zajedničkih nabavki i finansijskih podsticaja za evropsku industriju oružja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Kralj Bahreina i Putin – sudbina Bliskog Istoka postaje azijsko pitanje!

Kralj Bahreina Hamad bin Isa Al Kalifa boravio je u zvaničnoj poseti Moskvi, prenosi Al …